Zakon o javnom informisanju i medijima trebalo bi da prepozna glas lokalnih medija

Na otpočelim javnim raspravama o Nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima čuće se i glas lokalnih medija, koji se zalažu za svoj povoljniji finansijski položaj. Predsednica Upravnog odbora PU „Lokal pres“ i članica radne grupe za izradu Zakona Marija Obrenović, kaže da bi na lokalne medije najviše uticale novine u Nacrtu zakona koje se tiču projektnog sufinansiranja medija.

Još prethodnim Zakonom o javnom informisanju i medijima, usvojenom 2014. godine, utvrđena je obaveza gradova i opština da raspišu konkurs za sufinansiranje projekata, odnosno medijskih sadržaja lokalnih medija. Međutim, kako objašnjava Marija Obrenović, „nisu postojale bilo kakve mere koje bi ih naterale da to zaista i urade“. Kaže da su lokalni mediji imali velike probleme jer se dešavalo da neke opštine uopšte ne raspišu konkurs ili da ga raspišu tek krajem godine, što otežava i sprovođenje samog konkursa i realizaciju projekta. Bilo je problema i sa izborom ljudi u komisiji, kriterijumima po kojima se projekti ocenjuju…

„Ograničenje roka za raspisivanje konkursa i uvođenje kaznenih mera učinilo bi ceo postupak sufinansiranja boljim i transparentnijim. Ovim Nactrom Zakona 31. januar će biti krajnji rok da se taj konkurs raspiše, a uvedene su i kaznene odredbe za lokalne samouprave, odnosno za Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i pokrajinu ukoliko ne raspišu konkurs. Neke od pozitivnih novina su i bodovne liste – kako za kandidate za komisiju, tako i za samo ocenjivanje projekata. To će znatno olakšati posao, i učiniti ceo postupak solidnijim i boljim nego što je to do sada bio slučaj“, kaže Marija Obrenović.

Dodaje da postoji predlog obaveze za organe koji raspisuju konkurs da naprave mini-istraživanje o potrebama građana za javnim informisanjem, da bi se na osnovu toga odredile prioritetne teme na konkursu.

Mediji koji priznaju nadležnost Saveta za štampu – kažnjeni?

Poslednjih dana od medijskih i novinarskih udruženja stižu zamerke na izmenjeni deo Nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima koji se našao na raspravi.

„Nakon što je radna grupa usvojila sam Nacrt Zakona, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je pojedine odredbe izmenilo. Veliki problem je ne samo što ih je izmenilo, već način na koji je to uradilo. Koalicija za slobodu medija zalagala se za veću ulogu Saveta za štampu i vrednovanje odluka Komisije za žalbe Saveta za štampu, kako bi novac na konkursima dobijali mediji koji izveštaju u skladu sa Kodeksom novinara Srbije i odgovorno se ponašaju i kada taj Kodeks prekrše. Odredbe koje je unelo resorno Ministarstvo su to minimizirale. Na neki način, mediji koji priznaju nadležnost Saveta za štampu i koji se trude da ne krše Kodeks su kažnjeni jer će se njima uvažavati svako kršenje Kodeksa, a mediji koji ne priznaju ulogu Saveta će moći da se ponašaju kao i do sada“, objašnjava predsednica Upravnog odbora PU „Lokal pres“ i članica radne grupe Marija Obrenović.

Da podsetimo, Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija pre nešto više od dve godine oformili su Koaliciju za slobodu medija, koja se zalaže za veću ulogu Saveta za štampu i odluke  Komisije za žalbe.

Sagovornica dodaje da je za Koaliciju sporan i član 39 koji je Ministarstvo unelo, koji, kako kaže, „praktično označava povratak države u medije“, a u suprotnosti je i sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja.

„Do ovog člana došlo je preglasavanjem na radnoj grupi, ali je za lokalne medije zaista sporan. Time se na neki način rešava status Telekoma, odnosno Telekomovih kanala, ali sa druge strane može da nas uvede u priličan haos kada je u pitanju vlasništvo nad medijima i nad proizvodnjom medijskih sadržaja“, kaže Marija Obrenović.

Sve je teže za lokalne medije

Sagovornica položaj lokalnih medija ocenjuje kao godinama veoma komplikovan. Kako kaže, najveći problem su tržišta na kojima posluju lokalni mediji.

„Mi ni nemamo tržište u pravom smislu te reči, zato što je na medijskom tržištu Srbije, a i šire, najveći oglašivač država. Sve što možemo da kažemo za položaj medija uopšte, dodatno je komplikovano kod lokalnih medija“, objašnjava Marija Obrenović.

Vođeno potrebama svojih članica, Poslovno udruženje „Lokal pres“ je jedino koje se tokom izrade Nacrta Zakona zalaže za uže interese lokalnih medija i novinara koji rade u lokalnim sredinama. „Lokal pres svakodnevno komunicira sa svojim članicama i najbolje poznaje njihove potrebe i interese“, kaže predsednica Upravnog odbora i članica radne grupe Marija Obrenović.

Neki od stavova PU „Lokal pres“ su da postoji obaveza objavljivanja konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u lokalnim štampanim medijima.

Za članice, male lokalne medije, neprihvatljivo je uvođenje obaveze revizije projekata iz oblasti javnog informisanja za iznose veće od 1.200.000 dinara.

„To će izazvati dodatne troškove medija i zakomplikovati samu proceduru. Upitno je i da li imamo dovoljno revizora koji će to da rade, jer se na nivou države godišnje raspiše skoro 180 konkursa, što je veliki obim posla, te je pitanje kako će ta odredba izgledati u praksi“, objašnjava Marija Obrenović.

Sagovornica poručuje da će PU „Lokal pres“ i Koalicija za slobodu medija zastupati svoje zahteve i učiniće maksimalan napor da objasne zašto su oni važni, a kako kaže, na resornom Ministarstvu i državi je hoće li te primedbe i uvažiti.

 

Autorka: Milica Mihajlović/PU “Lokal pres“