Regionalna sanitarna deponija Banjica za 13 godina progutala je preko milion evra, računajući sredstva iz lokalnih budžeta i donacija Evropske unije, ali građani Prijepolja i dalje žive pored smetlišta koje im ugrožava zdravlje. I za to još uvek niko nije odgovarao, niti su nadležni našli adekvatno rešenje, pa se sav otpad koji se sakupi na teritoriji opštine odlaže na nesanitarnu deponiju Stanjevine na samom ulasku u Prijepolje, koja je pre 17 godina određena kao privrmena lokacija. Ova deponija odavno nosi epitet „ekološke bombe“ koja je pogubna za zdravlje ljudi, ne samo za one koji žive u neposrednoj blizini, već i za sve stanovnike opštine Prijepolje.

Kada je porodica Gojak sedamdesetih godina prošlog veka kupila plac u prijepoljskom naselju Zalug i napravila kuću, računali su da je to idealna lokacija: blizina Lima, grada, imanje pogodno za bavljenje poljoprivredom.. Problemi nastaju ubrzo nakon odluke lokalne samouprave da se nadomak kuće 1999. godine formira privremena lokacija za nesanitarnu deponiju Stanjevine, koja je do danas ostala jedina. Samo nekoliko godina kasnije, pa sve do danas, sa svakom obilnijom padavinom, nastaju problemi. Sead Gojak uzrok problema vidi u pomeranju toka Lima, jer odavno deponija Stanjevine nema kapaciteta da primi novi otpad, zbog čega smeće često završava i u Limu.

Nisu samo poplave te koje pokažu strašno lice deponije. Živeti pored smetlišta, na koje se sedmično odloži i do 250 tona smeća, svakodnevna je muka.

 

„Smrad je nesnošljiv, toliko je otrovnih gasova i mirisa. Odlaže se i životnjski otpad. Ovde uveče ne može da se spava, ne mogu prozori da se otvore“, dodaje Sead.

Pre pet godina porodica Gojak podnela je tužbu protiv hidroelektrana Srbije, Srbijavoda i Javnog komunalnog preduzeća Lim, zbog ugrožavanja imanja od poplava, a kao uzrok plavljenja naveli su deponiju. Ovaj slučaj još uvek nije „ad akta“ i Sead smatra da je on kao pojedinac nemoćan da reši problem.

 

„Smrad je nesnošljiv, toliko je otrovnih gasova i mirisa. Odlaže se i životnjski otpad. Ovde uveče ne može da se spava, ne mogu prozori da se otvore“, dodaje Sead.

Pre pet godina porodica Gojak podnela je tužbu protiv hidroelektrana Srbije, Srbijavoda i Javnog komunalnog preduzeća Lim, zbog ugrožavanja imanja od poplava, a kao uzrok plavljenja naveli su deponiju. Ovaj slučaj još uvek nije „ad akta“ i Sead smatra da je on kao pojedinac nemoćan da reši problem.

„Divlja deponija smeća na obali Lima je rizik prvog reda za zdravlje stanovništva. Najugroženiji su ljudi koji dolaze u direktan kontakt sa smećem, skupljači sekundarnih sirovina.
Požari nastali usled nakupljanja metana dovode do oslobađanja veoma opasnih gasova koji su otrovni ili kancerogeni i mogu vetrom da se prenesu do naselja. Glodari i insekti se tu hrane, razmnožavaju i oboljevaju ili prenose uzročnike zaraza zagađujući hranu za ljude.
Ocedne kontaminirane vode zagađuju reku i podzemne vode i otrovi i kancerogeni mogu dospeti u pijaću vodu. Ukratko, zdravstveni prioritet iznad svih prioriteta ja da se ta crna tačka zatvori i sanira i da Prijepolje dobije kao i svi drugi gradovi higijenski uređenu sanitarnu deponiju smeća“, kaže profesor Belojević.

Zatvaranje deponije Stanjevine poslednji put bilo je izvesno 2008. godine kada je Glavni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije komunalnog otpada opštine Prijepolje, uradilo preduzeće “ Velika Morava“ iz Beograda. Tada se računalo da će se privesti kraju projekat Regionalne deponije Banjica, međutim, zastojem sa aktivnostima na tom projektu, smeće nije otišlo dalje od Stanjevina, a urađeni projekat nije ničemu poslužio. I tada kao i danas, održavanje Stanjevina na godišnjem nivou košta blizu 7 miliona dinara, a cenu koju plaćamo zdravljem sve ove godine, ne može nadomestiti nijedan investitor.

