Katarina Stanković, učenica prve godine Škole za umetničke zanate u Šapcu, pored grnčarstva koje je izabrala kao budući životni poziv, već više godina se uspešno bavi fotografijom
Profesionalno, Katarina se bavi fotografijom poslednje dve godine, ali život u porodici naklonjenoj ovoj vrsti umetnosti je još od malih nogu odredio njen umetnički karakter. Naime, Katarinin tata je nosilac zvanja kandidata majstora fotografije, te je po njegovim rečima od kako zna za sebe imala prilike da gleda kako radi.
– Upijala je osnovna znanja o fotografiji i učila gledajući kako ja radim. Još kao mala znala je odlično da “kadrira”, pa je čak i crteže radila po uzoru na fotografije. Gledala je i kataloge sa izložbi, ali ono što je bitno, i tada i sada ostala je svoja – kaže tata Branislav.
Crteže inspirisane “slikama” u drugom razredu osnovne škole kada je dobila svoj prvi aparat zamenila je pravom fotografijom. Do sada je kao član “Šabačke fotografske zadruge”, radove slala na više izložbi. Najviše uspeha imala je prošle godine u Čačku na republičkoj izložbi “Dani fotografije u Srbiji”, gde su joj prošla četiri rada, a za fotografiju “Krdo” u omladinskoj konkurenciji dobija pohvalu.
– Priroda je velika inspiracija. Najviše volim da fotografišem životinje. Njihovi pokreti, igra, snaga, veoma su inspirativni dok je uhvatiti pravi trenutak već stvar veštine koja se stiče iskustvom. Zbog svega ovoga, nije ni čudo što je priznanje osvojila upravo ova moja fotografija – navodi Katarina.
Na pitanje da li ima neke fotografske uzore, kategorično odgovara da nema, i da u umetnosti ne treba kopirati, već biti originalan. Iako raste u društvu fotografa, od samih početaka se trudi da bude svoja i jedinstvena. Spremna da čuje i ponekad i prihvati savet starijih kolega, ali konačna odluka je samo njena. “Nikada nije dala da joj biram fotografije za izložbu, a najviše je iznervira kada neko za njen rad kaže da je moj! Ta poređenja su verovatno neizbežna kada se roditelj i dete bave istom umetnošću, ali, ona često ima običaj da na te komentare odgovara sa pitanjem kakvo bi joj to zadovoljstvo bilo da dobije nagradu ili pohvalu za tuđi rad”, kaže tata Branislav.
Nekada neophodna komplikovana i skupa oprema neophodna za izradu fotografije zamenjena je sa računarskim programom i digitalnim aparatima jednostavnim za rukovanje. Veća dostupnost, uslovila je i pad kvaliteta. Reklo bi se da svi danas mogu da da se bave fotografijom. Međutim, kao i sa svaka druga vrsta umetnosti koja zavisi prevashodno o veštine i imaginacije autora, i u fotografiji treba poštovati određena pravila. Njih mnogi ne znaju, ili ih lako zaborave.
-U različitim oblastima fotografije postoje određena pravila. To svako ko želi da se bavi ovom umetnošću treba da zna. Na primer, u “lajfu”, nema potrebe za komplikovanom postprodukcijom, jer slika gubi smisao ako skineš i jednu boru sa lica ili nešto dodaš priča više nije ista. Studijska fotografija je već nešto drugo. Tu je dozvoljena obrada, ali sa njom ne treba preterivati. Razumljivo je da svi želimo da budemo lepi, ali ako to ne izgleda prirodno onda se gubi smisao. Isto je i sa fotografijama prirode – kaže Katarina Stanković.
Međutim, ni ljubav prema likovnoj umetnosti vremenom nije utihnula. Crtanje, slikanje i vajanje trenutno su joj osnovna preokupacija. Kao svoj budući poziv izabrala je grnčarstvo, a želja joj je da u budućnosti školovanje nastavi na Likovnoj akademiji. Fotografija će joj i dalje biti hobi, a vremenom, ko zna, možda preraste i u pravu profesiju.