Najveće učešče u ukupnoj nezaposlenosti žena imaju žene starosti od 25-29 godina, a najveći broj nezaposlenih žena je sa četvrtim stepenom stručne spreme, podatak je Nacionalne službe za zapošljavanje. Najveći broj radnica i periodu tranzicije bez posla je ostao u tekstilnoj industriji.

 

Četrdeset dvogodišnja M.T. tri puta je gubila posao. Jedan iz stalnog radnog odnosa i dva dok je radila na određeno. Ima srednju stručnu spremu. Majka je dvoje dece. Jedne srednjoškolke i jednog osnovca. Suprug radi za platu ispod prosečne u jednoj privatnoj užičkoj firmi. M.T. nerado priča za novine o tome kako je izaći na kraj sa skupoćom i obezbediti porodici pristojan život. Napominje da joj dosta pomažu roditelji – penzioneri koji imaju vrt sa povrćem i manji malinjak. Stambeno je zbrinuta, ali treba račune platiti…. Za nju je tranzicija bolan period života. Ali uprkos svim nedaćama kaže da je raduju male stvari, dobra ocena dece iz škole i sreća porodičnog života. Ne želi da se preda i  uvek sebe hrabri rečima „guraj dalje, nema vremena za žalopojke“. Slaže se u oceni da je pravo rad osnovno ljudsko pravo iz koga proističu i druga prava. Napominje da se kao žena ne oseća neravnopravnom, jer smatra da ima dara, znanja i veština koje će jednom biti nagrađene i kroz platu. Razmišljala je o samostalnom započinjanju posla, ali dodaje da nema kapitala, a i podsticaji su po njenoj oceni nedovoljni.

 

„Položaj žena u pogledu zaposlenosti je katastrofalan“, reči su predsednika Saveza sindikata za više opština Zlatiborskog okruga Petrašina Drulovića. Smatra da je prelazak iz jednog  u drugi sistem u kome su žene ranije bile u povlašćenom položaju doneo manje socijalnih prava i adekvatnu zaštitu nego što je bio slučaj pre devedesetih. Drulović podseća da su preko svojih udruženja žene u fabrikama davale inicijative i delovale boreći se za svoja prava.

 

– Otišli smo totalno u drugu krajnost gde su radna prava žena zamrla. Pre dvadeset godina pri svakom većem preduzeći je postojalo udruženje žena i one su vodile aktivnosti za zaštitu svojih prava. Sećam se da sam kao predsednik sindikata  tražio od rukovodstva otvaranje dečjeg vrtića u jednoj fabrici i ginekološke ambulante u cilju prevencije bolesti i skraćenja bolovanja. Sećam se da smo preko udruženja žena vodili akciju za nabavku mamografa za rano otkrivanje raka dojke, – kaže Drulović i svoje mišljenje potkrepljuje i podacima o zaposlenosti ženske populacije. Navodi da je nekada je u Zlatiborskom okrugu od 105.307 zaposlenih 41.000 bilo žena. Danas ima 58.950 zaposlenih od čega su u Okrugu 25.044  žene. Za Užice važi podatak da je nekada, devedesetih imalo 38.022 zaposlenih radnika od čega je 12.482 bila ženska populacija. Sindikat raspolaže sa podatkom od kraja decembra prošle godine prema kome je Užice imalo 21.735 zaposlenih od čega 9.279 žena. Najveći broj ženske populacije ostao je bez posla u tekstilnoj industriji u kojoj je sada deset puta manje radnica nego u devedesetim godinama. Grad je bio prepoznatljiv po „Cveti Dabić“ u kojoj je 90 odsto radila ženska radna snaga. Nekada su radile konfekcije „Desa Petronijević“„Javor“, a danas samo „Kadinjača“. „Ženske firme“ bile su i „Frizer“ , štamparija „Dimitrije Tucović“,  trgovačka firma „Gradina“, ugostiteljsko preduzeće „Sloga“, „Kožara“… Napuštajući ove firme uglavnom zbog stečaja i neuspešne privatizacije pojedine žene posao su našle u privatnim trgovinama, kafićima, ali je najveći broj bez posla ostao u tekstilu. Drulović dodaje da ima slučajeva da poslodavci često ne žele da angažuju žene zbog eventualnog porodiljskog odsustva. Pri tom navodi da je između dva popisa Užice kao grad manji za 5000 stanovnika, odnosno da je prošle godine rođeno svega 611 beba.

