● Jadranka Radojčić: Da bi se nešto promenilo, moraju da se menjaju „slike“ u našim glavama

● Liljana Sokolova-Đokić: Volela bih da kvalitet, stručnost, obrazovanje, odluče gde je kome mesto

● Miljana Zrnić: Podela polova vređa princip stručnosti

 

Problem slabijeg učešća i zastupljenosti žena u politici veoma je složen i njemu se u Srbiji još uvek ne nazire rešenje. Statistički podaci su se „poboljšali“, ali uprkos naizgled povoljnijoj slici, piramida moći u svim društvenim sferama, a posebno u politici kao interesno najvažnijem području društvenog uticaja, pripada muškarcima. Prostor za žene u politici nije ni dovoljno vidljiv, ni dovoljno otvoren. Sve ozbiljne analize i istraživanja to, nažalost, potvrđuju.

 

Demistifikovanje politike

 

– Žene ne dele ravnopravno pravo da kreiraju politike, niti je njihov uticaj na oblikovanje političkih uticaja i odluka jednak. Na svakom nivou – od najmanjeg lokalnog, pa do „gore“. Čak i kada u političkim partijama zauzmu (bolje rečeno bude im dozvoljeno da dobiju) formalno značajne pozicije, njihov uticaj je u drugom ešalonu, na tradicionalno namenjenom mestu – marginama. One su tretirane kao prenosioci odluka, a ne kao kreatorke. Veoma su velike razlike u načinima na koje žene i muškarci stiču i dele moć i autoritet. Mehanizmi političkih „filtera“ i tehnika dominacije, koji zadržavaju ovaj  proces, vrlo su čvrsto razvijeni i ne treba očekivati očiglednije promene dugoročno, npr. još bar pet godina ili više. I onda će to biti moguće samo ako se nešto promeni. Da bi se nešto promenilo, moraju da se menjaju „slike“ u našim glavama. I muškarci, pa i same žene imaju mnogo negativnih predrasuda o bavljenju i učešću žena u politici, pa iz toga proizilazi kako žene „neće da se bave politikom“, kako ih je teško „izvući iz kuće“… smatra psiholog Jadranka Radojčić.

 

Ona smatra da često i žene same emituju ovu poruku – da ne žele da se bave politikom.

 

– U celini gledano, postoji veliko nerazumevanje i mistifikacija u pogledu toga šta politika jeste i ko „može“ njome da se bavi. Jako su izražene/ukorenjene predrasude, negativni stavovi praćeni snažnim negativnim osećanjima i obično su logički neopravdani i neutemeljeni u ličnom iskustvu. Suština ovih predrasuda je u shvatanju društvenih uloga žena i muškaraca i u političkom kontekstu. Mogućnostima za ušešće žena u politici i ne samo žena, već uopšte svih građana ravnopravno, pomoglo bi demistifikovanje politike i redefinisanje njenog značenja kao lične odgovornosti pojedinca, građanina/ke za učešće u životu svoje zajednice, kao i razvijanje/pojačavanje mehanizama kontrole vlasti i razvijanje svih resursa u društvu od značaja za vladavinu prava – od institucionalnih do civilnih – kazala je Jadranka Radojčić.

 

„Buđenje“ žena

 

– Nije da u lokalnoj vlasti nisu zastupljene žene, ali je više nego evidentno da glavnu reč vode muškarci. To ne znači da se meni ne dopada kada se postavi biološki red! Naprotiv, bilo bi više nego savršeno kada bi prirodna hijerarhija vladala i u ljudskom svetu. Ali naše socijalno društvo je kompleksnije i s obzirom na to da je žena i pored svih napora ostala nezaštićena lepša polovina muškarca, bilo je neminovno da se ona probudi i da se čuje njen glas i mišljenje. U političkom životu se žene posmatraju različitim očima, u zavisnosti od političke stranke i njenog odnosa prema ženama. Uvažava se mišljenje žena, ponekad čak i veše nego muška mišljenja, ali u većini slučajeva i dalje strategije nastaju u kafanama, a to kod nas znači u muškim krugovima. Uostalom, niti jedna ozbiljna stranka nije izbacila za kandidata predsednika Republike ženu – rekla je načelnica Zapadnobačkog okruga, prim. mr dr Liljana Sokolova-Đokić.

 

Ona ističe da su žene daleko solidarnije i manje licemerne od muškaraca. To im omogućava da se lakše udruže, a dokaz su brojna udruženja žena u našem okrugu, pa i šire. I sama je članica u više od četiri ženska udruženja.

 

– Žene se po svojoj prirodi ne plaše vodećih mesta. Uostalom, navikle su na prvu ulogu u svojim porodicama. Mislim da su dovoljno racionalne, odlučne i pragmatične, samim tim sigurno efikasne da bi se odlučno postavile na rukovodeće mesto bez straha. Ubeđena sam, u velikoj većini slučajeva, da su i pravičnije od muškaraca. One žene koje su nekim putem došle na rukovodeće mesto, a ne poseduju gore navedene osobine, sigurno nisu dostojne da se drže prve linije. Volela bih da kvalitet, stručnost, obrazovanje, odluče gde je kome mesto. Moje mišljenje je, a polazim od sebe, da su naši muškarci nedovoljno agilni ili tačnije, da su  inertni i nedovoljno inventivni u donošenju nekih odluka, da još uvek nemaju dovoljno poverenja u žene i da i dalje misle da su žene manje pametni ljudi. To je razlog zašto žene imaju potrebu da se same uključe i „poguraju“ stvari. Sem toga, briga za budućnost dece je fiziološki svojstvenija ženama, to ih čini manje zainteresovanim za lični, a više za društveni prosperitet. Kao majke sanjaju o tome kako da njihova deca i deca njihove dece žive u sigurnom, odgovornom i bogatom društvu – smatra Sokolova-Đokić.