Mlada generacija u gradu
bakra nema vremena da se dokaže ni u politici ni u privredi. Taman kada mladi
počnu da se snalaze, promeni se vlast, a sa njom i sve drugo

Bor se, možda i mimo
očekivanja, može smatrati gradom mladih, ali samo ako se to procenjuje na
osnovu prosečne starosti stanovnika opštine. Prema poslednjem popisu iz 2002.
godine na području opštine živi 55,8 hiljada stanovnika, od toga u gradu nešto
preko 38 hiljada, a prosečna starost je 37,4 godine. Nisu, nažalost, pravljene
nikakve analize ovog zanimljivog podatka, ali sve upućuje na to da je glavni
razlog „za podmlađivanje“ velika fluktuacija, odnosno odlazak penzionisanih
radnika u rodni kraj. To, opet, znači da u Boru nema mnogo rođenih Borana i da
u njemu ostaju najviše takvi. U poslednjih nekoliko godina ovakvim kretanjima
na ruku idu i dobrovoljna napuštanja radnih mesta, iz Rudarsko-topioničarskog
basena, pre svega. Doduše, zbog raznih „kažnjavanja“ i uslovljavanja koja u
poslednje vreme dolaze iz razvijenih zemalja sa Zapada, napuštanje zemlje je
znatno usporeno, ali zato Borani  idu u druge, razvijenije krajeve Srbije
u potrazi za poslom. Tako se potvrđuje sve prisutnije mišljenje da je od nekadašnjeg
evropskog industrijskog giganta u kome se živelo prilično pristojno, Bor postao
(i sve više postaje) grad za izbegavanje.

 

U takvim okolnostima
teško je govoriti o normalnim uslovima za život u gradu, da i ne govorimo o
selima.

 

Postavlja se pitanje
zašto se onda sporo ili nikako poboljšavaju uslovi za život ljudi. Jer, na
osnovu podataka Bor je grad mladih i logično je očekivati da su među političkim
i privrednim liderima mladi kadrovi po prirodi stvari, na ključnim mestima.

 

U onu prosečnu grupu mladih
ljudi spada i predsednik opštine Bor Srđan Marjanović, koji je nedavno o svojoj
poziciji rekao novinarima: „Na prvi pogled trebalo bi da budem zadovoljan, ali
u suštini nemam razloga za to. Koalicija koja je sada na vlasti u ovom gradu
ima samo jednog odbornika više (18:17) i možete vi da budete mladi ili stari
koliko hoćete, na kraju dođe do glasanja. Ako se dogodi da vam je samo jedan
odbornik izostao sa sednice, onda vam ni najbolji predlog neće proći. To, opet,
znači da bismo morali da imamo takav uticaj na javno mnjenje, odnosno, da imamo
argumente za tako nešto, pa da i opoziciju ubedimo da su naši predlozi značajni
za ceo grad i opštinu, za sve žitelje, bez obzira na stranačku pripadnost“.

 

Nažalost, sudeći po
sadašnjem stanju stvari, Bor je daleko od „usaglašavanja“ mišljenja.

 

Zašto se smenjuju
predsednici?

 

U septembru prošle godine
danak stranačkoj klackalici u Skupštini opštine Bor platio je prethodni
predsednik opštine, takođe mlad čovek, Branislav Rankić. Jednostavno je smenjen
na sednici Skupštine opštine i to bez pravog razloga, a svi su izgledi da
sličnu sudbinu može da doživi i Srđan Marjanović i već je u toku „veliko
previranje“ među odbornicima. Pre desetak dana isto je prošao i predsednik
Skupštine opštine Bor, omladinac dr Predrag Balašević. Jednostavno su ga
smenili, a među egzekutorima su bili i njegovi donedavni „prijatelji“.

