Krajem aprila 2011. godine, usvojen je amandman predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika kojim je propisano da se na svakom trećem mestu na izbornoj listi mora naći manje zastupljen pol. Izbori 2012, su prvi na kojima se primenjuje novo pravilo o obaveznoj zastupljenosti žena. U parlamentu će biti 87 žena. Medjutim, žene u Čačku i dalje nemaju ravnopravan položaj u politici i često su žrtve predrasuda i stereotipa. Veći broj žena na izbornim listama ne menja njihov položaj u politici. Prisutna je neproporcionalna zastupljenost na mestima na kojima se donose političke odluke, uvredljivo predstavljanje i omalovažavanje žena u medijima i javnosti. Žene u stranakama u Čačku nisu na važnim funkcijama, a ukoliko se i nađu na nekoj funkciji, nisu na visokoj poziciji u svojim strankama.
– Izmena zakona u smislu učešća 30 odsto žena ne menja postojeće stanje. Da bi se ispunila kvota 30 odsto, na liste se stavljaju neupečatljive osobe koje ne učestvuju ni u čemu i ponašaju se kao poslušnice. Ako sagledamo stanje na lokalnoj političkoj sceni u Čačku, vidimo da je daleko od ravnopravnosti polova koje propisuje Ustav- kaže Jovana Civrić, kandidatkinja za odbornicu na listi Preokret za predstojeće lokalne izbore u Čačku.
Kakav je odnos prema ženama u politici u Čačku najbolje oslikava broj žena koje su predložene kao kandidati za narodne poslanike i njihova pozicija na poslaničkim listama.
Od 34 kandidata za poslanike iz Čačka samo je osam žena. Prema sadašnjem rejtingu stranaka u parlament će sigurno ući šest kandidata iz Čačka, a među njima neće biti nijedna žena. Naime, i onih osam kandidatkinja za poslanice iz Čačka su mnogo lošije pozicionirane na poslaničkim listama u odnosu na kandidate. Navešćemo primer liste SNS-NS, obzirom da oni imaju najveći broj predloženih kandidata za poslanike. Ukupno su predložili sedam, a od tog broja samo je jedna žena. Prema trenutnom rejtingu četiri kandidata će biti poslanici, ali jedina kandidatkinja nema šanse obzirom da se na poslaničkoj listi nalazi na 141 mestu. URS je predložio četiri kandidata, i naravno samo jednu ženu koja je najslabije pozicionirana na poslaničkoj listi. DS ima dva predloga, s tim što je kandidat na 79 mestu, a kandidatkinja na 243 mestu.
Položaj žena na političkoj sceni u Čačku najvernije oslikava podatak da od uvođenja višestranačja u Srbiji ni jedna žena iz Čačka nije bila poslanica.
Ništa bolja situacija nije kada sagledamo učešće žena članica gradskih odbora stranaka u višim stranačkim telima (predsedništva, glavni odbori, izvršni odbori…). Kao da je neko nepisano pravilo da žene, članice gradskih odbora, ne mogu biti predstavnice u višim stranačkim telima, već je to muški posao.
Malo bolja situacija je u gradskom parlamentu gde su žene kao odbornice zastupljene u većem procentu nego na poslaničkim listama. Medjutim, samo jedna žena je šefica odborničke grupe, a na najvažnijim političkim funkcijama nema žena (gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, pomoćnik gradonačelnika, predsednik skupštine, sekretar skupštine). Jedina politička funkcija u gradskom parlamentu na kojoj se nalazi žena, jeste funkcija zamenice predsednika Skupštine grada.
Za Čačak je karakteristično da nikada žena nije bila predsednica opštine ili kasnije gradonačelnica. Na lokalnim izborima, održanim 2004. godine, kada se predsednik opštine birao neposredno, bile su dve žene kandidatkinje, ali sa gotovo nikakvim šansama, čak i da uđu u drugi izborni krug, što se na izborima i potvrdilo. I na predstojećim izborima nema nagoveštaja da će neka stranka predložiti ženu za poziciju gradonačelnika.
Određen broj žena se nalazi na mestima direktora filijala republičkih ustanova, a na nivou grada žene se nalaze na rukovodećim mestima u ustanovama kulture. Najčešće je poslovanje filijala državnih ustanova i republičkih javnih preduzeća centralizovano i nema prostora za kreativnost i samostalnost u radu.
– Najveći problem je što su žene na ovim pozicijama izložene stalnom pritisku, pre svega nekih minornih članova gradskih stranačkih odbora koji smatraju da imaju puno pravo da zahtevaju određene vrste usluga (zaposlenje, povlašćen položaj u cilju izbegavanja nekih obaveza, pokušaj mešanja u kadrovsko poslovanje). Često se dešava da žene koje se nađu na rukovodećoj poziciji moraju davati objašnjenja članovima gradskog odbora, koji leče svoju sujetu pokušavajući da omalovaže nečiji rad. Muškarci na rukovodećim pozicijama su retko izloženi ovakvim pritiscima – kaže Biljana Marković, nekada direktorka Filijale Poreske uprave a sada Filijale NSZ u Čačku.