“Nauka ne može promeniti svet. Svet treba da želi da se promeni. Za to su potrebni lideri. Lideri koji će ukloniti prepreke, probiti se kroz buku i igrati igru. I pobediti u igri.”

“Lideršip je veština koja je možda ključna u 21. Veku kako bi došlo do bilo kakvog napretka.” reči su mog sagovornika, studenta tehnološkog inženjerstva na Tehničkom fakultetu u Boru, Nemanje Prulovića. On je svestrana osoba, puna ambicije i želje da svet učini boljim mestom. Bio je volonter u nevladinim organizacijama poput “Kokoro”, kao i koordinator “Crni Vrh 45” na akcijama pošumljavanja na planini Stol. Dva puta je bio učesnik na studentskoj konferenciji u Mariboru “SCiM” 2016. i 2018. godine.

U životu često igrom slučaja završimo na stazi koja se umnogome razlikuje od one koju smo prvobitno imali u planu. Ali se na kraju kockice ipak sklope i ponovo pronađemo sebe. Takva je i priča mog sagovornika koji je kao mali želeo da se bavi arhitekturom, ali je ipak završio kao treći najbolji učenik generacije na smeru tehničar za reciklažu, mada se slaže da je njegov sada dobar drug više zaslužio to priznanje od njega. Nastavivši tim putem, upisao je Tehnički fakultet u Boru, da bi na kraju borivši se raznim preprekama i mučeći se da postigne bilo kakve opipljive rezultate ponovo pronašao sebe i onog desetogodišnjaka koji bi satima sa svojom bakom razgovarao o načinima da svet učini boljim mestom. Taj put ga je naveo da ponovo pronađe svoju strast prema preduzetništvu, razvije duboko interesovanje prema lideršipu i samonapretku, kao i da naiđe na neke zanimljive stvari poput ciljeva održivog razvoja.

Kako su ciljevi održivog razvoja zapravo zaokupirali Vašu pažnju?

– To se desilo sasvim slučajno… Postoji veliki broj internet platformi za onlajn učenje. Jednu koju ja najviše koristim je EdX. Slučajno pretražujući naleteo sam na relativno kratak kurs (o ciljevima održivog razvoja) koji smatram da bi većina ljudi trebalo da pogleda zato što je vrlo dobar. Slučajno sam naleteo na to i bilo mi je interesantno zato što se veliki deo tih stvari nadovezuje sa onim što je mene već zanimalo pre toga.

Agenda 2030 je dokument koji se sastoji od 17 ciljeva održivog razvoja donet 2015. godine kao nastavak milenijumskog sporazuma donetog 2000. godine. Ovaj dokument, inspirisan uspesima milenijumskog sporazuma u smanjenju globalnog siromaštva, predstavlja vrlo bitan dokument za našu budućnost upravo zbog toga što je to dokument oko koga se ceo svet složio.g

Kako po Vašem mišljenju mladi mogu doprineti postizanju ciljeva održivog razvoja?

– Kroz lideršip. Jedan od mojih omiljenih citata je iz serije “Limitless”  koja je nastavak filma “Limitless” iz 2010. gde Bredli Kuper igra glavnu ulogu i on glasi “Nauka ne može promeniti svet, svet treba da želi da se promeni. Za to su potrebni lideri. Lideri koji će ukloniti prepreke, probiti se kroz buku i igrati igru. I pobediti u igri.”

Mislim da bi više ljudi trebalo da se stavi u poziciju lidera i da se bori za ono do čega im je stalo, bilo da su to ljudska prava ili je to zaštita životne sredine, očuvanje vode, zemljišta ili izgradnja boljeg zdravstvenog sistema, sistem edukacije ili bilo čega drugog. Lideršip je veština koja je možda ključna u 21. Veku kako bi došlo do bilo kakvog napretka.

Jedan od trendova koji je izrazito popularan kod milenijalaca je razvijanje sopstvenog biznisa i postizanje finansijske slobode. Ovaj trend je započeo sa .com erom u Silicijumskoj dolini, ali se ubrzo proširio na skoro sve delove sveta i aspekte života, uključujući i same ciljeve održivog razvoja.

Kakav je to model biznisa zasnovan na ciljevima održivog razvoja?

– Model biznisa koji se zasniva na ciljevima održivog razvoja je model koji nije ekskluzivan. Mora biti inkluzivan, to jest da se zasniva na vrednosti onoga ko stoji iza svega toga i da pored toga uključuje i druge koji imaju uticaj na biznis i na koje biznis utiče posredno ili neposredno.

Da li ste pokrenuli neki projekat ili tek planirate da ga pokrenete?

– U planu imam projekat koji se bavi očuvanjem kvaliteta vazduha i održivim transportom, ali to je još uvek u fazi ideje. Nadam se da će doći do nekog značajnijeg progresa u narednih godinu dana.

Na kom nivou planirate da to bude?

– To je biznis koji je zamišljen da bude na globalnom nivou. Dakle internacionalni i da pored toga što je zasnovan na temeljima zaštite životne sredine, očuvanju vazduha i zdravlja ljudi koji taj vazduh udišu, omogući i otvaranje novih radnih mesta za ljude širom sveta, pogotovo u zemljama koje su u razvoju i pored toga doda vrednost ne samo kompaniji, nego i vrednost ljudima koji koriste taj proizvod.

Kako biste povezali lideršip sa ciljevima održivog razvoja i održivim biznis modelom?

– Da bi neko bio lider on mora pre svega da poseduje viziju. Viziju koja se zasniva na vrednostima koje taj neko poseduje. Druga stvar je da lideri umeju da tu viziju prenesu onima koje vode.

