Primena veštačke inteligencije (AI – eng. artificial intelligence) u novinarstvu neprestano otvara mnoga pitanja na svetskom nivou. Da i novinari i novinarke u Srbiji daju na značaju ovom pitanju, pokazuje i to što će novi Kodeks novinara Srbije sadržati odredbe i o upotrebi veštačke inteligencije. O mogućnostima koje AI pruža, etičnosti pri njenom korišćenju i budućnosti medijskog tržišta, za Lokal pres govori Pavle Zlatić, vođa tima za digitalne medije u IREX-u.

Sedamdeset hiljada poslova u Srbiji će u budućnosti biti izloženo potpunoj automatizaciji kroz veštačku inteligenciju, dok će malo manje od 400.000 ljudi AI koristiti kao ispomoć u obavljanju aktivnosti, piše Nova ekonomija.

Dok neki strahuju da li će ih veštačka inteligencija zameniti, drugi je tretiraju kao alat. Kada je reč o novinarstvu, veštačka inteligencija može da bude ne samo pomoć pri pisanju, već i pri opremanju tekstova različitim sadržajem.

„Veštačka inteligencija se u nekom obliku već više od deset godina koristi u redakcijama širom sveta i to u razne svrhe – od pomoći u produkciji, automatizaciji proizvodnje sadržaja (Asošiejted pres i Rojters), preko unapređenja korisničkog iskustva, do raznih analitičkih i prediktivnih alata. Tako da je promena odavno počela, ali sada se delom zbog velike vidljivosti i „hajpa“ oko generative AI, a delom sa dobrim razlogom, očekuju velike promene u ovoj, pa i svim drugim industrijama. Za početak, očekuje se da će AI duboko transformisati redakcijske procese, ubrzati i olakšati proizvodnju sadržaja, samim tim uvećati i ovako ogromnu količinu sadržaja niskog kvaliteta, zatim  verovatno dalje iskriviti postojeće biznis modele i možda pomoći da se stvore neki drugi (kao što su ’pametne pretplate’ i slično), ali i drastično uticati na distribuciju i način konzumacije medijskog sadržaja“, navodi Pavle Zlatić.

Dešavanja na svetskoj medijskoj sceni

Pitanje autorskih prava se često pokreće kada je u pitanju primena AI u novinarstvu. Nedavno se proširila vest da je Njujork tajms tužio kompaniju Open AI, a u tužbi se tvrdi da su „milioni“ članaka koje je objavio Njujork tajms korišćeni bez dopuštenja kako bi ChatGPT postao „pametniji“. Prema rečima Pavla Zlatića, za sada po ovom pitanju u Srbiji neće biti problema.

„Oko toga će se lomiti koplja sigurno još neko vreme, dok se ne desi nešto krupno sa regulacijom. Evropska unija je vrlo brzo krenula u regulaciju, ali se ona zasad ne bavi toliko zaštitom autorskih prava, dok će u Sjedinjenim Američkim Državama to verovatno ići sporije zbog stava da preterana regulacija sprečava inovacije. Što se našeg tržišta tiče, bar u ovoj sferi nećemo imati mnogo problema, jer se i dalje samo sporadično treniraju modeli na srpskom“, objašnjava sagovornik.

Sa druge strane, nemačka kompanija u čijem sastavu su i mediji kao Biznis insajder, Bild, Politiko i Velt, potpisala je dugogodišnji ugovor o korišćenju njihovih sadržaja sa Open AI. Postavlja se pitanje da li bi ovo mogao da bude novi izvor prihoda medija.

„Nažalost, naše tržište teško da bi podržalo takav biznis model, a reakcija nemačkih izdavača je prirodna ako imamo u vidu propast koju su medijski poslovni modeli doživeli zbog društvenih mreža. AI mnogi veliki svetski medijski igrači vide kao voz koji ne smeju da propuste i neki će se vrlo brzo odlučiti da što pre traže partnerstva sa velikim AI igračima“, kaže Zlatić.

