Александра Богдановић са осам година је уписала школу за музичке таленте а од прошле је студенткиња београдског Факултета музичких уметности. Најмлађи је члан Чолиног концертног тима, свирала је и са Беби Дол, али сваки пут на позајмљеној виолини, јер своју нема. У будућности себе види као магистра камерне музике, са виолином у власништву и успешном каријером у иностранству

 

– Људи су радознали, желе да чују нешто више о Здравку Чолићу. Могу само да кажем да је Чола велики професионалац, пристојан је и опуштен, никада није мрзовољан и код њега не можете, чак и ако постоји разлог, приметити незадовољство. Његов ентузијазам пред сваки наступ даје додатну снагу свима нама који га пратимо – објашњава Александра Богдановић која је са својих деветнаест година најмлађи члан екипе која Здравка Чолића прати на турнејама по Хрватској, Словенији, Македонији…

 

Део Чолиног тима Александра је постала на препоруку Вање Ниттел, професорке код које је и дипломирала у Школи за музичке таленте у Ћуприји.

 

– Од педесеторо пријављених, само је нас двоје те године уписало ову школу. Колико сам била срећна, толико ми је било и тешко, пошто сам буквално као дете отишла од куће. Изабрала сам виолину као главни инструмент, током школовања променила четири професора и на крају дипломирала код професорке Ниттел – каже Александра, додајући да управо на инструменту своје професорке и свира на концертима, напомињући да је виолина стара 200 година, што само по себи има велику вредност, али да би најсрећнија била када би била у могућности (а још увек није) да свира на свом инструменту.

 

Александра је наступала и на бројним концертима класичне музике у земљи и иностранству са којих, такође, носи драгоцена искуства, а само у прошлој години добила је четири специјалне награде. Каже да су ти концерти „тежи“ јер је у публици доста професионалаца, па се и евентуалне грешке „не праштају“.

 

У нешто опуштенијој варијанти, али на сцени која се памти заувек, Александра свира на бини где једна заиста мега звезда осваја публику.

 

– Иако сте негде свесни да су све очи на концерту упрте у Чолића, у једном тренутку имате осећај да сви гледају у вас и да сте управо ви та звезда којој се диве. То је непоновљив тренутак среће, као и целокупна атмосфера на његовим концертима. Људи му се, буквално, диве, он је толико велика звезда да, на пример, у Македонији публика није могла да верује да ће он стварно доћи у Скопље и певати на Тргу све до тренутка када се појавио на бини. И у Хрватској га поштују, а  што се огледа и у томе што је читава екипа увек смештена у најбољим хотелима и има врхунске третмане – објашњава Александра своја досадашња искуства, са жељом да се сарадња са Чолом настави и то не само зато што јој све то импонује, већ и зато што јој ово „тезгарење“ олакшава да покрије трошкове школовања.

 

Тренутак славе није променио ову симпатичну, успешну и лепо васпитану девојку која није пропустила прилику да својој мајци захвали зато што је улагала и веровала у њу, али и Граду који је финансијски подржао њено досадашње школовање. Мајци  узвраћа љубављу и успесима, а Граду се одужила концертом који је прошле године одржала у Мозаик сали градске куће.

 

Александра у свој родни град често и радо долази, обожава своје пријатеље, а уз класичну музику слуша и рок. Жеља јој је да се отисне у свет, магистрира камерну музику и запосли се на факултету као професор исте. И наравно, да једног дана има своју виолину.