Odluke Saveta za štampu zloupotrebljavaju se upravo na štetu medija.

Da bi Lokal pres bio još snažniji u svom angažovanju neophodno je i da članice, lokalni mediji, budu aktivniji, međusobno povezaniji, da češće razmenjujemo informacije , naročito ako bilo ko od nas ima neki problem, i da zajedno reagujemo i međusobno se podržavamo.

Kao i do sada, Asocijacija bi trebalo da se zalaže za poboljšanje medijskih zakona, profesionalnih standarda i položaja lokalnih medija.

Nekada me prosto bude sramota ko se naziva medijskim stručnjakom u komisijama na konkursima za projektno sufinansiranje medija.

Težak položaj lokalnih medija, pre svega na ekonomskom planu. Primanja novinara u Srbiji su dosta ispod republičkog proseka. Pritisci od strane vlasti na uređivačku politiku u manjim sredinama su učestali.

Medijsko tržište ne postoji. Sve vlasti su se koristile medijskim tržištem i medijskim parama, a niko od njih se nije zalagao za regulisanje tog istog tržišta.

Ponosna sam na lokalne medije koji izveštavaju u skladu sa Etičkim kodeksom i pravilima profesije, iako se više prodaju senzacionalistički naslovi koji su nama ispod časti. Lokalni mediji su čuvari medija u Srbiji.

Održivost lokalnih medija je sve neodrživija. Tržište je izrazito malo, a medijskih kuća ima kao da smo u Kini.

Socijalni i profesionalni položaj novinara u lokalnim medijima, kao i ostalih zaposlenih, vrlo je nesiguran i u velikoj meri doprinosi praksi autocenzure.

Situacija po lokalne medije je veoma loša, sa lošim sistemom finansiranja kroz projektno sufinansiranje i veoma slabim lokalnim markentiškim tržištem uz potpuno odsustvo aktivnosti na samoodrživosti i iznalaženju novih izvora finansiranja.

Bojim se da će se o novinarima u skorijoj budućnosti pričati kao što danas govorimo o ćurčijama, sodadžijama, kolarima... Novinarstvo će biti zanat koji odumire.

Uprkos teškoćama lokalni mediji u srpskom medijskom svetu i dalje, uglavnom, odolevaju tabloidizaciji i u velikoj meri poštuju etički kodeks profesije. Imaju jak uticaj i poverenje u sredini koju pokrivaju i mogućnost pokretanja korisnih promena u zajednici. Otvoreni su za nove vidove saradnje i uvođenje novina u svoj rad.

U sadašnjoj situaciji medije na lokalu pritiska neravnopravan položaj na tržištu, jer oni koji su bliže vlasti, biliže su i državnoj kasi i njima se slivaju milioni dinara građana Srbije, jer su favorizovani u raspodeli sredstava na konkursima za sufinansiranje sadržaja od javnog interesa. Tako su mali lokalni mediji osuđeni u startu na propst ili "tavore" čekajući bolja vremena.

Lokal pres kao jedino kredibilno udruženje lokalnih medija treba snažnijom komunikacijom sa državom da utiče na unapređenje medijskih zakona, ali i svih ostalih zakona i podzakonskih akata koji se tiču poslovanja medija.

Veliki deo novca političkim uticajem odlazi nacionalnim medijima i medijima koji nisu u lokalu koji je raspisao konkurs. Njihove sadržaje ne gledaju, ne čitaju i ne slušaju građani kojima su sredstva za informisanje namenjena.

Čitav sistem projektnog sufinansiranja doveden je do apsurda. Najviše sredstava na lokalnim konkursima odlazilo je politički podobnim medijima.

Iluzija je da se projektnim sufinansiranjem podržava profesionalizam u javnom informisanju.

Neophodno je osavremeniti lokalne medije putem pristupa novim internetskim platformama i na društvenim mrežama kroz ekonomsko i kadrovsko osnaživanje lokalnih medija,inovativni pristup novim formama i pristup gradjanima sa dnevnim lokalnim informacijama kroz multimedijalne sadržaje.