Posle prošlogodišnjih lokalnih izbora u Smederevu formirana je većina od starih koalicionih partnera iz 2000-te (Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije) i novih snaga u opštinskom parlamentu (grupa građana Pokret za Smederevo, Srpski pokret obnove i grupa građana Smederevska unija), s tim da treba napomenuti da je predsednica opštine dr Jasna Avramović bila kandidat Pokreta za Smederevo. Novost za Smederevo, kao i za većinu lokalnih skupština, predstavlja činjenica da su, po prvi put, odbornici postali i predstavnici Srpske radikalne stranke i Pokreta snaga Srbije, koji sa kolegama iz SPS-a čine opoziciju.

OPŠTINSKE JASLE: U Smederevu postoji samo jedna televizija – osnivač je opština a organizovana je kao javno preduzeće; napravljena, bolje rečeno "sklepana", pre desetak godina od tadašnje socijalističke vlasti, Televizija Smederevo i dalje vapi za radikalnim rezom u vidu raspisivanja konkursa za svako radno mesto. Ako su socijalistima na Televiziji odgovarali podobni a ne profesionalci, malo je teže objasniti zašto se promene na smederevskoj Televiziji nisu desile posle 5. oktobra, kada su na vlast došli oni koji su se kleli da im je najpreči zadatak sređivanje medijske sfere.

Pored Televizije Smederevo, opština je suosnivač i nedeljnika "Naš glas" (52 godine postojanja), Radio Smedereva (starog 33 godine) i Radija S, koga su smederevski socijalistički opštinari osnovali pre desetak godina sa grupom "Genes-S" (čitaj: SPS-ovo preduzeće), s time da je većinski vlasnik ostao "Genes-S" (51 posto). Činjenica da je opština Smederevo suosnivač u ova tri glasila u praksi znači da, osim Televizije, finansira i njih. Gradimir Stevanović, direktor Radio Smedereva, ističe da nema primera da jedna opština finansira ovoliko medija, ali s druge strane izgleda da su ukupna izdavanja (1,5-2 posto budžeta opštine) znatno manja nego u drugim sredinama (prosečno 4 posto). Pošto su ukupna sredstva za finansiranje medija iz budžeta mala, prava tema među kolegama na "opštinskim jaslama" postaje koliko ko dobija novca od opštine a ne ima li dovoljno slobode i uslova za nesmetan novinarski rad; stiče se utisak da bi se u Smederevu rado menjala sloboda za neku vrstu "prosvećenog apsolutizma" – samo da se namaknu plate a za nepristrasnost ćemo lako. Pomenuti direktor najstarijeg elektronskog medija u Smederevu kao još veći problem ističe predstojeću privatizaciju medija – scenario da "neki čika s brkovima" kupi Radio Smederevo samo zbog poslovnog prostora od 600 kvadrata u centru grada ne bi bio presedan ako se mediji budu prodavali/privatizovali na aukcijama ili tenderima. Kuriozitet smederevskog finansiranja medija iz budžeta jeste i da opština izmiruje svoje obaveze prema Radiju-S, dok većinski vlasnik "Genes-S" to ne radi; takođe, većinski vlasnik u "Našem glasu" i Radio Smederevu jesu zaposleni, ali opštinska vlast uredno ispunjava svoje novčane obaveze. Da li je tu u pitanju altruizam ili je reč o tome da je vlastodršcima lakše da izdvoje izvesnu količinu novac a posle da imaju kakvu-takvu kontrolu – prosudite sami.

