U procesu demokratizacije našeg društva i stvaranja uslova za integraciju u
evropske tokove, jedan od prioriteta je i uspostavljanje rodne ravnopravnosti i
stvaranje jednakih mogućnosti za sve. Osim zakonske regulative, to zahteva i
dodatni napor da se menjaju stavovi o društveno nametnutim ulogama žena i muškaraca.
U tom procesu Srbija nije mnogo odmakla, ali prvi koraci su učinjeni. U
pripremi je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji u Evropi nema još samo Srbija.
Ako je za utehu, neravnopravnost polova nije boljka koja muči samo manje razvijene
i zemlje u tranziciji, već i države sa bogatom demokratskom tradicijom.

– Statistički podaci pokazuju da su žene i danas u podređenom položaju u
mnogim sferama života. Žena još uvek nema tamo gde se stvarno odlučuje, u
politici i finansijama. Žene su za isti posao manje plaćene nego muškarci,
imaju manje mogućnosti za napredovanje u službi i u procesu tranzicije češće
nego muškarci ostaju bez posla. One imaju manja primanja, a veće obaveze, jer
ih nakon posla čekaju briga o deci i kućne obaveze, gde je njihov rad nemerljiv
i nevidljiv. Žene se teže uključuju u procese usavršavanja, jer imaju dodatne
obaveze koje im se tradicionalno propisuju – kaže Anđelka Marinković, odbornik
DS-a u Skupštini grada.

Ona ističe da izborni zakon predviđa da se ispoštuje sistem kvota, pri čemu
žene treba da budu zastupljene 30 odsto na svim nivoima odlučivanja. Žene ne žele
da budu dominantnija grupa ili socijalni sloj, već očekuju da u društvu budu
stvorene jednake mogućnosti za sve, kaže Marinkovićeva i dodaje:

 

– Pravo žena na jednak tretman predstavlja osnovno ljudsko pravo. Da bi
uspele da utiču na promenu svog položaja, žene najpre moraju da se izbore za veći
stepen učešća u političkom i institucionalnom životu zemlje. Činjenica je da su
žene u našem društvu marginalizovane, iako čine većinu od 51,4 odsto. Uloga države
je nezamenljiva, ali velika je odgovornost i svih članova društva, jer treba menjati
kolektivne predrasude i stavove.

 

Prema njenom mišljenju, ženska deca se od najranijeg detinjstva, kroz
porodično okruženje vaspitavaju za profesionalni neuspeh, za strah od karijere
i za postizanje smisla života isključivo unutar porodice.Zatim sledi
feminizacija nekih obrazovnih profila kojima se reprodukuje tradicionalna uloga
žene – određene grane industrije, administrativni i uslužni sektor, dok su u
prestižnim zanimanjima žene manjina.

 

– Muškarci stvaraju pravila političke igre i određuju standarde za procenjivanje
uspešnosti. Politički život je organizovan prema muškim vrednostima i njihovim
stilovima življenja. Tradicija i nepisane norme muške dominacije su duboko usađene,
što za posledicu ima odbojnost koju žene osećaju prema politici, odnosno one
vrlo često same odbacuju javni angažman. Usled muške dominacije primarne su
takozvane "tvrde" teme, kao što su odbrana, finansije, industrija i
tehnologija. Posledica toga je marginalizacija "ženskih tema", tako
da socijalna politika, zdravstvo, kultura i ženska ljudska prava ostaju teme iz
drugog plana – smatra Marinkovićeva.

 

Ne bi trebalo da se delimo
po polovima

 

Odbornik NS u Skupštini grada mr Nada Damljanović smatra da ne bi trebalo
da se delimo po polovima, već po kvalitetu, da je bitno da u lokalnoj vlasti
budu stručni i odgovorni ljudi, bez obzira da li su to muškarci ili žene.

