Žene na rukovodećim funkcijama, pokazalo se, postižu odlične rezultate, a polna diskriminacija gotovo da je potpuno iskorenjena, kažu Kragujevčanke na položaju. Ipak, rezultati istraživanja govore da put ka rodnoj ravnopravnosti i dalje nije lak.

 

– Slika o položaju žena u javnom sektoru značajno se menja – kaže Mirjana Stevanić, zamenica predsednika Komisije za rodnu ravnopravnost – ali najviše po broju zaposlenih i po uposlenosti uopšte i to u sektorima koji su im „po tradiciji“ bliski. Međutim, sama vlast, odnosno donosioci odluka i dalje su muškarci.

 

To potvrđuju i podaci da je žena direktorka samo jednog od šest Javno-komunalnih preduzeća, zatim da je u osam javnih preduzeća, opet samo jedna direktorka i da u dve, od pet zdravstvenih ustanova, rukovode žene.

 

– Žene su se poslednjih godina izborile za koliko-toliko ravnopravan status sa kolegama koji organizuju i vode posao. No, nama je, još uvek, u pojedinim situacijama potrebno više snage i energije da dođemo do željenog cilja. I dalje ima onih koji mnogo brže prihvataju predloge, sugestije i primedbe muškaraca, pa je na nama ženama da tri puta pitamo isto ne bismo li dobile odgovor – kaže Snežana Milisavljević, direktorka Gradske turističke organizacije Kragujevac.

 

Ljiljana Tirnanić, kao jedina žena koja već nekoliko godina rukovodi jednim Javno-komunalnim preduzećem, „Zelenilo“ u Kragujevcu, takođe misli da je poslednjih godina situacija mnogo bolja u pogledu emancipacije žena. Čak kaže da na njenom radnom mestu polne diskriminacije uopšte nema:

 

– Nikada, za skoro 25 godina rada, uglavnom na rukovodećim mestima, nisam imala problema sa prihvatanjem mojih ideja od strane kolega. Uvek sam se trudila da one budu stručne i zasnovane na detaljno analiziranim činjenicama. Vrlo rano sam naučila da o stvarima koje ne poznajem ili ne razumem, ne razgovaram, niti ih kometarišem bez proučavanja. Takav nastup kod ljudi, očigledno izaziva poštovanje.

 

Biti žena je prednost

 

Iako se i u jeku 21. veka u mnogim sredinama u Srbiji žene i dalje suočavaju sa stereotipima i predrasudama koje ih diskriminišu na svakom koraku, uspešne Kragujevčanke tvrde da to nije tako i da biti žena na položaju ima i određene prednosti.

 

Ljiljana Tirnanić smatra da konstatacije o polnoj diskriminaciji pripadaju nekim prošlim vremenima, a da je ovo doba individualaca, bez obzira na pol, koji samo stručnošću i kvalitetnim idejama mogu da pokrenu mnogo toga.

 

– Odgovornost je osobina koju neko poseduje ili ne, bez obzira da li je žena ili muškarac. Možda smo, mi žene, malo svestranije i bolje organizovane, jer nismo samo stručnjaci i rukovodioci, već i majke, ćerke, supruge i prijatelji. Biti uspešan na svim ovim poljima zahteva dobru organizovanost, konkretizovanje i brzo rešavanje problema. Možda nam to izvežbano brzo razmišljanje donosi i prednost u poslu na kraju – smatra Ljiljana Tirnanić.

 

I Snežana Milisavljević je mišljenja da su žene, baš zato što su žene, zapravo u prednosti na određenom nivou.

 

– Na sreću, u Kragujevcu je na rukovodećim mestima veliki broj žena. Kažem na sreću, zato što mislim da su žene mnogo upornije, ambicioznije, bolji organizatori, sa dovoljnom količinom emocija. To podrazumeva da istovremeno vodite računa da radite kako treba, ali i da brinete o zaposlenima. Mislim da su žene posvećenije poslu koji obavljaju i to je ključna reč – posvećenost – kaže ona.

 

Načelnice dominiraju

 

Prema analizama koje je prošle godine uradila Komisija za rodnu ravnopravnost, dugi niz godina u Kragujevcu, prisustvo žena u javnom životu i organima vlasti jeste „primetno“.

 

U brojevima, to znači da su u gradskoj vlasti od 2004. do 2008. godine žene zauzimale 30 od 87 odborničkih mesta ili 34,4 odsto, dok je u sledećem mandatu taj broj bio nešto manji – 21 žena odbornica ili 24,1 procenat.

 

U sledećem sazivu se očekuje bar toliko, pošto sada i zakon obavezuje da najmanje jedna trećina kandidata na izbornim listama budu žene.

 

U Gradskom veću, kao izvršnom organu vlasti, ima ukupno 11 članova, a od toga svega dve članice, dok su od pet pomoćnika gradonačelnika, dve žene.

 

Žene, međutim, dominiraju kada su načelničke funkcije u pitanju. Tako, u čak šest od osam uprava 2004. godine rukovodile su žene, a od 2008. od  11 uprava, načelnice imamo u osam.

 

Žene su i na pozicijama gradskog građanskog zaštitnika (ombudsmana), javnog pravobranioca i sekretara Skupštine grada, a većinu čine i u ukupnom broju zaposlenih u gradskoj upravi, sa 65 procenata u svoju korist.

 

Dosta su zastupljene u zdravstvenim i vaspitno-školskim ustanovama, kao i u medijima, a sve više ih ima i u privredi.