PRIVATNI DEO: Smederevo ne može da se pohvali (pokudi?) velikim brojem medija – osim nabrojanih koji se delom finansiraju iz opštinskog budžeta, osam godina postoji nedeljnik "Smederevska sedmica", a posle oktobarskih promena 2000. godine pojavila su se još dva privatna radija. Kako su pomenuti radiji pre svega okrenuti zabavnom programu (jedan od njih i nema informativni segment), ispada da je "Sedmica" i posle 5. oktobra jedini nezavisni medij u Smederevu. Odnos "Sedmice" i ove opštinske vlasti sličan je i sa dve prethodne posle-petooktobarske garniture: "Sedmica" nije ni na kakvoj "crnoj listi" i saradnja bi se mogla oceniti kao korektna. Možda deo tajne leži i u činjenici da je "Sedmica" podjednako ispratila sve kandidate u izbornoj kampanji za predsednika opštine i odbornike; doduše, za takav nepristrasan rad, novoizabrana predsednica opštine "nagradila" nas je ukidanjem pretplate na 70 primeraka koje je prethodni saziv lokalne Skupštine uzimao za svoje članove (istine radi, takva sudbina je zadesila i konkurentski "Naš glas"). To, naravno, ne znači da nema telefonskih poziva, pretnji tužbama – ali se to više može pripisati ličnim kontaktima i onome da u malom gradu svako svakoga poznaje nego što bi se moglo svrstati u klasičan pritisak na medije; drugim rečima, za sada su posledice uglavnom trpeli pojedinci iz vladajuće koalicije koji su davali odgovora a ne oni novinari "Sedmice" koji su im pitanja postavljali. Poseban izazov za "Sedmicu" predstavljala je pojava radikala u parlamentu – "Sedmica" je, kao član Local pressa, godinama dosledno sprovodila medijski bojkot te stranke zbog poznatih optužbi Vojislava Šešelja; iako do izvinjenja nikad nije došlo, prelomilo se da se, uprkos svemu, ne može ignorisati volja iskazana na izborima i u poslednje vreme Srpska radikalna stranka tretira se kao i ostale partije.

KRVNA SLIKA: Naravno, kada se u nadnaslov stavi "mediji posle lokalnih izbora" to treba čitati kao "ima li cenzure?"; u prethodnom odeljku rečeno je nešto o iskustvu "Smederevske sedmice", a sada bi trebalo istaći TV Smederevo – prvo što je jedina javno preduzeće, drugo što je najmoćniji medij. Zbog ovog poslednjeg, reklo bi se, Televizija u Smederevu trpi najveće (ako ne i jedine prave) pritiske, ali i optužbe da je pretvorena u "servis vlasti" ili da je "Jasnina (predsednica opštine) televizija". U "podeli plena" posle izbora, dr Jasna Avramović i njen Pokret za Smederevo dobijaju ingerencije nad jedinom smederevskom televizijom, što je rezultiralo činjenicom da je predsednik Upravnog odbora postao rođeni brat predsednice opštine, a ubrzo nakon konstituisanja vlasti smenjen je dotadašnji v.d. direktora (koji se, doduše, nije proslavio na tom mestu) i na njegovo mesto biva postavljena Vesna Vitorović, za koju se veruje da je bliska Kabinetu predsednika opštine. U celoj priči svakako nije za pohvalu što se i televizija deli po partijskom a ne profesionalnom aršinu, ali jeste za pozitivno isticanje činjenica da je ipak bio raspisan konkurs za direktora Televizije (za razliku od svih ostalih javnih preduzeća!). Na konkursu – ko bi rekao! – direktor postaje Vesna Vitorović, a onda kreću i optužbe opozicije da se "predsednica opštine ne skida sa lokalnog TV ekrana". Vrhunac te priče bila je direktna optužba Gordane Višnjevac, predstavnice u Smederevu vanparlamentarne Nove Srbije, da joj je dr Jasna Avramović "direktno zabranila gostovanje" u TV emisiji; predsednica opštine i zaposleni na Televiziji su to demantovali, ali je ostao utisak da na TV Smederevo nije baš uputno pominjati dr Jasnu Avramović u negativnom kontekstu. A ako se pitate zašto je i kako to moguće u Srbije s proleća 2005, vratite se na početak teksta i vidite kako je nastala Televizija i – samo će vam se kasti!