Godišnji pregled kulturnih dešavanja, najbolji i najgori u 2010. godini, ali i u prvoj deceniji XXI veka
Za nama je 2010. godina, ali i prva decenija XXI veka. Trenutak je da se sumiraju rezultati i vidi šta je bilo dobro, a šta ne u prošloj, ali i u prethodnih deset godina. Početak veka, obeležila su veika očekivanja, mislilo se da nakon godina koje su pojeli skakavci, dolaze godine razvoja i napretka. Reforme se sporo odvijaju ili ih u pojedinim segmentima društvenog života uopšte nema. U međuvremenu je zavladala i svetska ekonomska kriza, čije smo posledice i mi žestoko osetili u prošloj godini. Institucije kulture u prošloj deceniji u Srbiji nisu reformisane, nisu doneseni ni važni zakoni, sem opšteg Zakona o kulturi i to jedva, pojedinačnih zakona i dalje nema. Institucije kulture su postale servis za zapošljavanje političkih kadrova, menjaju se čak i statuti institucija, da bi nestručni partijaši i rođaci moćnika postali direktori. Otkrili smo u prethodnoj deceniji i veliku zabludu, da su primitivizam i estrada, odlika samo Miloševićevog doba. San o Velikoj Srbiji se nije ostvario, ali je Srbija postala Velika Farma. Kao što reče Čeda Čupić, možemo samo da konstatujemo da – nemamo kulturu.
U Čačku su prehodnih godina komunalci uklanjali umetničke radove, vitlale su gologuze pevačice, što na Gradskom trgu, što u Atenici na Danima estrade, a estrade je bilo i u Domu kulture, na početku godine se klicalo Svetom Savi, a na kraju godine u hramu kulture, prodavale su se kineske gaće upola cene i rumunske petarde. Dok je sa Velike scene treštalo: PEVAJ BRATE i pučanstvo se zabavljalo, okolo je bilo previše bede i nesreće. Kad se sve sabere u prošloj deceniji, ali i ono što je bilo od kulturnih dešavanja u 2010. godini, dobijamo DUPLO GOLO.
No, pođimo redom. Inflacija je nagrizala i onako umanjene budžete intitucija kulture, a posledica recesije, je i manje programa, ali i pad kvaliteta kulturne ponude. Sa druge strane u Čačku je nastao potpuno nov fenomen, kulturni gerilski aktivizam, kao pečurke posle kiše, nicale su razne akcije i manifestacije, sve brojnijih formalnih i neformalnih grupa i pojedinaca.
Institucije u 2010.
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ je najuspešnija institucija kulture u protekloj deceniji u Čačku. Uspešno rekonstruisana zgrada Galerije, dobro osmišljeni inovatini programi koji prate savremenu umetničku produkciju u zemlji i svetu, izdavačka delatnost na nivou, saradnja sa brojnim institucijama i pojedincima, gostovanja stranih umetnika, kontinuitet i unapređenje Memorijala Nadežde Petrović, jedne od najstarijih likovnih manifestacija u regionu, nagrade (Politkina nagrada za izložbu godine dobijena dva puta). Treba još pomenuti doprinos decentralizaciji kulture, priznanja i pohvale od Ministarstva kulture. Galeriju godinama uspešno vodi Milica Petronijević (pozivana u razne komisije, forume, žirije od nacionalnog značaja) uz pomoć stručnih i predanih saradnika.
