U susretu sa novim tehnologijama, posebno veštačkom inteligencijom i netradicionalnim kanalima komunikacije, lokalni mediji, posebno oni mali, nailaze na čitav niz izazova. 

Oni često nemaju dovoljno finansijskih sredstava, imaju manjak zaposlenih i izloženi su velikom broju pritisaka koji se na lokalnom nivou neposredno osećaju, što lokalne medije stavlja u nepovoljan položaj. Više o tome otkriva nam koncept medijskih pustinja.

Medijske pustinje su geografske ili administrativne oblasti ili društvene zajednice gde je teško ili nemoguće doći do dovoljno raznolikih i pouzdanih informacija od nezavisnih lokalnih, regionalnih ili medija usmerenih ka zajednici, odnosno medija civilnog društva”, rekla je za MLADI Tijana Blagojev, jedna od autorki i urednica prvog sveobuhvatnog uporednog istraživanja o stanju lokalnih medija u svih 27 država članica Evropske unije.

Kako saznajemo o medijskim pustinjama?

Istraživanje „Otkrivanje medijskih pustinja u Evropi: Rizici i prilike za lokalne medije i medije usmerene ka zajednici u EU” posebno je važno zato što prvi put daje sveobuhvatnu analizu lokalnih medija u navedenim državama, što je ključna razlika u odnosu na dosadašnje analize koje su uglavnom bile parcijalne ili su se bavile samo brojnošću lokalnih medija, navodi dalje Blagojev.

Fenomen medijskih pustinja stoga pruža uvid u pet različitih aspekata: (1) nezavisnost uređivačke politike, (2) bezbednost novinara/ki, (3) društvenu uključenost, (4) ekonomsko stanje, odnosno stanje na tržištu i (5) brojčano stanje medija na terenu.

Monitoring medijskog pluralizma uz pomoć ovih pet pokazatelja procenjuje da li postoji rizik od medijskih pustinja u određenoj državi.

Izazovi u istraživanju

Blagojev ističe da je jedan od glavnih problema nepostojanje jasne definicije lokalnih medija jer se oni, u različitim strukturama i od države do države, drugačije poimaju.

Kao primer navodi Maltu, Luksemburg i Kipar gde dolazi do preklapanja lokalnih i nacionalnih medija.

Neophodno je uzeti u obzir i različitost društveno-političkog konteksta, ali i nedostatak samih podataka.

Blagojev kao jedan od ozbiljnih problema navodi nepostojanje ili nedostupnost finansijskih podataka o lokalnim medijskim tržištima u nekim državama, a nekad ovaj nedostatak prati i odsustvo podataka o gledanosti i/ili slušanosti medija.

Neki od zanimljivih nalaza su da u glavnim gradovima poput Dablina i Rige određena predgrađa predstavljaju medijske pustinje jer nema adekvatnih izvora informisanja za lokalno stanovništvo.

Austrija i Danska su države u kojima trenutno nema medijskih pustinja, ali ukoliko se u perspektivi sistematično i uz podršku države ne reše određeni problemi lokalnih medija, postoje ozbiljni rizici od njihovog nastajanja.

Sve nalaze istraživanja možeš da pogledaš na ovoj interaktivnoj mapi.

Kakvo je stanje u Srbiji?

„U Srbiji ima oko 2.500 medija, od čega procenjujemo da su oko trećina lokalni mediji”, navodi generalna sekretarka Asocijacije lokalnih nezavisnih medija Lokal pres Snežana Milošević.

Ovaj broj ipak ne govori o samom pluralizmu medija, niti o pravom stanju informisanosti građana u Srbiji, nastavlja Milošević.

„U toku same privatizacije medija i poslednjih 10 godina napravljena je jedna posebna linija medija koji su vrlo bliski vlasničkom strukturom i/ili uređivačkom politikom vladajućoj stranci. To umnogome ugrožava informisanje građana jer je sve manje onih nezavisnih medija koji prenose informacije o tome šta se zapravo dešava na lokalu. Vrlo često smo svedoci toga da se određene informacije i skrivaju od samih građana, čak i kada je evidentno da su se dogodile”, rekla je Milošević.

