Za žene u Čačku su rezervisana direktorska mesta,  pre svega, u kulturi . Međutim, ova situacija nije slučajna, već ukazuje da je kultura oblast kojoj se u Čačku ne posvećuje dovoljno pažnje i koja je potpuno zanemarena.

 

Srbija je poslednja zemlja u regionu  koja je usvojila Zakon o ravnopravnosti polova (2009. godine). Zakonom je utvrđeno da ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima.

 

Zakon je usvojen, ali za potpunu primenu zakona potrebno je svaladati predrasude o ulozi koju žena traba da ima u društvu i porodici, kao i stereotipe u pogledu toga kakve su žene kao rukovodioci ili nosioci javnih funkcija. Ženama se kao mana obično pripisuje da stavljaju porodicu iznad posla, i da je to razlog zašto ne mogu biti dobri rukovodioci.

 

Statistički podaci pokazuju da su žene i dalje u podređenom položaju u mnogim sferama života. Žena još uvek nema tamo gde se donose odluke o finansijama, politici i sl. Muškarci utvrđuju pravila u politici koja je prilagođena muškim vrednostima i stilovima života. Još uvek smo daleko od toga da nije važno da li neku odgovornu funkciju obavlja žena ili muškarac, već da se posao obavlja profesionalno, odgovorno i savesno.

 

U Čačku žene predstavljaju manje zastupljeni pol u lokalnoj vlasti. U dosadašnjim upravnim, nadzornim  i školskim odborima žene su participirale sa 34%, ali su mesta predsednika upravnih odbora rezervisana za muškarce.  Ni u jednom javnom preduzeću ili ustanovi žena nije predsednik upravnog odbora. Na najvažnijim političkim funkcijama nema žena (gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, pomoćnik gradonačelnika, predsednik skupštine, sekretar skupštine). Jedina politička funkcija u gradskom parlamentu na kojoj se nalazi žena jeste  funkcija zamenice predsednika Skupštine grada. Najbolji pokazatelj odnosa dosadašnje lokalne vlasti prema ženama na važnim političkim pozicijama je podatak da u gradskom veću, koje donosi najvažnije odluke u gradu, samo je jedna žena. Jovanka Jovanović, postala je članica Gradskog veća tek u drugoj polovini mandata veća, nakon kadrovskih promena izazvanih izlaskom SRS iz lokalne vlasti. U veću caruju muškarci jer ono donosi odluke o programima rada, strategijama, izveštajima o radu javnih preduzeća, usmeravanju finansijskih sredstava.

 

Za žene u Čačku su rezervisana direktorska mesta,  pre svega, u kulturi .Međutim, ova situacija nije slučajna, već ukazuje da je kultura oblast kojoj se u Čačku ne posvećuje dovoljno pažnje i koja je potpuno zanemarena. Prilikom podele javnih funkcija, ustanove kulture  nikada nisu predmet spora među strankama na vlasti jer se smatraju potpuno nebitnim  i čačanski političari rukovodeće pozicije u ovim ustanovama prepuštaju ženama.Trenutno, osim Doma kulture, direktori svih ostalih gradskih ustanova kulture su žene. U Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” direktorka je Milica Petronijević, u Narodnom muzeju Delfina Rajić, Gradskoj biblioteci “Vladislav Petković Dis” Danica Otašević i u Istorijskom arhivu Lela Pavlović.

 

Problem se javlja kada direktorke ustanova kulture pokušaju da ubede predstavnike gradske vlasti da je neophodno povećati ulaganje u kulturu grada Čačka i obogatiti kulturne sadržaje. Većina predstavnika gradske vlasti ali i odbornika skupštine grada ne pokazuju interesovanje za njihove predloge. Uvek postoje prioriteti koji su stavljeni u istu kategoriju kulturnih manifestacija sa Disovim prolećem i Memorijalom Nadežde Petrović, kao što su brojne manifestacije  poput Kupusijade, Sabora frulaša, Dani rakije, Dani kajsije, pitijade i sl.

 

Direktorka Biblioteke, Danica Otašević, godinama vodi borbu sa lokalnom vlašću da se izgradnja nove zgrade Biblioteke stavi kao prioritet u planovima grada. Od svog osnivanje Biblioteka u Čačku nije imala svoj krov nad glavom i više od jednog veka je podstanar.

 

Osim ustanova kulture  još nekoliko žena u Čačku se nalazi na rukovodećim poslovima u ustanovama i upravama i to:  Apotekarska ustanova, Predškolska ustanova “Radost”, Ustanova za KOD “Kosta Novaković”.