 

Doktor Balašević o tome
kaže: „To što sam mlad nije mi pomoglo i smenili su me, jer nam je zakon takav.
Jednostavno bude 2:1 za nekoga i u obrazloženju, ako ih pitate, kažu da je
’takoželela većina’. Na ovakav način mlad čovek teško može da pokaže svoje
sposobnosti, a čak i da mu daju dovoljno vremena za to, dogodiće se nešto zbog
čega ćete morati da platite sopstvenom kožom. Ne znam da li se to može nazvati neiskustvom,
odnosno početkom stvaranja demokratije koji nosi izvesne opasnosti zbog
neiskustva. Mislim da je u borskom primeru, ipak, reč o klasičnom diletantizmu
i pogrešnom shvatanju demokratije. Svi misle da su pobednici, iako je od 5.
oktobra prošla gotovo cela decenija. I svi misle da su malo dobili zauzvrat, pa
koriste nedorečene zakone i menjaju vlast kad god im padne na pamet. Na ovakav
način se stvara vakuum u organizaciji društva, koji postaje sve veći i bojim se
da ćemo se naći u još većim problemima“.

 

U privredi ništa bolje

 

Nije mnogo bolja
situacija ni u privredi. I u ovom delu života u gradu bakra ima sasvim dovoljno
mladih ljudi koji su se već afirmisali na izvestan način, ali za potpuno
dokazivanje nemaju dovoljno vremena. Kada je o mladima u privredi Bora reč,
situacija je još više haotična. Opet se kao prvi kriterijum za imenovanje
rukovodilaca računa stranačka pripadnost, a neki potezi su i žalosni i smešni,
u isti mah.

 

U leto prošle godine nova
vlast je, primera radi, u Javno preduzeće Toplana za direktora postavilo Dušana
Janjića, omladinca, tek svršenog studenta borskog Tehničkog fakulteta. Bilo je
mišljenja da je novi direktor neiskusan za ovakvo radno mesto i čekala se
prilika da se „pitanje reši“ i ona je došla u septembru, kada je smenjen
Branislav Rankić. Koliko-toliko, mladi stručnjak je bio verziran za oblast u
kojoj se iznenada obreo, ali tako nije mislila nova vlast, i u promenjenim
koalicionim uslovima u Toplanu je doveden veteran Dragan Nikolić, a mladog Janjića
su premestili na mesto direktora Sportskog centra. Borani su se smejali i sada
čekaju priliku da izraze svoje mišljenje o ovakvim potezima opštinskih
rukovodilaca. Na ovakav način nije napravljena šteta samo omladincu Dušanu
Janjiću, već i celoj mladoj generaciji Bora, koja sada još više gubi poverenje
u starije. Na drugoj strani, ovi stariji su nezainteresovani za mnogo štošta,
pa i za omladinu, i u poslednje vreme nije urađeno ništa za poboljšanje života
mladih. Sada se kao alibi uzima svetska ekonomska recesija, ali je taj argument
neprihvatljiv iz mnogo razloga.

 

Slično je stanje i u
Centru za kulturu u kome je za direktora postavljena devojka koja je pre godinu
dana završila borski fakultet gde je učila kako se proizvodi bakar. Ali, to
nosiocima vlasti u Boru nije smetalo da je praktično instaliraju na
„upražnjeno“ mesto i, praktično, sada kulturna događanja kreiraju političari.
Zato se pre desetak dana i dogodio novi u nizu komičnih slučajeva. Trebalo je
da povodom Dana opštine, na Đurđevdan, na otvorenom prostoru peva Željko
Joksimović, a organizator nije bio Centar za kulturu (po logici stvari), već
Sportski centar. Šta se tu sve događalo, utvrdiće se naknadno, jer je pokrenut
postupak, ali mnogi misle da je lavovski deo para za ovu priredbu (50 hiljada
evra) trebalo da ode u privatne džepove raznih menadžera. Ovde je omladina Bora
poslužila kao paravan za prikrivanje zlih namera. Neko je u njeno ime pokušao
da organizuje protest („zbog odlaganja koncerta“), ali se pokazalo da je
nezadovoljno bilo samo desetak mladih Borana, koliko ih je došlo na „protest
protiv nekoga“.

 

U svemu ovome prostor za
sve veću aktivnost nalaze razne nevladine organizacije kojima je najpreči cilj
da uzmu zapadni novac, ali u ovakvim uslovima života njihovo prisustvo deluje
lekovito. Na kraju, ako treba dati nekakvu procenu o stanju među mladima Bora,
njihovom političkom angažmanu i perspektivi, ona se može izreći u nekoliko
reči: Sada nije vreme za mlade, a njihovo vreme će, možda, kad-tad, ipak, doći.
Sada je još maglovito.