Film „Igra gladi“ ubedljivi je rekorder po zaradi u prvim nedeljama prikazivanja, a glavni lik je devojka koja dominira svojim ratničkim ali i drugim sposobnostima. Sreća, da za sada američki, a ni drugi kontinenti nisu suočeni sa takvom pošašću, pre svega gladi i borbi za opstanak, ali je evidentno da mnogo toga zapretenog i moćnog ima u ženskom biću koje istorija zatamnjuje. No, ako se slučajno poredi sadašnja Evropa sa nekim ranijim periodima teško da će se naći primer takve dominacije koju uživa nemačka kancelarka Angela Merkel. Na tome bi joj pozavideo i Bizmark, a bogme i neki nemački i drugi carevi, i to sve u liku bivše istočnonemačke naučnice. Istina da je za lik „Čelične ledi“ Margaret Tačer jedna od najboljih američkih glumica Meril Strip dobila ovogodišnjeg Oskara, ali ni Tačerova, a ni najmoćnija od svih engleskih kraljica – Viktorija, pa ni Marija Terezija i Katarina Velika nisu imali tolikog upliva na Evropu kao Merkelova. To se vidi, pre svega, na berzama, a potom i diljem ove zemaljske kugle.
I dok na poltičkom nebu u drugim zemljama, kao što je Amerika gde je Hilari Klinton neprikosnoveni broj dva, ili Ketrin Ešton za spoljnu politiku Evropske unije, ovde, u Srbijici, primeri govore da je ženama u politici teže, sa brojnim zatvorenim vratima, nego na drugim meridijanima. Verovatno, zbog nekog zastarelog, a još uvek jakog patrijarhalnog vaspitanja i muške sujete. Dovoljan primer je pogledati ko sve vlada na političkoj sceni, pa se prisetiti da je jedino gospođa Mirjana Marković bila šef političke stranke – JUL. Ali i to u senci svog muža, a naravno izgleda kao nekakva statistička greška da se u vlasti pojave pojedine ministarke. Jedna od jačih političkih uloga bila je i Vesna Pešić, kao član trijumvirata sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem. U sadašnjoj konstelaciji snaga značajnu poziciju drži predsednica srpskog Parlamenta Slavica Đukić Dejanović, pa potpredsednica Gordana Čomoć, ministarka pravde Snežana Malović, dok je ministarka sporta i omladine Snežana Marković avanzovala u probitačnim evropskim okvirima, što je zaista veliko priznanje. Ali, dovoljno je videti da od 23 gradonačelnika u Srbiji samo jedno mesto pripada ženi. Statističari će pokazati da u generalnim relacijama žene na istim poslovima zarađuju manje nego muškarci, a, naravno, u partokratskoj državi javne funkcije uglavnom vode muškarci. Istina, Evropska unija opominje da se, barem, trećina žena mora naći u parlamentu, i da je rodna ravnopravnost zagarantovana.
Šabački primeri
Od 2000-te godine u Šapcu su na vlasti demokrate, naravno uz pomoć stranaka demokratske provinijencije, i u opštinskom, a od prošlog saziva i gradskom paralmentu, nekako se namiče da trećina odbornika bude ženskog roda. Trenutno do 69 odbornika 16 su žene od čega osam iz redova DS, a ukupno ih ima 28, iz SRS pet od 11 odbornika su žene, Šabački pokret, LDP i liga “Za naš Šabac“ ima po jednu odbornicu. Od ostalih stranaka, na primer, G-17 plus, SNS, SPO, SPS, DSS, nema nijednu odbornicu. Naravno, kao što je uglavnom i u Srbiji, nijedna žena nije predsednik gradskog odbora neke stranke, a od jačih funkcija na mestu zamenika gradonačelnika Šapca je žena, naravno iz DS. Od 11 članova Gradskog veća tri su žene, i uglavnom drže slabije kotirane resore kao što su ekologija, ili zaštita životinja. Od tih funkcija treba napomenuti da je sekretar Gradske skupštine – žena. Uz to, u javnim preduzećima i ustanovama žene nisu dominirajuće. Tako su direktori najmnogoljudnijih JKP: “Stari grad“, „Vodovod“ muškarci, tu je i JKP “Toplana“, „Parking Šabac“, JP RTV Šabac, Direkcija za puteve, kao i Urbanizam, dok su žene direktori JP za upravljanje građevinskim zemljištem, JSP: “Stan“ i „Plan“ kao i JP “Sportski centar“. Nešto drugačija slika je kod ustanova kulture i obrazovanja. Direktori Biblioteke šabačke, kao i četiri od osam srednjih škola, i deset od 13 osnovnih škola su žene. Direktori pozorišta, Muzeja, Arhiva, Kulturnog centra, Turističke organizacije su muškarci. Direktori Osnovne bolnice, Doma zdravlja, Predškolske ustanove i Centra za socijalnu zaštitu su žene.
U neki oblastima, kao što su prosveta, socijalna zaštita, predškolsko obrazovanje, u velikoj većini zaposlenih su žene. U Šapcu, kao retko gde, žene imaju prevagu u novinarstvu. Tako u dopisništvu RTS sve tri novinarke su žene, većinu zaposlenih u RTV „Šabac“ čine žene, a nose i dipisništva „Blica“, „Večernjih novosti, „Presa“, „B-92“, TANJUGA…
O zastupljenosti žena u poltici kao i u javnom životu Tanja Dimitrić-Mijailović, šef dopisništva RTS U Šapcu kaže: “Žene nisu dovoljno zastupljene s obzirom na sastav stanovništva kao i sposobnosti. Neiksorišćen je njihov psihofizički ptencijal, jer su one organizovanije, racionalnije i brže su za završavanje poslova. Ne prihvataju ih u politici zato što razmišljaju kao majke, domaćice odnosno pravi domaćini, dakle neko ko vodi prevashodnu brigu o porodici, i žene nisu spremne da prihvate nešto što se kosi sa njihovim osnovnim vrednosnim stavovima. Nisu spremne da prihvate ni političke kvote ni igre oko toga kao i raznorazne trule kompromise. Današnja politika u Srbiji samo je za one koji imaju jak želudac. U srpskoj istoriji pokazalo se da su žene uglavnom bile su senci muškaraca, pre svega zbog ovdašnjeg mentaliteta, a nismo spremni da prihvatimo da su žene stub kuće i porodice i da budu i stub vlasti“.
Barem po preporuci Evropske unije gradske kao i Narodna skupština obavezne su da imaju jednu trećinu žena. Ako već čine polovinu stanovništva, i po obrazovanju i sposobnostima ne zaostaju za muškom populacijom, onda je pomalo začuđujuće što ih nema na izvršnim političkim funkcijama. Poređenja radi u Evropskoj uniji ali i u SAD slika je daleko drugačija.