Kada je pre četiri godine upisivala srednju školu, Jovana Nikolić iz Lešnice  mislila je  da će školovanje nastaviti na Ekonomskom fakultetu i da su ekonomske nauke njeno životno opredeljenje. Ali, vreme je pokazalo da će njen životni put krenuti u sasvim drugom pravcu.

 

– Ekonomsku školu sam upisala na nagovor roditelja, nije to bio moj izbor, ali sam znala da mi ona predstavlja osnovno polazište za Ekonomski fakultet koji sam želela da upišem. Niko nije ni pretpostavljao, pa ni ja, da ću toliko zavoleti srpski jezik i književnost, da će to postati moja velika ljubav zbog koje ću se, evo, sada na kraju srednje škole, odlučiti da upišem Filološki fakultet, smer srpski jezik i književnost. U srednjoj školi imamo divne profesore koji nas u svemu podržavaju a posebno bih izdvojila profesorku srpskog jezika i književnosti Biljanu Vesić koja mi daje veliku podršku i predstavlja mi uzor. Pošto mi je namera da jednog dana budem profesor književnosti, volela bih da budem baš kao ona – iskreno priča Jovana.

 

Jovana će dobiti opštinsku stipediju pošto je na republičkom takmičenju u Centru za talente bila treća iz srpske književnosti.

 

Kriv je Bora Stanković

 

– Najpre sam učestvovala na regionalnom takmičenju Centra za talente sa temom „Žene u delima Borisava Stankovića“. čitajući njegova dela pronašla sam sebe i upravo je Bora Stanković bio taj koji je izazvao preokret u meni.  Upravo zahvaljujući njegovom književnom stvaralaštvu odlučila sam da studiram književnost. Dok sam branila svoj rad pred profesorima iz našeg regiona, uživala sam, dobila sam pohvale i bila jedina od svih srednjoškolaca iz našeg grada iz oblasti književnosti, koji su prošli na takmičenju. Bila sam prva u regionu. Uvek ću pamtiti kada mi je profesorka iz komisije posle mog izlaganja rekla: „Bravo, koleginice“. Bila sam ponosna na sebe. U Beogradu sam branila rad  pred tri profesora  Filološkog fakulteta a pre toga imali smo test koji je bio uslov  da bi se uopšte branio rad – kaže ona.

 

Jovana nema tremu kada nešto izlaže, prilično je sigurna i samouverena jer radi to što voli. Voli i svoje drugove iz odeljenja IV1 i svoju razrednu Vesnu Jakšić, jer sa njima, kako kaže, provodi više vremena nego sa svojom porodicom. Veoma su privrženi jedni  drugima. Profesori za njih kažu da su izuzetni i da tako složno odeljenje odavno nisu imali u školi.  Interesantno je da Jovana malo vremena provodi u učenju jer pažljivo prati izlaganje profesora  pa dosta toga nauči na času. Obožava da čita, pogotovo klasična dela jer su dosta poučnija.

 

Kad krofne izađu iz knjige

 

 Naročito je ponosna na iskustvo koje je stekla u virtuelnom  preduzeću osnovanom u okviru škole pod nazivom „Homer krofna“. To je za sve učenike bilo korisno iskustvo jer su u praksi mogli da primene sve ono što su naučili iz ekonomskih predmeta. Preduzeće su predstavili na beogradskom sajmu, gde su izlagali svoje proizvode, takmičili se sa drugom decom i mogu se pohvaliti, da su privukli najveću medijsku pažnju. Bili su veoma uspešni, od 93 škole iz Srbije zauzeli su treće mesto a njihov štand bio je najposećeniji. Sada su rad u virtuelnom preduzeću nastavili komercijalisti iz  treće godine.

 

– Zahvaljujući radu u preduzeću imali smo više prakse jer je to ono što nedostaje  našem školovanju. Besmisleno je za decu da samo uče a da nemaju predstavu šta će raditi sa tim znanjem kada se jednom zaposle. Mnogi  nemaju uvid u poslovanje preduzeća i uopšte u ekonomiju. Praksa bi dosta doprinela  i olakšala učenicima  da shvate kako to što su naučili funkcioniše u stvarnom životu. Terija je suvoparna, suviše naporna, posebno ekonomski predmeti. Rad u praksi je potpuni kontrast onome što mi učimo – kaže ona.

 

Radoznaloj i željnoj znanja Jovani često bude žao što nije upisala gimnaziju, ali privatno nadoknađuje sve što je propustila u ekonomskoj školi a što se uči u gimnaziji, pre svega iz istorije srpske književnosti.