Истраживачки пројекат “Децентрализација у Србији” који су у претходних шест месеци спровеле колеге у локалним штампаним медијима, имао је за циљ да испита став локалних заједница у Србији, њихових политичких, културних и стручних јавности, али и грађана о концепту и ефектима децентрализације – закључак је округлог стола одржаноg 4. новембра у Крагујевацу

 

Оно што се, након серије истраживачких текстова из петнаестак локалних средина искристалисало као закључак, јесте да, генерално, децентрализација у Србији, схваћена као прилика да се о локалним проблемима, потребама и приоритетима одлучује у локалним срединама, те да се за њихово решавање обезбеди стварна надлежност локалних органа, има подршку грађана и руководстава тих заједница, али и да концепт децентрализације “пати” од недостатка информација, недостатка јасне стратегије која би могла дати одговоре на њихове страхове и недоумице, и од недостатка јасног опредељења политичих елита о овом питању.

 

Често изражаване сумње тичу се, пре свега, будућих финансијских капацитета локалних заједница, нарочито неразвијених, за капиталне инвестиционе захвате и реализацију пренетих надлежности, грађани на локалу мало верују у доследну фискалну децентрализацију за коју су сви сагласни да представља основу сваке друге. Због неравномерног развоја, страхују да у процес децентрализације неће све средине ући на једнаким основама и сматрају да праве децентрализације не може бити док се не демократизују институције у Србији и док о свему одлучују политичке странке, а не појединци. Доста нагађања и претпоставки по принципу “ако – онда”, показују да грађани мало знају о децентрализацији и често истичу да њих у том процесу нико ништа не пита.

 

Иако се истраживање није експлицитно бавило и регионализацијом која чини део децентрализације, саговорници у овом серијалу су се опредељивгали и према овом питању, а кроз одговоре је страх од регионализације као “хране” сепаратистичких тежњи, исказиван у знатно мањој мери  у односу на национални дисктурс. Може се, ипак, рећи да се кроз одговоре саговорника  могао назрети став њихове политичке опције као доминантан, много више него када се говорило о децентрализацији.

 

Занимљиво је да се, ових дана објављено и истраживање о децентрализацији из угла грађана, које је за потребе Канцеларије Националног савета за децентрализацију урадио ЦеСИД,  у велкој мери поклопило са резултатима које смо ми добили у пројекту Децентрализација у Србији”.

 

Истраживање ЦеСИД-а о томе шта грађани Србије мисле о децентрализацији и регионализацији, показала су да велики број грађана Србије, чак 72 одсто, препознаје појмове децентрализације и регионализације и мисли да зна шта они садрже, али да их само 25 одсто има стварни став о том шта би децентрализација требало да значи.

 

 42 одсто испитаника сматра да би требало повећати ниво децентрализације Србије. Око 37 одсто нема став о томе, око 10 дсто је оних који мисле да не треба даље ићи у децентрализацију, док један мањи број испитаника мисли да треба укинути постојећи ниво децентрализације и ићи на централизацију државе.

 

За већину грађана најприхватљиви је модалитет јачања општина и градова (45 одсто), нешто мања је подршка јачању општина и градова уз увођење региона са нижим статусом од Војводине (23 одсто), колико подржава и идеју да треба увести више региона са истим стаусом као Војводина. Концепт увођења региона са вишим статусом од Војводине подржава 15 одсто грађана, а само 9 одсто има децидно негативан став према сваком даљем процесу децентрализације.

 

И, најзад, истраживање је показало и да најмањи степен подршке децентрализацији долази од стране грађана Београда, свега 29 одсто. Децентрализацију подржава 40 одсто становника Централне Србије, док је у Војводини 58 одсто грађана наклоњено овом процесу.

 

То је и разумлљиво када се зна, а то се и кроз наше истраживање јасно види, да су подаци  о материјалним и развојним капацитетима локалних средина ван Београда из године у годину све лошији, да је већина општина у Србији изгубила некадашње снажне привредне ослонце, да се генерално, суочава са повећаном незапосленошћу, последицама лоших приватизација, инфраструктурном девастацијом, одливом квалитетних кадрова у политичке и привредне центре, те мањком средстава у општинским, односно градским буџетима.

 

И ЦеСИД-ово истраживање показало је да политичке странке, заговарајући одређене теме кључно утичу на перцепцију њихових присталица, тако да су највећи противници децентрализације присталице ДСС-а и СРС-а, а највеће присталице концепта децентрализације блиски су блоку странака УРС-а и ЛДП-у. Када је реч о две највеће странке, ДС и СНС, с обзиром на то да имају велики број бирача, тешко може доћи до такве диференцијације, тако да и код ДС-а има и централиста и децентралиста у сличној размери, што показује, како су закључиои истраживачи,  да ово питање није „кључна димензија која дели политичко поље Србије“.

 

Шта нам, заправо показују ова два истраживања?

 

Најпре, да је потребно да  се тај вакуум у разумевању процеса децентрализације, па и регионализације, попунити јасном визијом тог процеса која треба да проистекне из националне Стратегије коју у Србији још увек чекамо, уз ослушкивање потреба и жеља грађана, доносилаца одлука и стручне јавности.

 

Децентрализација, као темељни принцип демократизације друштва и  визија реалне реформе политичког система, треба да  обухвати многе области, донесе уређене институције, усаглашене законе, демократске односе и створи услове за веће учешће грађана у политичком животу.

 

То, сада је јасно, неће бити ни брз ни лак посао. Ако је судити по проценама које је недавно изрекао председник СКГО, Саша Пауновић, очекује нас пет до чак петнаест година озбиљног, промишљеног и планског рада.

 

Сличне најаве стижу и од Наташе Чорбић, директорке Канцеларије националног савета за децентрализацију. Према њеним оценама, потребно је пуно времена да се најпре направи консензус око тога који модел децентрализације ћемо применити, а њено уверење је да ће политичари бити спремни да о томе говоре тек након наредних избора.

 

Чорбићка је изразила очекивања да ће Стратегија бити израђена у року од годину до годину и по дана од наредних избора, али ће све што ће она препоручити и што треба да се уради кроз акционе планове, захтевати доста времена.

 

С друге стране, приближавају се избори и, за реализацију концепта децентрализације, његову брзину и ефикасност,  биће од кључне важности место децентрализације у изборним програмима. С обзиром на чињеницу да овај концепт, са свим недоумицама и недореченостима, ужива ипак високув подршку јавности, важно је децентрализацију позиционирати као једно од изборних питања и коначно добити јасна одређења политичких лидера према том процесу. јер, како рече директорка Канцеларије за децентрализацију, јавно мњење нема јасно дефинисане ставове сваки пут када политичка и друштвена елита није јасно дефинисала своје ставове по тим питањима.