Na Regionalnu deponiju „Banjica“ do sada bačen samo novac

Priča o Projektu izgradnje Regionalne deponije „Banjica“ počela je pre 13 godina. Ideja je bila da se reši dugodišnji problem skladištenja komunalnog otpada u opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica. Međutim, put od ideje do realizacije prošao je mnoge faze, bez vidljivih rezultata. Naime, iako su uložena milonska sredstva, u opštinama, koje su zajednički pristupile ovom projektu i dalje imaju problema sa odlaganjem smeća. Sve je izvesnije da je uložen novac, kako iz lokalnih budžeta, tako i sa nivoa Republike i stranih donatora, bačen u nepovrat, jer nadležni sve tiše govore o Regionalnoj deponiji Banjica kao rešenju problema odlaganja komunalnog otpada u ove četiri opštine.

 

Zajednički rad četiri opštine na projektu Regionalne deponije Banjica počeo je 2003. godine kroz pripremu studije vrednovanja i izbora lokacije. Priprema je trajala dve godine i koštala je opštine blizu 20 000 evra. U oktobru 2005. godine opštine su potpisale Sporazum o zajedničkom upravljanju otpadom i njihove skupštine (sve osim Sjenice) donele su odluku o gradnji zajedničke regionalne deponije „Banjica“ na teritoriji Nove Varoši. Studiju o izboru lokacije uradio je Institut „Kirilo Savić“, kao i projektnu dokumentaciju. Ukupna ulaganja u izradu glavnog projekta, rešavanje imovinskih odnosa, geodetske usluge… iznosila su blizu 108 000 evra. Sva sredstva obezbeđena su iz budžeta tri opštine, a najviše novca dalo je Prijepolje – oko 47 ipo hiljada evra.

Građevinski radovi na izgradnji tela deponije godine koje je izvodila građevinska kompanija „Beograđevina“ počeli su 2007. godine. Iste godine su prekinuti zbog odrona zemljišta na levoj strani deponije. Veliki deo sredstava tokom trajanja izgradnje obezbeđena su sa republičkog nivoa od Fonda za zaštitu životne sredine i NIP-a – oko 850 000 evra. Nije bio zanemarljiv ni udeo u iznosu od oko 54.000 evra, koje su izdvojile tri opštine od 2007. do 2009. godine. Najviše sredstava opet je izdvojila opština Prijepolje, blizu 24000 evra. Sve aktivnosti na izgradnji deponije „Banjica“ prekinute su 2009. godine, jer je u međuvremenu došlo do suštinske promene zakonske regulative. Takođe, planirana zapremina deponije nije bila dovoljna za odlaganje otpada iz četiri opštine, za period od 20 godina, što je takođe ukazalo na potrebu izmene projekta.

 

U pomoć su pritekle EU i Vlada Švajcarske 2013.godine, preko programa evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, donirajući sredstva u iznosu od 193 000 evra u preprojektovanje glavnog projekta. Ukupna predračunska vrednost nastavka radova procenjena je na 779.500.000 dinara. Najavljivano je da će Regionalna deponija „Banjica“ već 2015. godine biti u funkciji skladištenja i separacije smeća. Međutim, sva urađena dokumentacija još uvek čeka konačnu odluku nadležnog ministarstva i opština.

Još jedna priča započeta je u avgustu 2013. godine. Formirano je Regionalno preduzeće za upravljanje izgradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Smatralo se da će time konačno biti stavljena tačka na niz pogrešnih i traljavih koraka iz prethodnih 10 godina. Od tada do danas, preduzeće ima samo jednog zaposlenog – direktora. Opštine su 2014. godine uplatile na račun preduzeća ukupno milion dinara. Najviše je utrošeno na platu direktora, u bruto iznosu blizu 700 000 dinara, a za rad članova Skupštine preduzeća 213.000 dinara. Ni jedan dinar nije uložen u infarstruktru deponije.