 

– Žene predstavljaju manje zastupljeni pol u lokalnoj vlasti.Prema novom
Zakonu o izborima, rukovodstva partija morala su da kandiduju 30 odsto žena,
ali ne i da ih izaberu. Tako sada u Skupštini grada Čačka imamo po 25 odsto žena
odbornika iz redova NS-DSS, SRS, G17 Plus-LDP, zatim 22,2 odsto ispred DS, 11,1
odsto iz SPS, dok GG nema mesta ni za jednu damu odbornika. U novoizabranim
upravnim i školskim odborima žene participiraju sa 34 odsto, ali nisu prisutne
u redovima pomoćnika gradonačelnika i Gradskog veća. Na čelu javnih preduzeća i
ustanova znatno je veća zastupljenost pripadnica lepšeg pola. Žene su na čelu
"Gradskog zelenila", PU "Radost", TV "Čačak",
Apotekarske ustanove, Centra za socijalni rad, biblioteke, galerije, arhiva,
muzeja… najviše su zastupljene u obrazovanju, kulturi, socijalnoj zaštiti i
zdravstvu – kaže Damljanovićka.

 

Ona ističe da su brojne prepreke pred ženama, jer potrebno je sve
uskladiti: biti žena od karijere, baviti se politikom, biti dobra majka i domaćica.
Struktura žena u gradskoj Skupštini pokazuje da su među odbornicima uglavnom žene
zaposlene u državnim firmama, koje lako ostvaruju svoje pravo na slobodan dan
radi prisustva sednicama, a da nema one kategorije koje predstavljaju većinu naših
sugrađanki, žena-poljoprivrednika, niti onih koje su zaposlene u trgovinskim
ili zanatskim radnjama.

 

– Viševekovna nejednakost ne može odjednom nestati, to je dugotrajan proces
u kome treba svi da učestvujemo. Partije su prirodna baza za unapređenje
jednakih prava i mogućnosti za žene u našem gradu i društvu uopšte. Zato
partije treba da promovišu jednakost polova i da "osnaže" žene da više
učestvuju na mestima odlučivanja – ističe Damljanovićka.

 

Ne možemo kriviti samo muškarce

 

Član Glavnog odbora SPS-a Ana Vignjević politikom se bavi već 12 godina. S
obzirom na to da je rođena u Čačku, kao i njeni roditelji, ona smatra da Čačani
treba aktivno da učestvuju ne samo u radu lokalnog parlamenta, već i u rešavanju
svih gradskih problema. Želela je da pokuša da promeni ono što nije dobro.

 

– Zalaganje SPS-a za socijalni program i bolji položaj radnika u našoj državi,
bili su presudni da se opredelim za ovu partiju. Zalažem se za socijalnu
pravdu, jednakost, da nema bogatih i siromašnih, da svi budemo jednaki. Verujem
u ovu ideju, ali i da će doći vreme kada će biti realizovana – kaže Vignjevićeva.

 

Ona deli mišljenje ostalih sagovornica da primat u političkom životu još
uvek imaju muškarci. Da bi se žene motivisale za bavljenje politikom neophodno
je javno mnjenje, jer nažalost u Srbiji vlada mišljenje da je ženi isključivo
mesto u kući i porodici, ističe Ana. Zato, kaže, ne iznenađuje što su muškarci
na svim značajnim funkcijama u gradu, ali mora se priznati da su žene uglavnom
nezainteresovane.

 

– Svi znamo da kritikujemo političku scenu i ljude koji se bave politikom,
a malo nas je spremno da se aktivno angažujemo. Smatram da ljudi koji su se
dokazali u struci, koji su vredni, radni, treba da učestvuju u rešavanju
zajedničkih problema, a ne samo da kritikuju sve što se oko njih događa – kaže
dr Snežana Adžemović, odbornik DSS-a u gradskoj Skupštini.

 

Iako je od samog početka pripadala ovoj opciji, kaže da tek sada, kada su
deca na studijama, može aktivno da se bavi politikom i pokuša da da svoj
doprinos. "Dok su deca bila kod kuće, uz porodične obaveze i posao, koji
je prilično odgovoran i zahtevan, nisam bila previše aktivna", objašnjava
Adžemovićka i dodaje:

 

– Ženama je najbitnije da budu majke, a pored posla ostaje im malo vremena
za bavljenje politikom.Ipak, ne možemo kriviti samo muškarce i društvo uopšte,
jer su i same žene delimično krive. Okruženje ponekad reaguje iznenađeno, ali žena,
kao i u svakoj priči, može da pronađe svoje mesto i u politici.