U prošloj godini sve je bilo podređeno proslavi dva važna jubileja, 50 godina od osnivanja Memorijala, a održan je i jubilarni 25. Memorijal. Ove 2011. godine Galerija slavi 50 godina od osnivanja. Pre Memorijala održane su izložbe: IZ(NOVA) „Umetnost u Srbiji od 2002. do 2009. godine“ u saradnji sa švajcarskim programom za kulturu i Ministarstvom za kulturu Srbije, Prepoznavanje 2 i Multimedijalna dokumentarna izložba 1616 umetnika, koja je na potpuno savremen način govorila o 50 godina Memorijala. Memorijal Nadežde Petrović, 25. po redu, nije kvalitetom uspeo da prevaziđe domete ranijih Memorijala, ali je u potpunosti ispunio misiju ove manifestacije, da nas upozna sa najznačajnijim trendovima savremene umetničke prakse kod nas i u svetu. Vredna pomena su i dve knjige čiji je izdavač Galerija: Likovne kritike Nadežde Petrović – edicija Ravnoteža, priredio Branko Kukić i 50 godina Memorijala Nadežde Petrović – priredila Snežana Stamenković. Galerija je na zanimljiv i inovativan način, organizovala niz dešavanja na više llokacija u gradu u Noći muzeja. Da ne bude da ih samo hvalimo, propust ili omaška Galerije u 2010. godini, bilo je organizovanje izbora za najbolje rešenje budućeg murala na Gradskom trgu. Slab odziv autora, obećano, a ne ispunjeno, novi konkurs za idejno rešenje murala. Nadajmo se da recesija neće učiniti svoje i primorati Umetničku galeriju Nadežda Petrović da spusti kritrijume i otvori vrata za sadržaje, za koje dosad nije bilo mesta.
Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis, najuspešnija je čačanska ustanova kulture u 2010. Ekonomska kriza primorala je ovu ustanvu da se pre svega okrene sebi, programima koji su od značaja za unapređenje bibliotečkog rada: uvođenje KOBIS programa, nastavljen je proces digitalizacije, realizacija projekta BIBLIOBUS, stručno usavršavanje zaposlenih. Održano je i 47. Disovo proleće, obnovljen knjižni fond, uspešno predstavljena izdavačka delatnost na Sajmu knjiga ( opširnije o svemu u idućem broju Čačanskih novina). Grad je konačno otkupio Dom vojske za 130 miliona dinara, a kad će Gradska biblioteka dobiti novi dom, ne zna se.
Narodni muzej pregrmeo je još jednu tešku godinu, redukovan budžet, smanjen broj izložbi, ali štošta se i uradilo. Najzanimljivije izložbe su: Dani ikonopisa u Srbiji, Vestalske device – izložba Vladimira Tatarevića, 27. Dečji salon – Umetnost i reciklaža, Album starog Čačka, od gostujućih Toksične biljke Makedonije. Narodni muzej ja sa svojim izložbama: Vojvoda Petar Bojović, Lepi Laza, 27. Majski salon, gostovao u Leskovcu,Požarevcu, Kikindi, Vrbasu, ali i u Rošcima. Od štampanih izdanja vredi izdvojiti Album starog Čačka i 39-ti Zbornik. Jedan od ozbiljnijih gafova Narodnog muzeja je podrška besmislenoj kampanji Dani muzeja u organizaciji Muzejskog društva Srbije, neka vrsta anti-kampanje Noći muzeja, tihi bojkot jedne od najuspešnijih kulturnih manifestacija u Srbiji. Narodni muzej je u 2010. započeo i rekonstrukciju polubrvnare, smeštene u dvorištu muzeja u kojoj će biti smešten Muzej detinjstva. Investicija je vredna preko 2.000.000 dinara (iz gradskog budžeta 1.300.000 i 750.000 od Ministarstva kulture). Otvaranje objekta predviđeno u 2012.godini. Istoričar Narodnog muzeja Miloš Timotijević, je ličnost decenije po izboru Čačanskih novina za naučno-istraživački rad.
Međuopštinski istorijski arhiv u 2010. nastavio je kontinuitet zapaženog prerdstavljanja u javnosti, doduše nešto manji broj izložbi, objavljena je i promovisana Istorija Čačaka – autori Lela Pavlović i Goran Davidović, uspešna saradnja sa Arhivom Jugoslavije, organizacija Letnjih dana kulture i drugo.