Kao jedan od drastičnijih primera navela je događaj sa osnivačke skupštine u Kruševcu kada je jedan do lokalnih opozicionih lidera predložio da odbornici minutom ćutanja odaju poštovanje poginulom radniku u fabrici „Trajal”. Kada su opozicioni odbornici ustali da to učine, odbornici vladajuće stranke ostali su da sede.

O ovome je izvestio samo jedan medij u Kruševcu, iako je, kako Milošević navodi, sve prisutne novinare bio stid.

Ovo je samo jedan primer u prilog medijskih pustinja u Srbiji, a najveća opasnost je upravo uniformisanost političkih interesa u medijima, dodaje Milošević.

Pritisci na novinare i novinarke na lokalu

Kada je u pitanju bezbednost novinara na lokalu, Milošević navodi da su glavni problemi različite vrste pritisaka – administrativne prirode, pritisci na članove porodice koji rade u državnim institucijama, ali i nedostupnost određenih informacija.

Prema rečima Milošević, tu dolazi do diskriminacije medija koji nisu podobni vlasti i nastaje neravnopravan položaj u odnosu na medije koji su bliski vladajućoj partiji i dobijaju važne informacije bez ikakvih prepreka.

Još jedan od problema predstavlja projektno sufinansiranje lokalnih medija, koje je mnogima od njih glavni izvor finansiranja. Kada ne žele da prenose informacije koje plasira vladajuća partija, mediji bivaju kažnjeni.

„Evidentno je da mediji koji su bliski vlasti dobijaju veći deo lokalnih budžeta za informisanje građana bez obzira na to kakvog su kvaliteta i delotvornosti njihovi projekti”, navodi generalna sekretarka Lokal presa.

Izostanak ovih sredstava za mnoge lokalne medije znači – gašenje.

Ako ti građani veruju, probaćemo da te kupimo

Još jedan od trendova jeste kupovina nezavisnih medija u koje građani imaju određeno poverenje, nastavlja Milošević.

Samo neki od primera predstavljaju kupljeni radio „Rubin” i novina „Grad” u Kruševcu. Njihov novi vlasnik je, kako Milošević tvrdi, čovek koji pripada vladajućoj partiji.

Ovaj problem sve je većeg obima i vodi ka daljem uniformisanju medijske scene i gušenju malih lokalnih medija.

Ipak, pojavljuju se neki novinari i novinarke koji ne prihvataju ovakve pritiske i odlučuju se otvore svoje medije.

Međutim, tu nastaju novi problemi – ti mediji su ekonomski slabi, nemaju pristup ni finansijskim sredstvima iz javnih budžeta, ni donatorima.

Finansije lokalnih medija dodatno otežavaju mala lokalna tržišta gde oglašavanje i usluge informisanja nisu dovoljno zastupljene.

Zato Milošević novinare u lokalnim medijima smatra entuzijastima koji na svoj račun održavaju u životu vlastite medije.

Potrebno je „skenirati” medijsku scenu Srbije

Blagojev naglašava da je jako važno da postoji neka vrsta podrške lokalnim medijima i da oni zajednički lobiraju za svoj bolji položaj kako bi skrenuli pažnju na probleme sa kojima se susreću i da bi bili prepoznati kao branitelji javnog interesa na lokalu.

To opravda i sve veće poverenje koje lokalni mediji uživaju, kako Blagojev objašnjava, što zbog direktne veze sa građanima, što zbog drugih razloga.

Sa druge strane, Milošević podvlači da je jako važno da se slično istraživanje sprovede i u Srbiji kako bismo dobili preciznu sliku o stanju lokalnih medija.

Ona ističe da je potrebno da sami građani razviju svest o bitnosti lokalnog informisanja i kvalitetnom sadržaju koji stvaraju lokalni mediji, što je vladajuća partija pokazala kupovinom takvih medija.

Zbog svega navedenog potrebno je „skenirati“ medijsku scenu Srbije i definisati sve specifičnosti i probleme kako bi se mogla koristiti uporedna praksa iz zemalja Evropske unije.

To je važno i zato što smo deo evropske porodice, ali i da bi mediji mogli bolje i brže da reaguju, ali i zbog kvalitetnog informisanja za sve građane – zaključuje Milošević.

 

Autor teksta: Lazar Simić

Naslovna fotografija: Shutterstock/MIKHAIL GRACHIKOV

Izvor: MLADI