Младен Шипка: „Децентрализацијом локалних самоуправа свим општинама није пружена једнака шанса.“ Mилош Пејчић: „ Да би се могло говорити о правој децентрализацији, мора доћи до промене изборног закона и спуштања већег нивоа одлучивања на локални ниво.“ Изабела Шерић: „Говорити о финансијској самосталности оџачке општине је у овом моменту нереално.“
Иако ће, захваљујући прошле године усвојеном Закону о финансирању локалних самоуправа, пројектовани буџет општине Оџаци овој години бити ,,тежи” за око 120 милиона динара, то је још увек недовољно да би општина са севера Бачке, након дугогодишњег привредног урушавања, финансијски опстала без помоћи републичких и покрајинских органа. Након колапса привреде изазваног неуспелим приватизацијама земљорадничких задруга, Kартонаже ,,Младост”, Фабрике за производњу пољопривредних машина ,,Пољострој”, ,,Итес Лола Рибарa”, Mлекаре ,,Оџачанка”, у којима је радило око 5.000 људи, оџачка општина осамдесетих година прошлог века, једна од најпросперитетнијих у Србији, суочила се са низом проблема, од оних инфраструктурних, до оног горућег – хроничног недостатка радних места – што је главни узрок да је између два пописа становништва број грађана смањен за око 4.000. Да би се део тих проблема бар донекле ублажио, у оџачкој локалној самоуправи годинама уназад принуђени су да се ослањају на финансијску помоћ Београда и Новог Сада, која је у значајнијој мери почела да пристиже тек након локалних избора 2010. године, када је успостављен такозвани вертикални ниво власти. Упркос чињеници што је усвајање измена Закона о финансирању локалних самоуправа, којим је учешће општина и градова у порезима на зараде увећан са 40 на 80 посто, од заговорника децентрализације представљен као увод у већи степен самосталности у одлучивању и решавању животних проблема грађана, због дугогодишње зависности од ,,добре воље” виших инстанци власти, не мали део оџачке стручне јавности изразио је резерву и сумњу да ће, упркос већем приливу новца у општинску касу, оџачка локална самоуправа у догледно време моћи самостално одлучивати о својој судбини.
Децентрализација није само потраживање
– Децентрализацијом локалних самоуправа свим општинама није пружена једнака шанса. Већи центри попут Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца су овим концептом изнова привилеговани. Челници мањих локалних самоуправа неће бити способни да се носе са надлежностима које ће се из државних институција спустити на локални ниво. Прича о децентрализацији из угла њених заговорника није комплетна, пошто се спомиње само потражна страна у буџету. Свесно се при том прелази преко чињенице да ће се кад-тад на терет општинске касе пренети и финансирање оних институција које су данас у надлежностима републике или покрајине – каже дипломирани економиста Младен Шипка.
– Децентрализација локалних самоуправа омогућила је да се у оџачку општинску касу од наплате пореза и доприноса у току ове године слије више новца. Захваљујући томе, ове године у оџачкој општини већа су издвајања за подстицање активних мера запошљавања, месне заједнице, невладин сектор, заштиту животне средине, суфинансирање појединих капиталних пројеката. То су први резултати измена Закона о финансирању локалних самоуправа које нико не може оспорити – каже за ,,Наше новине” председник оџачког парламента Милош Пејчић.
По Пејчићу, оно што је неопходно у наредном периоду је да се ниво одлучивања измести на локални ниво због честог ,,раскорака” на релацији локалних средина са републичким и покрајинским институцијама. Да би се могло говорити о правој децентрализацији, Пејчић каже да мора доћи до промене изборног закона. За председника оџачке скупштине садашњи начин избора председника и градоначелника није прави одраз воље грађана.
– Док не дође до промене изборног закона, они који нису бирани вољом грађана на директним изборима и надаље ће имати ту привилегију да се уместо решавањем локалних проблема баве ,,високом политиком” и кадровском комбинаториком, а уместо да одговарају за оно што су учинили грађанима, одговараће централама својих странака. Погубно је за сваку локалну самоуправу да се због погрешног кадровског решења у питање доведе њен даљи развој – каже Милош Пејчић.
Локалне средине не могу саме
Да је промена изборног закона добродошла за сваку локалну заједницу, са Пејчићем се слаже и Изабела Шерић која је пре два месеца у Скупштини изабрана за председницу оџачке општине.
– Без обзира на чињеницу што сам на место челног човека оџачке општине дошла вољом одборника локалног парламента, залажем се да грађани на директним изборима бирају председнике и градоначелнике. Такав начин избора значио би већу самосталност, али и већи степен одговорности – каже Шерићева. Не спорећи прве позитивне и видљиве ефекте који је донео прошле године усвојени закон о финансирању локалних самоуправа, председница оџачке општине Изабела Шерић стоји на становишту да без помоћи из републике и покрајине мање локалне средине још увек нису у стању да саме финансијски опстану.
– Говорити о финансијској самосталности оџачке општине је у овом тренутку нереално. Због чињенице да се суочавамо са низом наслеђених проблема, од оних инфраструктурних до велике армије незапослених, и у наредном периоду у великој мери бићемо зависни од помоћи из републике и покрајине. Не видим ништа лоше у томе. Сматрам да је обавеза виших инстанци да помажу решавању проблема у мањим локалним срединама. Не подржавам оне локалне функционере који се републичким и покрајинским органима обраћају и онда кад за то немају јаке аргументе. Међутим, кад је проблем реалан и кад је за његово решавање неопходна помоћ са стране, немам проблема да ,,закуцам на врата” виших инстанци власти – каже председница оџачке општине Изабела Шерић.