Dom kulture u prošloj deceniji na razne načine je politički zloupotrebljavan, odgovoran je zbog nedopustivih sadržaja u svom prostoru, kojih bi se postideli i zadružni domovi, previše kiča, netolerancije, neukusa, politikanstva i estrade. Mršav program, višak zaposlenih, brojni programi koje poseti malo publike. No pređimo na stvar u 2010. Kulturno-obrazovni program, (dosta je bilo priče o viđenom, nećemo se ponavljati), sigurno je najbolje osmišljen program Doma kulture u 2010. Bilo je dvadeset veoma posećenih predavanja, promašaja malo, svega tri. Teško je izdvojiti najinteresantnija predavanja, teme različite zanimljive, a predavači dobri, ali izbor je pao na Istoriju parfema – Biljana Mandić, Istorija Brazila u 20 pesama – Predrag Dragosavac, Odgovori moderne hirurgije – dr. Dejan Dabić, Značaj portreta u fotografiji – Vladimir Tatarević, Katalonska kultura – predavač Pau Bori, Tri primera narodnog graditeljstva iz okoline Čačka – mr Tihomir Obradović, Video sound art tribina – Katarina Misailović.
Likovni program, održao je kontinuitet izložbi u 2010. (17 izložbi), od oktobra u Savetu Likovnog salona su i novi članovi: Ivana Rajačić Barandova, Božidar Plazinić, Stoja Rađenović. Od izložbi vredi pomenuti tek nekoliko: PROLEĆNI ANALE, izložbu Čačanke Lele Tomašević i Vesne Milunović. Veliki promašaj je organizacija Likovne kolonije u Ovčar Banji, a potom i zložba nastalih radova, osrednji nezanimljivi umetnici iz unutrašnjost, sve skupa koštalo je 420.000 dinara, a Društvo likovnih umetnika Risim obitava skoro bez sredstava, a okuplja brojne mlade talentovane likovne umetnike iz naše sredine. Još jedan primer, da i ono malo para što ima ne ide u prave ruke.
Muzički program Doma kulture mršav u 2010. izdvajamo odličan koncert Masima Savića, koncerte Slobodana Trkulje, Ođile i Ramba Amadeusa, kao i zapažen nastup Dua Seme, sviranje na koncertnoj testeri. Potpuni promašaj realizacija Proslave 50 godina rock’n rolla u Čačku.
Filmski program, na žalost, bez potrebe se uglavnom održava u nefunkcionalnom prostoru Doma kulture (podrumske prostorije), a u podrumu obitavaju u nezdravim uslovima i CENTAFOVC I- polaznici Centra za animirani film, ali zato je Direkcija festivala Animanima smeštena u svetle, Suncem okupane prostorije. Od filmskih programa izdvajamo Nedelju austrijskog filma i Animanimu, ove godine sa nešto više posetilaca i to na takmičarskim projekcijama.
Književni program, izdvajamo predstavljanje Vladete Jerotića, Đorđa Milosavljevića. Gostovao i Goran Petrović, malo publike, bledo i anemično predstavljanje popularnog pisca, Kusta imao iznajmljen termin, puno đaka i njihovih profesora, Milenko Pajić dobitnik Andrićeve nagrade takođe se predstavio u Velikoj sali Doma kulture.
Dramski program ove godine su obeležile skupe predstave koje su viđene zhvaljujući sponzorima: Kosa, Maratonci, Opasne veze – Kvartet. Pored njih treba izdvojiti Švabicu JDP-a iz Beograda, PR ili Potpuno rasulo – produkcija Vuk Karadžić Beograd, baletsku predstavu Konstantina Kostjukova. Ostale predstave održavale su prosek, sve u svemu možda i bolje nego nekoliko poslednjih godina, ali premalo, svega dvanaest. U obzir nisu uzete amaterske predstave i estradna budalaština Pevaj brate, koja je četiri puta prikazana, komercijalno isplativo i potvrđuje tezu da tržište ubija kulturu.
Čačak film je samo primer opšte propasti bioskopske mreže u Srbiji. Preduzeće za prikazivanje filmova je pre 2,5 godine privatizovano, do dana današnjeg ništa nije učinjeno od obećanog, samo još jedan primer loše privatizacije i ništa više.. Publika neće da gleda filmove u nemogućim uslovima, a vlasnik ne ispunjava obaveze ulaganja u bioskop. Po isteku roka obaveznog bavljenja primarnom delatnošću u ovom slučaju prikazivanjem filmova, moguća je promena namene Praga i Sutjeske. A možda se i desi obećano, velelepni poslovno stambeni objekat sa tri bioskopske sale. Što bi naš seljak rek’o, mo’ž da bidne, ne mora da znači.