 

Kada je reč o filijalama republičkih ustanova i preduzeća nešto je bolja situacija pa su tako žene direktorke nekoliko filijala. Direktorka Filijale republičkog fonda PIO je Krinka Lukić, Filijalom RZZO upravlja Zorica Đoković, a Filijalom NSZ Biljana Jovanić Marković. U Upravi za trezor direktorka je Milenija Marković, a u Zavodu za zaštitu zdravlja Svetlana Kalinić.  Jedan od razloga zašto se na čelu ovih filijala nalaze žene je činjenica da se sve strateške odluke donose u direkcijama, poslovanje je centralizovano, postoje kriterijumi koji se moraju ispoštovati, a skoro da i nema samostalnosti u radu . Zbog toga muškarci nisu posebno zainteresovani za  rukovođenje  filijalama državnih ustanova, jer oni teže podnose autoritete, kvote, kontrole i sisteme kvaliteta.

 

 U oblastima koje se smatraju bitnim žene nisu na čelnim pozicijam, od ukupno devet javnih preduzeća samo u JP “Gradsko zelenilo” direktor  je žena.

 

Preduzećima  JKP “Vodovod”, JP “ Gradac”, JKP “Čačak”, JKP “ Komunalac”, JKP “Moravac”, JKP “Parking servis” JKP “Rzav”, JKP “Duboko”  već godinama rukovode muškarci. U pitanju su velike investcije, veliki poslovi veći broj zaposlenih, drugim rečima ozbiljni poslovi i tu nema mesta za žene.

 

Od ukupno osam gradskih uprava  u Čačku imamo dve načelnice i to Gradske uprave   za opšte i zajedničke poslove i Gradske uprave za stručne poslove Skupštine, Gradonačelnika i Gradskog veća . To je zahtevan i odgovoran posao ali  daleko od javnosti, što govori u prilog tome da žene mogu kvalitetno i odgovorno da obavljaju  složene i značajne poslove.  Naši političari to znaju ali žene uključuju u poslove koji ne podrazumevaju eksponiranje u javnosti.

 

Ženama je zaista teško da u čačanskim uslovima usklade svakodnevni porodični život sa obavljanjem  rukovodećih poslova. Ukoliko su  na određenu poziciju došle pre nego što su zasnovale porodicu suočavaju se sa brojnim preprekama kada odluče da zasnuju porodicu. Trudnoća, porođaj i odsustvo radi nege deteta često mogu značiti prekid pa i kraj poslovne karijere, pre svega zbog predrasuda i mentaliteta srpskog društva. U toku trudnoće i nakon rođenja deteta prema ženi koja  obavlja neku javnu funkciju većina se ponaša kao da je trajno obolela i da više ne može kvalitetno obavljati posao. U političkim strankama očekuju da se sama povuče sa svih pozicija, pri čemu je više ne uključuju u stranački rad, a često bez obzira što zakon štiti ženu u toku trajanja porodiljskog odsustva pokušavaju da pronađu način da  na rukovodeće mesto koje je žena obavljala pre rođenja deteta  postave pogodniju osobu.

 

Najčešće žene nemaju podršku ni u svojoj porodici. Od žene se očekuje da bez obzira na poslovne obaveze  obavlja sve kućne poslove na osnovu tradicionalnbe podele na muške i ženske poslove. Retke su situacije da žena prihvati unapređenje i povoljniju poslovnu ponudu koja podrazumeva preseljenje u Beograd ili neki drugi grad, jer se podrazumeva da muškarac sa kojim  živi  neće napustiti svoj posao i preseliti. Tradicionalno shvatanje sprečava muškarce da prihvate  uspešnu ženu jer se plaše da će biti predmet podsmeha i omalovažavanja. Tako se često dešava da žene žrtvuju svoju karijeru i odreknu se svojih želja i stremljenja jer nemaju podršku u društvu, ali što je mnogo teže ni u svojoj porodici. Potpuno je drugačije kada se sve prethodno dešava muškarcima. Kada muškarac zasnuje porodicu, dobije dete i bude unapređen on dobija na značaju u društvu ukazuje mu se veće poštovanje i mnogo je prihvatljiviji u svim poslovnim sferama, a posebno u politici.

 

Završeni su još jedni lokalni i republički izbori. Očekuje se formiranje nove vlasti i na republičkom i na lokalnom nivou. Ostaje pitanje da li će se povećati broj žena na rukovodećim funkcijama u Čačku i da li će se na nekoj od ključnih političkih funkcija najzad pojaviti žena.