Kako će srpska medijska scena reagovati na ove svetske trendove?

Mnogi mediji u Srbiji, pogotovo lokalni, zbog oskudnih resursa za rad imaju tim od svega nekoliko ljudi čija zaduženja prevazilaze medijski posao, te nemaju dovoljno vremena da uče o potencijalnim inovacijama u radu.

Zlatić kaže da zasad ne znamo tačno koje će prve duboke promene doneti AI, ali možemo da očekujemo da će se u Srbiji, kao i dosad, relativno brzo prenositi primeri dobre ili loše prakse iz sveta.

„Veštačka inteligencija će isto tako vrlo verovatno dodatno napraviti razliku između onih koji imaju mnogo resursa na raspolaganju i onih koji i u postojećim uslovima imaju problema da rade svoj posao. To su po pravilu nezavisni mediji, čije su male redakcije okrenute kvalitetnom novinarstvu, profesionalnim standardima, ali kaskaju kada su u pitanju resursi i prostor za inovacije. Međutim, dostupni alati na bazi AI, kao i lakoća korišćenja bi bar u prvom koraku mogli da pomognu i pokriju bar deo ’pešačkog’ posla u malim redakcijama – od skidanja intervjua, preko analize podataka do pomoći u distribuciji sadržaja na društvenim mrežama“, objašnjava sagovornik.

Zloupotreba AI: Da li je veštačka inteligencija dežurni krivac ili je odgovornost ljudska?

Ljudi su ti koji upravljaju alatima veštačke inteligencije. Ali, kada dođe do zloupotrebe mogućnosti koje AI pruža, često je prisutan narativ da je AI kriva sama po sebi, a ne ljudi koji je koriste na taj način.

Kako kaže Pavle Zlatić, „ta reakcija je prirodna, jer govorimo o tehnologiji koja ima kapacitet da zaista mnogo toga promeni, ali će prirodno i taj narativ popustiti kada se AI integriše u svakodnevni život“.

„Jednostavnije medijske forme su već lak zadatak za javno dostupne AI alate. Ljudi su, za sada, i dalje odgovorni za krajnji ishod bilo koje radnje u koju je umešana AI, pa tako i u novinarski tekst. Zato se mnogo govori o transparentnosti prilikom korišćenja AI u proizvodnji sadržaja, ali će i ta priča verovatno ubrzo splasnuti kada ljudi prihvate da je ovo, dobar ili loš, progres“, objašnjava sagovornik.

Zlatićeve reči potvrđuju i trenutni predlozi izmena Kodeksa novinara Srbije, koji je do 7. maja na javnoj raspravi, gde se u odeljku o odgovornosti pažnja posvećuje i pitanju etičkog korišćenja AI.

„Mediji mogu koristiti veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja na društveno odgovoran i srazmeran način. Mediji su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“, navodi se u predlozima izmena Kodeksa.

Ističe se da sadržaj napravljen uz pomoć AI podleže uredničkoj odgovornosti i da ne oslobađa novinare/ke i urednike/ce poštovanja Kodeksa.

„Mladi će tehnologiju u redakcije uneti kao deo svojih prirodnih veština“

Primena veštačke inteligencije u novinarstvu je nova realnost sa kojom treba da se suoče ne samo iskusni novinari i novinarke, već i mladi zainteresovani za medije.

Zlatić kaže da za učenje treba iskoristiti resurse na internetu. Smatra da će mladi tehnologiju u redakcije uneti kao deo svojih prirodnih veština.

„Trebalo bi da novinari i novinarke budu svesni da će AI promeniti medijsku industriju iz svih uglova, da je vide kao alat koji može da im skrati utrošak vremena, da unapredi kvalitet, ali i da budu na oprezu i da budu svesni svoje odgovornosti da sve provere i poštuju profesionalne standarde“, ističe Zlatić.

 

Autorka: Milica Mihajlović