„Kao i u svim državnim i javnim preduzećima izgleda da kad neko dođe do određenog mesta postaje samo bitno da se redovno primaju plate, da se traži krivac a ne rešenje“, kaže predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.

Na to mu replicira direktor preduzeća „Regionlna sanitarna deponija Banjica“ Ljubenko Vasiljević:

 

„Možda su očekivanja opština bila veća, ali su i moja očekivanja bila malo veća. Insistirao sam da se zaposli veći broj ljudi, ali do toga nije došlo“.

Vasiljević ukazuje i na problem finansiranja preduzeća, jer već 2015.godine od finansiranja odustaju Prijepolje, Priboj i Sjenica, a troškovi plate diretktoru padaju na teret opštine Nova Varoš.

Međutim, predsednik opštine Priboj Lazar Rvović to ne vidi kao opravdanje.

„Ne mogu biti problem pare, jer ako je nešto neophodno ima i država svoje fondove, ima drugih donatora. Ako nema ni jednog ni drugog, problem moraju rešavati opštine, pa i po cenu kreditnog zaduženja“, dodaje on.

U pribojskom selu Druglići, nalazi se deponija koju zajednički od 1997.godine koriste opštine Priboj i Nova Varoš. Njeni kapaciteti su skoro popunjeni, te bi prema rečima predsednika opštine Nova Varoš Radosava Vasiljevića regionalna deponija Banjica u budućnosti mogla biti jedno od najboljih rešenja.

„Te deponije su rak rana cele Srbije. Mi ćemo nastojati da projekat Regionalne deponije Banjica opet stavimo u fokus interesovanja“, kaže Vasiljević.

Prethodna, kao i aktuelna vlast opštine Prijepolje sudeći po aktivnostima koje je preduzimala kako bi rešila problem odlaganja komunalnog otpada, odustala je od Banjice. Naime, prethodna vlast rešenje je videla u odvoženju smeća na regionalnu deponiju Duboko u Užicu, a nova vlast u izgradnju transfer stanice u Strugovima, odakle bi se smeće takođe odvozilo na deponiju u Užice.

Da ni regionalne deponije nisu trajno rešenje, mišljenja je Bojan Milovanović, član nevladine organizacije GM Optimist iz Gornjeg Milanovca.

„EU prelazi na cirkularnu ekonomiju, za manje od 10 godina praktično će biti zabranjeno odlaganje na deponiju bilo čega što može ponovo da se iskoristi, a mi ćemo i dalje da ulažemo u neke deponije. Kada ih napunimo za 10-15 godina onda opet glavobolja, gde naći lokaciju i odakle namaknuti par miliona evra da bi smo opet napravili novu. Znači, za deponije pare iz predpristupnih fondova dobiti nećemo“, kaže Bojan Milovanović.

A da li je ta gomila otpada ono sa čim mislimo da se preporučimo Evropi?

Jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom je zaštita životne sredine, jer se trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. U godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2016.godinu o napretku Srbije na putu ka EU kaže se da je Srbija napravila izvestan nivo pripremljenosti i da je ostvaren izvestan napredak u daljem usklađivanju politika i zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Ono što je u izveštaju takođe izvesno je da će Srbija morati još dosta da ulaže kako bi dostigla standarde EU.

„Poglavlje 27 životna sredina i klimatske promene trebalo bi da bude bezuslovno otvoreno tokom iduće ili u najgorem slučaju početkom 2018. godine. Ceo ovaj proces je jako skup, procene su da će nas koštati preko 10 milijardi evra. Dobar deo novca možemo povući iz evropskih fondova, ali priličan moramo sami da uložimo“, kaže urednik ekološkog biltena „Eko-NEC“ Milisav Pajević.

Pajević dodaje i da su potrebna snažnija zalaganja za to da se brže zatvore deponije koje nisu u skladu sa pravnim propisima i za ulaganja u razvrstavanje i reciklažu otpada. Nedostaje i integrisani nacionalni plan za upravljanje otpadom, kao i dodatne ekonomske instrumente za potrebe posebnih tokova otpada.

Nedostaje nam još mnogo toga, a ipak je uzaludno bačeno toliko toga što se imalo – pre svega: vreme i novac.

foruminfo.rs