Pre šest godina upisao ekonomiju i, ubrzano studirajući,  stekao fakultetsku i magistarsku diplomu, a pre desetak dana i doktorsku titulu

 

Kada je pre šest godina upisao Ekonomski fakultet, Borivoje Krušković uopšte sebi za cilj nije postavljao sticanje doktorske titule. Taj cilj pred sebe nije stavio ni dve i po godine kasnije, kada je, posle ubrzanog režima, stekao fakultetsku diplomu. San da stekne najvišu naučnu titulu nametnuo se sam po sebi, kada je samo šest meseci iza diplomiranja, odbranio magisterij na Ekonomskom fakultetu. Danas, sa dvadeset osam godina  Borivoje Krušković, rodom iz gornjegružanskog sela Gornja Crnuća, izgleda da je jedan od najmlađih doktora ekonomskih nauka u Srbiji. U Gornjem Milanovcu svakako. Ustvari, preciznije, za knjigom je sedeo samo četiri godine, a u period od upisa studija treba uračunati i odsluženje vojnog roka.

 

Temu „Monetarne strategije i optimalni nivo deviznih rezervi“ odbranio je sredinom meseca (tačnije, 17. decembra), na banjalučkom Ekonomskom fakultetu. Profesori i kolege su bili uz mene, govori nam Borivoje neki dan po sticanju titule „dr“, delom i zbog toga što je moj rad, izgleda, prevazišao i mene. Jer, u pitanju je do sada neobrađena tema, ali empirijski i primenom matematike, statistike i ekonometrije dokazana.

 

– Čak mi je i mentor, dekan  Ekonomskog fakulteta u Banja Luci i čovek  upisan  u svetsku enciklopediju ličnosti „Ko je ko“, izjavio da je to najbolji doktorski rad koji je imao u rukama u njegovoj karijeri.  Šta više,  rad će se kao knjiga pojaviti uskoro i predložen je za deo obavezne literature za studente. Jednostavno, rad je ocenjen kao pionirski rad u ovoj oblasti, bez lažne skromnosti kaže Borivoje i dodaje da su čestitke na sticanju titule, osim najbližih, jedino došle iz upravo ovih novina, koje su svojevremeno prve i zabeležile njegove uspehe; diplomiranje za dve i po godine, a pola godine kasnije odbranjen i magisterij.

 

Iako to nije želeo da prizna kao činjenicu, još dok je studirao, naš sagovornik nije bio zadovoljan opštim pristupom  sredine prema mladima. Mladi i ne samo mladi, pod senkom su onih koji vladaju, onih koji im ne daju zasluženo mesto, ili im ne daju  priliku  u pravom trenutku. „Puno je perspektivnih, kako ovde, u našoj sredini, tako i  u celoj zemlji. Upoznao sam veoma uspešne kolege iz drugih gradova, ali veoma mali broj njih dobije zasluženo mesto, a i oni koji ga dobiju nije po kriterijumima, koji bi trebalo da postoje i da se primenjuju, nego obično neko iza njih stoji“, prenosi svoja zapažanja Krušković.

 

Iza ovakvog odgovora sledi pitanje koje je, kao dilema, pratilo generacije mladih umnih ljudi ove države – odlazak u inostranstvo.

 

– To je bilo  jedno od češćih pitanja koje su mi novinari postavljali kada sam završio fakultet i magistrirao. Moj odgovor je tada bio krajnje iskren, jasan i nedvosmislen; rekao sam  da ne razmišljam o inostranstvu. Međutim,  kada posmatram sa sadašnje distance, ponekad pomislim da je to bila jedna od mojih većih grešaka. Jer, bilo je poziva iz inostranstva, čak i sa nekih prestižnih fakulteta. Nisam otišao  verujući da će, ipak, ovde doći trenutak  kada će se ceniti ono što mora da  se ceni, kaže  dodajući da danas o odlasku u inostranstvo i ne razmišlja, jednostavno, što  su pred njim ciljevi i  prioriteti čije ostvarenje zahteva njegov ostanak u Srbiji.  „I duboko sam ubeđen da će morati  da dođe vreme kada će se neke stvari  promeniti, a to poboljšanje sigurno će zahtevati nove ljude, nove ideje i novu viziju“, uverava nas Borivoje.

 

Iako je troškove postdiplomskih studija sam snosio, naš sagovornik ističe da je zadovoljan zbog toga, ili, kako precizira, „presrećan sam  što sam svojim snagama ostvario doktorsku titulu i, kao mlad čovek, osetio lepo zadovoljstvo“.  A upitan da li je bilo podrške javnosti kaže: – Sve je počelo od sajta Ekonomskog fakulteta, gde je svojevremeno bilo navedeno da sam  bio najbolji  student fakulteta. To je bio povod napisima u velikim i malim listovima i nekim drugim medijima, ali kada je trebalo da usledi konkretna podrška, tu se stalo. Bilo je nerazumevanja od sredine iz koje potičem. Bilo je onih koji su se čudili što sam sam finansirao postdiplomske studije znajući da potičem iz Gornjeg Milanovca. Naime, izvan granica Srbije još preovladava mišljenje da je naša sredina izuzetno privredno razvijena, odnosno da je  Milanovac  i dalje poznat u bivšoj Jugoslaviji.

 

Kako je od završetka fakulteta povremeno bio svojevrsna „medijska zvezda“ mladi doktor ekonomije na to nije obraćao pažnju, niti je on sam tražio medijsku podršku, mada je primetio da je iza prvih pisanja o njemu u lokalnim medijima krenulo pisanje i predstavljanje uspeha drugih mladih, što je za svaku pohvalu. Ali, vreme od sticanja prve diplome do danas za „njega predstavlja ogromno iskustvo“, kaže. Za to vreme  razgovarao sam sa mnogim zvaničnicima, od predsednika države, ministrima tri vlade i guvernera, do rektora  univerziteta, profesora, direktora firmi, većine predsednika političkih partija. „Ono što sam primetio u razgovorima sa njima jeste da su oni ljudi sa različitim ličnostima. Njihovo predstavljanje u javnosti nije ono što jesu kada se sa njima uživo razgovara. Inače, politički sam neopredeljen i moji stavovi ponekad pogađaju, jer sam realan“.

 

Upravo njegovo čvrsto uverenje da  realno sagledava sve aspekate ekonomskih procesa  pomaže mu da se postavi prema našoj budućnosti. Šta više, duboko veruje u poboljašanje naše, trenutno loše situacije,  „jer je decenijama vođena neodgovarajuća ekonomska politika, a ako se ovome doda i visok stepen korupcije, onda je stanje i teže“, ali je uveren u napredak. I opet samouvereno naglašava: „Postojeće političke garniture nisu u stanju da poboljšaju situaciju“!

 

Za kraj, samo se po sebi nameće pitanje, šta mladi i tek stasali doktor ekonomskih nauka namerava dalje?

 

– Odbrana  doktorskog rada nije nikakav kraj, to je samo jedan novi početak, možda i početak bez kraja. Ali, za sada samo na polju ekonomije, uverava nas Borivoje Krušković.