Zahvalan sam ljudima koji su mi pružili šansu da izrastem u drvo. Sad mojim idejama i kreacijama ostaje samo da se granaju i nanovo rađaju  fine plodove – kaže Haris Jusović, dobitnik godišnje nagrade ”Alija Kučukalić”

 

Kada se, još kao srednjoškolac počeo javljati sa vrlo zapaženim radovima na raznim konkursima, što literarnim, što likovnim, bilo je više nego očito da iz mladog Harisa Jusovića, „kuljaju“ talenat i stvaralačka energija. Međutim, kada je ovaj mladi Prijepoljac osvojio godišnju nagradu ”Alija Kučukalić” Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu za najuspešnijeg studenta u 2009/2010 godini, postalo je sasvim jasno da je prevazišao malu sredinu kakva je Prijepolje  i da je krenuo stopama velikih umetnika.

 

Prijepolje je grad u kome je, kako kaže, samo rutinski dočekan na ovom svetu.  U njemu je završio osnovnu  i srednju školu, a zatim se upisuje na Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu na odsek za grafički dizajn. Na sarajevskoj Akademiji, Haris je prosto “eksplodirao”. Pored nagrade ”Alija Kučukalić” za najuspešnijeg studenta Akademije, slede prva nagrada na konkursu za Plakat i Logo Salona akademske knjige, zatim, godišnja nagrada ”Karim Zaimović”  za uspeh na studijama i rezultate postignute za vreme studiranja, postaje finalista festivala ”Magdalena” u Mariboru, osvaja drugo mesto na konkursu za dečiju ilustraciju u Tuzli (festival ”Vezeni most”), ulazi u finale konkursa mladih grafičkih dizajnera u Skoplju, pobeđuje na internom konkursu studenata za naslovnicu priručnika “KUDA  IDU MOJE PARE”…

 

– Nagrada će uvek biti, ako se čovjek zaista trudi. Treba težiti savršenstvu, makar težiti, kaže Jusović.  – Prvenstveno se  svojim idejama fokusiram na održanje kvalitetnog dizajna u oblasti vizuelnih komunikacija i šire, da  ”papke” i ”levate”  poput mene udružim u jedan veliki WORKSHOP i da pravimo super stvari, a od papaka koji nisu poput mene napravim papke poput mene, kaže, u svom stilu, Jusović. On dodaje da ne radi samo grafički dizajn. – Radim sve što stignem. Razlozi su nebitni, oni su tu negde  u meni kao šifra, a pošto je  pravilo da šifru znaju samo vlasnici šifre, neću vam je  odati. Mislim da uživajući u novijem i novijem pronalaženju sebe kroz  inovacije  i originalne ideje, stvaram jednu novu generaciju slobode. Grafički dizajn ti omogućava da budeš najluđi i najslobodniji čovek na svetu. Čovek koji ne radi što mu se kaže, već radi ono što misli da mu treba, kako bi masu zadovoljio i kako bi svi jednom u životu pokazali prstom na tvoj dizajn  i rekli “respect”.

 

Jusović kaže da ga fascinira dizajn koji je u suštini jednostavan, štaviše jako jednostavan,  “pojednostavljen  do te granice da se  i sam zaprepastiš kad vidiš koliko možeš zapravo biti jednostavan.”

 

– Naravno iz sopstvenih cipela me izbacuje činjenica da su sada svi dizajneri, samo ako imaju kompjuter i znaju  raditi  u fotošopu, retuširati  fotografije sa niskom  rezolucijom  a sve na krivom mestu  u krivo vreme. Dakle ti amateri su totalni promašaj u životu i  naprosto ih fašistički mrzim. Što naprimer ne lepe koverte? Našli su od čega će da žive, od pljuvanja po dobrom dizajnu i dizajniranja lošeg, kaže Jusović

 

Haris kaže da Prijepolje iz Sarajeva gleda manje obazrivo nego što je to činio ranije.

 

– Moj grad  je mnoge od nas  zaboravio u ovom ili onom smislu, ljude koji su uspeli i koji su na dobrom putu da uspiju. Moj grad je tu samo formalno u nekim situacijama kada mi treba izvod iz matične knjige  ili uverenje o državljanstvu ili da nešto debelo platim ili da glasam, tada me čak  i nepoznati brojevi kontaktiraju  i nude prevoz do Prijepolja, kako bi glasao.. Pošto mi, mladi i ambiciozni nemamo mesta da upalimo svetlo u gluhoj sobi (dešavanja) ili nam ne daju sijalice od 100V da od njih napravimo  kreativna ludila, onda nam ostaje da čekamo da se nešto desi, kaže Jusović. Na naše pitanje šta bi menjao u svom rodnom gradu Jusović odgovara da ono što bi volio promeniti učiniće sam, na godišnjem odmoru. – Neću otkrivati tajnu, ona je potpuno bezopasna, artistička, performansnog tipa i potrudiću se da unesem makar malo promene u tom  smislu. Želim da pohvalim jedan skup finih gestova koji pruža mlada asocijacija “LimArt” i oni nekako pokušavaju pre mene objasniti svojim projektima šta to zači biti mlad  i kreativan, kaže Jusović.

 

Ovaj Prijepoljac kaže da je vrlo teško uspeti u sredini kakva je Sarajevo.

 

– Ni ja nisam uspeo. Još sam na klackalici. Valjda zato što sam mlad i valjda zato što živim u primitivnoj sredini  u odnosu na Evropu i evropske standarde, ali sam zahvalan ljudima koji su mi pružili šansu da izrastem u drvo. Sad  mojim idejama i kreacijama ostaje samo da se granaju i nanovo rađaju  fine plodove, dodaje Jusović.

 

Jusović, međutim, nije mnogo pričljiv kada je reč o daljim planovima. Kaže da “kad planiraš, Bog ti se smeje”.

 

 – Jedino mogu reći da  “planiram” prvo relativno brzo diplomirati, zatim, zaraditi nešto love i otići na postdiplmske studije u Utrecht. Posle toga, ko zna šta i ko zna gde.