И у 91. години активан, Драгослав Алексић Џула представио је, са својим гостима, књигу посвећену помало заборављеном Покрету горана, који је окупљао младе од 7 до 77 година који су својим добровољним радом пошумили хиљаде хектара голети у Србији, бринули о изворима воде и водотоковима…
Годину дана после књиге „Копаоник – љубав моја: Људи говоре“, Драгослав Алексић Џула поново је изашао пред читаоце. Овога пута са новим насловом, „Горани са шумама и водама“, који је представио у Малој сали хотела Рубин. Публика је била бројна, као ретко када када се у нашем граду представља нова књига…
Указао је на то и Драгиша Милошевић, директор Историјског архива Крушевац, издавача књиге, указујући на велики напор аутора да уобличи материјал прикупљен током богатог животног века и направи синтезу онога што смо већ помало заборавили.
Јер, некада јак Покрет горана, установљен пре пола века, почео је да пада у заборав, чега је аутор књиге био и те како свестан…
– Време у коме живимо тражи много промена од сваког појединца. Далеко смо од тога да о води и шумама размишљамо као неки народи, где оне за њих буквално живот значе и о којима је хеленски историчар Херодот 450 година пре наше ере записао: „У реке нити мокре, нити пљују, не перу у њима чак ни руке, нити ком другом то дозвољавају, него указују највеће поштовање рекама“ – подсетио је Драгослав Алексић, који је почео је да објављује књиге у својој 86. години и већ их је објавио осам.
Ову најновију посветио је, како сам рече, управо младом свету који је увек желео више и видео даље. А сваку земљу покрећу управо млади.
– Уживао сам шетајући са Горанима по Србији, док су се пењали на планине и подизали грандиозне шуме – рекао је Алексић, позивајући читаоце да и сами прошетају по књизи, освеже дух и не дозволе да их тешкоће потопе ни када је тешко.
Књигу чине два дела. Први, „Горани“, доноси ауторове текстове о шумама, водама и Горанима, односу Горана према екологији, њиховим активностима, уз посебан осврт на Горане Бруса, Жупе, али и осталих крајева Србије.
У другом, „Пријатељи говоре“, су тематски текстови професора др Слободана Вучићевића, Ратка Солда, Чедимира Марковића, Милутина – Глиге Глигоријевића, Обрада Лукића, Љубомира Јовановића, Драгана Торбице, Божидара Михајловића, Цвијетина-Цвике Јовановића, Милисава-Миће Максимовића, Виктора Домјана. Једанаест бивших руководилаца и организатора послова у шумарству и водопривреди и људи који су подржавали Горане пишу о резултатима рада на појединим подручјима, износе своје оцене и мишљења о раду Горана, што представља значајно сведочење за будуће генерације.
Најзад, два пријатеља, Зоран Андријашевић и Милосав Буца Мирковић, оплемењују књигу песмама на тему природе, шуме, воде, љубави…