Kada se u
dokolici ili na nekim, reklo bi se važnim sastancima, na kojima se utvrđuje
strategija razvoja opštine, otvori diskusija o
turističkim potencijalima priča ima svoj ustaljeni tok. Lekovita izvorišta,
nerazvijeni potencijali seoskog turizma, delimično sačuvani habitat biljnog i životinjskog
sveta u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i tu je priči kraj.

Svima je jasno da
je najbolje i najatraktivnije što Čačak ima da ponudi posetiocima bogato
kulturno-istorijsko nasleđe i ono što stvaraju sadašnje generacije. Ukratko, od
Rimskih termi do festivala vizuelnih komunikacija.

Svima je to jasno
osim onima koji su trenutno nosioci lokalne vlasti. Istine radi, ni onima koji
su pre bili na vlasti nisu bili širi vidici. Da jesu, sigurno Rimske terme koje
se nalaze u samom centru grada, ne bi ranijih godina služile kao smetlište, a
svakako ne bi bile bezmalo ugrađene u temelje višespratne stambene zgrade.

Sada su terme očišćene
i stanari više ne bacaju smeće niti tu ostavljaju pokvarene veš mašine i druge
kućne aparate, ali da li je to dovoljno? Bez vidljivih oznaka po gradu, bez
vodičke službe, posetiocima je potrebna velika upornost da pronađu lokalitet
termi, koje onako zagrađene sa jedne strane hotelom a sa druge stambenom
zgradom čine jedno hotelsko-stanarsko dvorište, izgubljeno i u vremenu i u
prostoru.

Mnogo manje od
putnika namernika o postojanju Rimskih termi u centru grada znaju sami Čačani.
Poraznu istinu koliko ovdašnje stanovništvo (ne)zna o kulturnim spomenicima dočarala
nam je nedavno TV anketa snimljena ispred Gimnazije gde se, inače nalazi spomenik
Nadeždi Petrović.

Praveći kratki
omaž o znamenitoj čačanskoj i srpskoj slikarki, ekipa Turističke agencije Čvorak
i lokalne TV Galaksija pitala je prolaznike gde se nalazi spomenik Nadežde
Petrović.

Mada je anketa
snimana na samo par metara od spomenika, većina prolaznika odgovorila je: “ tu
negde u gradu .. bila je tu negde u gradskom parku u Čačku”. Potpuno razočaravajući
bio je odgovor izvesnog gospodina
G.V. koji je bio direktor srednje
škole, direktor opštinskog radija i novina, član uprave KUD Abrašević, poeta i
svojevremeno odbornik tada vladajućeg SPS-a resorno aktivan u kulturi.

Okrenut kameri,
ispred Gimnazije i sa sve Nadeždinom bistom u kadru iza sebe, samouvereno je
izjavio: “Kako da ne znam gde je Nadeždin spomenik. Eno ga u dvorištu Muzeja.”

Birokratija i kultura

Taj odgovor
predstavnika vlasti, možda na najbolji način ilustruje odnos ljudi na lokalnoj
vlasti prema kulturi i njenim potencijalima. Smatrajući da sve počinje od
njihovog dolaska na vlast, lokalni funkcioneri nedavno su glatko progurali kroz
svoju glasačku odborničku mašinu odluku
koja kulturu u Čačku vraća pola veka unazad, u tamu
administrativno-birokratskog upravljanja.

Idejni tvorac
Odluke o manifestacijama u oblasti kulture od značaja za opštinu Čačak, je Milan
Kandić (DS) član Opštinskog veća resorno zadužen za društvene delatnosti.
Navedena odluka, okoštalim birokratskim jezikom određuje koje su to stalne
kulturne manifestacije koje opština finansira.

Da je samo do
trapave jezičke forme kojom je napisana ova odluka ni po jada, ali ona tj. njen
tvorac ima pretenziju da na isti način, administrativno i birokratski
projektuje kulturnu politiku grada.

Tako smo dobili
situaciju da oni koji su slučajno zalutali u politiku sada prposno donose
odluku kojom organizaciju Disovog proleća “trajno poveravaju” Gradskoj
Biblioteci, koja tu manifestaciju organizuje preko 40 godina. Reklo bi se da je
sve do sada, Biblioteka nelegalno organizovala najznačajniju pesničku
manifestaciju nekadašnje Jugoslavije ili sadašnje Srbijice.

Možda bi ta doza
tupavosti lokalnih politikanata, koji na kulturne manifestacije dolaze samo po
birokratskom pravu da priredbu otvore-zatvore ili uruče neku nagradicu i mogla
da se oprosti, da nije njihove pretenzije da trajno kreiraju kulturu ovog
grada.

Frula i kupus

Tako smo na
poklon, od onih koji ni ne znaju gde se koja ustanova kulture u gradu nalazi,
dobili odluku o osam značajnih kulturnih manifestacija. Kao sadržajno
prepoznatljive istaknute su Disovo proleće , Memorijal Nadežde Petrović, festivali animiranog filma i vizuelnih
komunikacija, ali i Sabor frulaša “Oj Moravo” i Kupusijada u Mrčajevcima.

Festival
vizuelnih komunikacija “No name”, zaštićen je kao autorsko pravo njegovog
osnivača, prestižnog beogradskog dizajnera Zorana Blažine. Zbog izvesnih
nesporazuma sa suorganizatorom, čačanskim Domom kulture, autor je odustao od
dalje organizacije ovog festivala u Čačku.
Ta činjenica, međutim, nije sprečila lokalnu vlast da administrativno
organizaciju festivala “trajno poveri” Domu kulture.

Tako sada u Čačku
zvanično imamo ono čega u stvari nema i neće ga biti, a sa druge strane imamo
značajnih kulturnih sadržaja, zbog kojih bi mnogi posetioci sa strane došli,
ali o tim sadržajima malo ko vodi računa.

Opštinska Turistička
organizacija, podstaknuta od lokalne vlasti, kao glavnu turističku ponudu
upakovanu u nazovi kulturne manifestacije, nudi ojkanje uz frulu koje u svom
programu ima i poselo kraj lampeka, zatim nudi razne kupusijade, pitijade i roštiljijade na koje se
troše silne budžetske pare. Nasuprot tome i ove godine, početkom septembra, značajno
arheološko nalazište Gradina nadomak Čačka biće zatrpano, jer po ko zna koji
put nema para za konzervaciju.

Para nije bilo ni
za otkup zgrade Muzeja revolucionarne omladine, kasnije pretvorene u muzejsku
Gradsku kuću, pa je ona prodata lokalnom biznismenu i trajno izgubljena kao
kulturno dobro.

Kada bi se malo
više brinulo o kulturnoj baštini bilo bi i turista a sa njima i para. A ovde
ima mnogo toga da se vidi: mala Sveta Gora koju čine manastiri u Ovčarsko-kablarskoj
klisuri, spomenik Tanasku Rajiću, junaku Boja na Ljubiću, konak Jovana Obrenovića,
Trnavska crkva, stalna postavka slika Nadežde Petrović u Umetničkoj Galeriji
koja nosi njeno ime …

Trenutna ponuda, ipak, svodi se na frulu, kupus, pite, ojkanje a kada
uskoro vlast u Čačku na gradskom trgu podigne planirani obelisk u spomen na učešće i doprinos ovdašnjih kapitalnih
revolucionara petooktobarskom prevratu, eto nama najveće kulturno-turističke
atrakcije u Srbiji.