Na koji način da to prenesu?

– Kroz različite metode vođenja. To je kompleksna materija. Ukoliko ta osoba koja je lider ima viziju za inovaciju na bilo kom nivou održivog razvoja i ume to da sprovede na adekvatan način, onda može doći do napretka u tom nekom polju i na taj način se ti ciljevi održivog razvoja mogu sprovesti u delo.

Lideršip, kao i preduzetništvo zahtevaju stalan rad na sebi i konstantno učenje i ovladavanje novim veštinama. Ovo zahteva ogromne žrtve i često može biti naporno ili u krajnju ruku dosadno. Ipak, ako se prepustimo i posvetimo stalnom radu na sebi i uvek težimo nečemu višem, ono što dobijemo za uzvrat može biti od neprocenjive vrednosti.

Šta za Vas predstavlja samonapredak?

– Samonapredak je nešto što svi radimo bez obzira na to da li to zovemo samonapretkom ili ne. Svaki trenutak u životu je prilika da se nešto novo nauči. Dakle, ako to iskoristimo to je samonapredak. Takođe, ima jedan citat koji kaže, parafraziram “Iskustvo na koje se nismo osvrnuli i iz kojeg se nisu izvukle pouke je beskorisno, isto kao što su i ideje koje nisu sprovedene u delo.” to bi moglo da sumira celokupnu temu samorazvoja. To je sama srž.

Koje veštine bi trebalo da poseduje jedna mlada osoba da bi se bavima svim ovim?

– Ne bih se ograničio samo na veštine. Pored veština bitne su i lične osobine ljudi. Da bi neko u nečemu uspeo, ključni faktor je nešto što smatram da mnogo nas nema, a to je disciplina. Disciplina da sprovedemo u delo ono što smo zacrtali. Većina nas će vreme provoditi na društvenim mrežama kukajući kako “ovo nije dobro”, “ono nije dobro”, a sve to proizlazi iz nedostatka discipline. Disciplina je nešto što se trenira. Dađu primer koji sam čuo na podkastu – Džoko podkast, koji vodi američki vojni veteran, jako dobar resurs po pitanju lideršipa i tako tih stvari, kao i za dobre ratne priče. On kaže da je disciplina kao kada želimo da savijemo tiganj. (smeh)

Imamo takmičenja strongmena gde je njihov zadatak da saviju tiganj. Šta se tu dešava? Ukoliko se primeni dovoljno sile, dovoljno dugo, molekuli metala koji čine taj tiganj će se zagrejati do te mere da će popustiti veze između njih i on će se saviti. Ali ukoliko u bilo kom trenutku popustimo, nećemo postići isti efekat i moraćemo sve od početka. Sav trud pada u vodu. Analogija je da, ako želimo da uvežbamo disciplinu, biće teško na početku i biće teško dok ne stvorimo navike i razmišljanja potrebna da budemo osoba koja je disciplinovana. Dakle, biće teško, ali ako nastavimo kada je teško da guramo, u jednom trenutku će doći do popuštanja tih sila koje nas čine slabim.

Druga stvar, koju mladi ljudi treba da poseduju jeste veština komunikacije. Povezaću to sada sa lideršipom. Smatram da je jedna od najbitnijih osobina lidera da ume da komunicira sa drugim ljudima i da ono što mu je na pameti na pravi način prenese kako bi podstakao akciju. Pored toga, u životu generalno, veština komunikacije je jedna od najbitnijih veština koju čovek može da razvije i kojom može da se bavi, jer mnogo toga zavisi od komunikacije. Svaki dan smo izloženi komunikaciji – od komunikacije sa radnicima u prodavnici, pa sve do komunikacije na konferencijama ili na razgovoru za posao.

Još jedna jako bitna veština, kako za lidere, tako i za mlade ljude jeste sposobnost brzog učenja. Pod tim smatram da neko treba da bude sposoban da brzo upija informacije i bude prilagodljiv. Tu može da se uzme analogija vode: treba biti fluidan. Dakle, da može da se prilagodi različitim izazovima i da probije prepreke i na taj način pobedi, kao što to kaže citat iz serije “Limitless” koji sam ranije naveo.

Šta je Vaša preporuka za mlade?

– Ljudi treba da rade na sebi i da razvijaju svoje sposobnosti što je ranije moguće jer su životi ljudi veoma kompleksni. Što ranije krenemo da se bavimo nekim određenim stvarima i učimo o njima, lakše će nam biti dalje u životu.

Mislim da bi mladi trebalo da, ukoliko drugačije nije moguće, bar nekoliko sati nedeljno, možda jedan sat, možda i manje od toga, odvoje vreme za sebe i provedu ga diskonektovani od svega i razmisle o tome šta su njihove ključne vrednosti, šta je to što njih vodi, ta njihova unutrašnja želja da nešto postignu, odakle to dolazi i na koji način bi to mogli da podele sa svetom. I onda krenu da rade na tome, uče stvari koje ih zanimaju, stvari koje vole. Ne dozvole da drugi ljudi imaju uticaj na njihove odluke i njihov način razmišljanja, a da bi to postigli (doneli samostalno bitne odluke) moraju da imaju širok spektar znanja o različitim temama i da jednostavno steknu kontrolu nad svojim životom, a sve kreće od malih stvari.

Autorka: Sanja Prvulović, srednjoškolka iz Bora i jedna od polaznica „Letnje novinarske škole“ PU „Lokal pres“

 Priča „U potrazi za boljom budućnošću“ jedna je od nagrađenih priča polaznika ove radionice

„Letnja novinarska škola“ organizovana je u okviru projekta „Young Media“ koji zajednički sprovode Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres i Dojče vele akademija.