Vranjska ženska
politička scena oslabljena je u odnosu na prethodni period. Jer, u prošlom
Gradskom veću sedele su tri žene, sada samo jedna, a Miroslavu Mladenović sa
čela Gradske uprave smenio je Nebojša Ljubić. Žene su “isterane” i iz
Turističke organizacije i sa mesta direktora lokalne televizije
Žene i muškarci i
dalje nisu jednaki, iako političari u svojim govorima ne propuštaju priliku da
istaknu kako žene čine više od polovine biračkog tela u Srbiji, te kako su
ravnopravne i slične fraze. Da je to stvarno tako ne bi bila potrebna zakonska
regulativa koja “naređuje” da na listama stranaka mora da ima mesta bar za 30
odsto žena. Ali, vidi se da je zakon pisan muškom rukom, pošto se tih 30
odsto odnosi samo na predizborni period. Jer, posle izbora ta “naredba” više ne
važi, pa se u skupštinskim klupama, na važnim funkcijama u gradu i u
direktorskim foteljama nađe tek poneka žena.
Ni u Vranju
situacija nije ništa bolja, jer u lokalnoj skupštini sedi tek 16 odbornica, a
Gradsko veće ima 10 članova i samo jednu članicu, iako je izborni cenzus
“preskočilo” šest partija. Takođe, sva važnija direktorska mesta u gradu zauzeli
su muškarci, dok žene upravljaju tek ponekom školom, Istorijskim arhivom,
Centrom za socijalni rad, Predškolskom ustanovom, gradskom bibliotekom, Zavodom
za javno zdravlje i Apotekarskom ustanovom.
Daleko od para
– Žene možete da
nađete na funkcijama gde nema para, dakle u prosveti, socijali, bibliotekama,
muzejima. Ne kažem da ova mesta nisu važna za društvo, ali retko kad žena
zauzima direktorsko mesto gde se raspolaže velikim budžetima – ironično
primećuje Nela Cvetković, članica Gradskog veća Vranja zadužena za ekologiju i
turizam.
Ona, međutim,
smatra da su žene i same krive što ih ima tako malo. Iako sklone da kritikuju,
teško se odlučuju da se bave politikom.
– Znam to i po
mojoj stranci G 17 plus. Malo njih je spremno da aktivno učestvuje u radu
stranke, jer uvek su im ispred politike deca, muževi, zimnica, ručkovi, spremanje
kuće, odlazak na pijac i kupovinu. Politika traži vreme, to je činjenica, ali,
opet, to je i jedini način da se žene izbore za svoja prava – kaže Cvetkovićka.
To što je jedina
članica Gradskog veća, po njoj, više govori o drugim strankama, ali i njenoj.
– G 17 plus veoma
drži do ženskog mišljenja i ravnopravne smo sa partijskim kolegama. Naravno, od
nas zavisi koliko će da nas bude u stranačkim organima, a malo je žena spremno
da politiku stavi ispred, na primer, popodnevnog ćaskanja sa drugaricom u
kafiću – otvorena je naša sagovornica, inače u svojoj stranci zadužena za
odnose sa javnošću.
Interesantno je
da je većina odbora stranaka u Vranju posle 5. oktobra 2000. godine na čelu
imala žene. Kao da su se, ponesene euforijom pobede, najednom oslobodile. Ali,
taj entuzijazam bio je kratkog daha, pa su se stvari veoma brzo vratile u
“normalu” i mesta predsednika okružnih i opštinskih odbora zauzeli su muškarci.
Žene su nastavile da se bave politikom u okviru “ženskih foruma” i “sekcija”.
– Ako su žene
ravnopravne sa muškarcima zašto je onda potrebno da budu organizovane u
kojekakve forume i sekcije koje obavezno imaju predznak ženski. To je apsolutno
suvišno, jer ako se bavimo politikom, onda se bavimo politikom. Ovako, ispada
da ima muški i ženski način na koji se to radi – smatra Nadica Stošić, menadžerka
LDP u Vranju.
Obe naše
sagovornice slažu se da u Vranju ima još
mnogo predrasuda vezanih za žene u politici. To je ovde još uvek “muški posao”.
– Muškarci su u
prednosti jer se politika ovde vodi u kafani, posle radnog vremena kad većina
žena hita kući da pokupi decu iz vrtića i pristavi ručak. Muškarci, naravno ne
svi, ali nema ni mnogo izuzetaka, oslobođeni su tih aktivnosti. U kafanama se
ne vodi samo politika, tu se, nažalost, sklapaju i krupni poslovi u kojima se
vrte gomile para – tvrdi Cvetkovićka.
Gore stanje
Iako stalno
govore kako je malo žena u politici, vranjski političari, čini se, govore to
samo deklarativno, pošto je malo koja od stranaka za neku istaknutu funkciju u
gradu imala kandidatkinju. Radikali su, međutim, na opšte iznenađenje, održali
svima lekciju ističući kandidaturu doktorke Svetlane Cekić za mesto
gradonačelnice. Iako snažno podržana od svojih partijskih kolega, Cekićka nije
uspela da se domogne ove fotelje, jer ni SRS nije na vlasti u Vranju. Ali, čak
i da jeste, malo je verovatno da bi Cekićka dobila glas ostalih koalicionih
partnera. Sada je predsednica Saveta za ekologiju u Skupštini grada. O svom
angažmanu u politici ona kaže:
– Mislim da žene
i te kako mogu da doprinesu da ovaj grad funkcioniše bolje. Žena još uvek nema
dovoljno na rukovodećim mestima i u politici, a to je prava šteta. One su
energične, dobri organizatori, stub su kuće, pa ih treba više angažovati. Naša
se stranka zalaže za jednakost polova, a to je dokazala i mojom kandidaturom za
gradonačelnika.
Cekićka je u
međuvremenu prešla u tabor Tomislava Nikolića, ali i njena “nova stranka”,
objašnjava ona, ima isti odnos prema ženama u politici.
Socijalisti u
svojim redovima oduvek imaju mnogo žena, ali nijedna od njih nije dogurala do
najviših stranačkih funkcija. Zbog toga je pominjanje imena Snežane Stanković
kao kandidatkinje za neke visoke gradske funkcije, izazvalo prilično pažnje. Čak
je slovila i kao kandidatkinja SPS za poslanicu u republičkoj skupštini.
– Nisam nova u stranci,
bila sam, kao mlađa, i omladinski aktivista, i profesionalno angažovana u SSRNS,
a onda su došla deca, i druge obaveze koje su me malo pomerile od društvenih aktivnosti.
Mislim da žene mogu da daju doprinos da nam bude bolje, lepše i pravednije – kaže
ona.
Brojčano gledano,
vranjska ženska politička scena oslabljena je u odnosu na prethodni period.
Jer, u prošlom Gradskom veću sedele su tri žene, sada samo jedna, onda na čelu
Gradske uprave bila je žena, sada je muškarac. Žene su “isterane” i iz
Turističke organizacije i sa mesta direktora lokalne televizije.
– To dokazuje da
su ženska imena uoči izbora bila samo ukras na muškim listama i muška
demagogija. Ali, rekoh, i same smo krive za položaj u kome se nalazimo – smatra
Cvetkovićka.