Kulturni aktivizam, neformalnih grupa i pojedinaca
Ovakvo stanje u kulturi grada, neminovno je moralo izazvati reakciju nezadovoljnih kulturnom ponudom, ali i strateški drugačijem shvatanju prioriteta u kulturi. Dok zaposleni u ustanovama kulture, više brinu brigu kako da zadrže svoja radna mesta, a manje o programima koje nude, „gerilci“ vode bitku za nov sistem vrednosti i konkretna rešenja (korišćenje javnih prostora, zaštita spomenika kulture i drugo). Tako su i nastale neformalne grupe Identitet, DEVA; Kulturnicentar Lift, ali i projekti poput Festivala etno i ambijentalne muzike Karusel.
Ostala dešavanja
Brojni su događaji koje nismo pomenuli. Manifestacija Dani fotografije u organizaciji Foto kino kluba Čačak to sigurno zaslužuje, kao i brojne druge njihove izložbe u 2010. o kojima su pisale Čačanske novine. Ova grupa entuzijasta po izboru Čačanskih novina, zaslužuje specijalno priznanje za decenijski doprinos kulturi grada, besprekornim organizovanjem Dana fotografije u Srbiji. Vredi pomenuti i koloniju Umetnost i papir, kao i brojne druge projekte koje je organizovao Centar za vizuelna istraživanja Krug. Radionica grafita, kao i brojne akcije koje je organizovao Goran Kovačić u cilju promovisanja ovog vida umetničkog izražavanja uz svesrdnu pomoć Umetničke galerije Nadežda Petrović, vredno je pomena.
Ličnost godine je Dino Suljković,učenik IV razreda srednje muzičke škole dr Vojislav Vučković iz Čačka, odsek harmonika u klasi Miljana Bjeletića. Dino Suljković je osvojio drugu nagradu na Svetskom trofeju u Španiji. Od muzičkih događaja vrednih pažnje treba pomenuti i nastup profesora muzičke škole u Domu kulture, koncerte Duetna i Alexe benda u Gradskom parku u okviru Letnjih dana kulture, Festival Karusel, koji je drugu godinu za redom proglašen najboljim u okviru Letnjih dana kulture. Za pamćenje su i klupske svirke Kralja Čačka i Stondilerosa (objavili na internetu četiri autorske pesme) i Totalni Raspad Trio.
Ličnost koja je obeležila svojim umetničkim radom deceniju za nama je književnik Vladan Matijević. Šta reći o ovom magu pisane reči, osvojio najprestižnije nagrade, prevođen i čitan na stranim jezicima, a novi roman Vrlo malo svetlosti u konkurenciji za NIN-ovu nagradu. U 2010. izašla je i odlična knjiga poezije GOSPODIN BEZGLAS, Čačanina Milana V. Ćalovića. Objavljen je i novi broj revije za kulturu i umetnost ART 032, u kom se nalazi i fragment iz za sada neobjavljnog romana Kameni brodovi, Sava Stijepovića. Čačak je dobio i knjžaru Delfi u prošloj godini.
Najzapaženije naučno-istraživačko delo u 2010. godini, nastalo u Čačku je, Čisto Ja i Atomika Kantove kritike čistog uma, filozofsko delo koje pomera granice poznatog, našeg sugrađanina Tomislava Novakovića. Knjiga je ušla u izbor za nagradu Nikola Milošević, koja dodeljuje Radio Beograd II program, za knjige iz oblsti filozofije, kritike, društvene teorije.
Književnik i urednik časopisa Gradac i urednik u Službenom glasniku, Branko Kukić, obeležio je prošlu deceniju izdanjima koje je priredio.
Na samom kraju pomenućemo još nekoliko kulturnih zbivanja za nezaborav: premijere filmova Beli, beli svet, Šišanje, Žena sa slomljenim nosem, ali i mini izdanje Festivala SLOBODNA ZONA – logistička podrška ART FILM SAJAM i Umetnička galerija Nadežda Petrović, Nastavljen je ciklus filmova po književnim delima, svakog petka u Gimnaziji. Bajkeri su i ove godine održali svoj skup u Prijevoru, a bilo je i dobrih svirki u MC Mančula na Moravi, Šinobusi i Teksas flad.