 

– Žene su danas, ukoliko su imale sreće, a i partijske pripadnosti zaposlene u javnom sektoru. Ima slučajeva da sa fakultetom i srednjom školom rade kao čistačice i malo plaćene poslove kod trafikanata, u buticima, u ugostiteljskim radnjama gde su zarade često ispod minimalca od 10-15.000 dinara. Rade i državnim praznikom koji im se računa kao običan dan, a u mesecu im se dešava da imaju čak i po 28 radnih dana. U želji da sačuvaju porodicu, obezbede egzistenciju deci  često su prinuđene da prihvate ovakve uslove i to je nešto jače od njih. Žene su u sindikalnim rukovodstvima zastupljene skoro sa 50 odsto, odnosno veliki broj njih je angažovan u sindikalnim organima u preduzećima koja rade, – reči su Petrašina Drulovića.

 

Užice danas ima 7077 nezaposlenih lica od čega su 3982  žene, podatak je sa kraja prošle godine, a na evidenciji koju pokriva filijala Užice (šest opština) bilo je krajem februara 13833

nezaposlenih lica od čega 7275 žena, odnosno 52,6 odsto.  Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje 3261 lice prvi put traži zaposlenje od čega je 55,8 odsto žena. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti žena prema dužini čekanja na zaposlenje imaju žene koje na posao čekaju od jednu do dve godine. Najveće učešče u ukupnoj nezaposlenosti žena imaju žene starosti od 25-29 godina, a najveći broj nezaposlenih žena je u četvrtom stepenu stručne spreme. U februaru mesecu posao je našlo 1468 lica od toga  661 žena ili 45,02 odsto.  Sa evidencije se zaposlilo 280 lica, od čega je 57,5 odsto žena. Ovim podatkom se i potvrđuje činjenica da ženska populacija mnogo više uzima učešće u raznim obukama za aktivno traženje posla koje organizuje Nacionalne službe zapošljavanja i aktivnije su kao nezaposlena lica. Od početka godine zabeležen je znatno veći procenat zapošljavanja žena u odnosu na muškarce sledećim područjima rada: proizvodnja bilja, prerada hrane, obućari i kožni galanteristi, ugostiteljstvo i turizam, socijalna zaštita, lične usluge, trgovina, proizvodnja odeće, ekonomija, stomatologija, farmacija, medicina, informatika, statistika, organizatori, vaspitači i nastavnici. Žene teže od muškaraca dolaze do posla u građevinskoj, mašinskoj, saobraćajnoj, metalskoj, elektro struci. Naravno, uvek postoje izuzeci pa naše sugradjanke možemo videti da voze autobus, taksi ili rade na nekom strugu, ali sve je to u dosta manjoj meri i obimu.

 

Nevladina organizacija “Ženski centar” iz Užica, od osnivanja 1998. godine bavi se unapređivanjem položaja i kvaliteta života svih žena a posebno onih iz ugroženih grupa i to kroz različite programe. Radmila Gujaničić, koordinatorka Programa za ekonomsko osnaživanje žena kaže da “Ženski centar” Užice planira da proširi saradnju i pokrene nove aktivnosti kroz povezivanje ženskih NVO, podizanje kapaciteta lokalnih samouprava, uključivanje žena iz sela i seoskih MZ i širenje uticaja na mestima odlučivanja. Metod rada koji je proizišao iz dugogodišnjeg iskustva sa ženama je: inicijativa, ohrabrenje, podrška i razmena iskustava, navodi se u tekstu za „Vesti“ posle održanog skupa u Arilju. Rezultati koje je “Ženski centar” postigao kroz svoje programe su ujedno primeri dobre prakse i to: Zemljoradnička zadruga “Pro femine Zdravčica”, Obrazovna zadruga “Sofija”, socijalno preduzetništvo kroz projekat “Prikupljanjem i reciklažom tekstila do održivih socijalnih usluga”, Aktiv žena MZ Zlakusa “Zlakušanke”, zatim primeri uspešnih poljoprivrednica koje su koristile usluge “Ženskog centra” i to: Dragica Dimitrijević, Lunovo Selo, koja se bavi proizvodnjom rasada i ranog povrća u plastenicima i Rada Popadić, Požega, proizvodnja pečurke šitake i ranog povrća u plastenicima.