Prilog Mladi i štampa

Grmi LO, a grmi i Podrinje

Mladi u Šapcu i Loznici iskoristili su mogućnost da putem projekta Local press laboratorija volontiraju u redakcijama Glasa Podrinja i Lozničkih novosti, koje su pak iskoristile mogućnost da naprave svoje mlade redakcije koje su opstale i po prestanku projekta

Priredila: Jelka Jovanović

Mladi se u tradicionalnim medijima nađu sporadično kao tema, a kao akteri izveštavanja još ređe, posebno u štampi. Da to ne mora biti pravilo, pokazuje projekat Asocijacije lokalnih medija “Local press laboratorija”, zahvaljujući kojem su šabački Glas Podrinja i Lozničke novosti formirali timove mladih novinara-volontera, mahom srednjoškolaca, koji gotovo godinu dana prave ili posebne dodatke u okviru matičnih listova ili tekstove koji upotpunjavaju ponudu ovih medija.

Izuzev u štampi, s kojom se većina bukvalno prvi put susrela uživo, devojke i momci iz Šapca i Loznice rade i na sajtovima tih medija, a kako kažu njihovi mentori, najviše se, a i ponajbolje, snalaze u video-produkciji. Da ih ohrabre da što više i bolje rade, u Lozničkim su smislili i sjajan naziv strana i u novinama i na portalu Grmi Lo, a sudeći po iskustvu Glasa Podrinja, grmi i PO.

“‘Daleka deca’ iz kafića postala su pravi ljudi s vrednostima i stavovima vrednim divljenja. Sve stereotipe o mladima srušili su za manje od sat vremena prvog druženja. Pred sobom sam imala vredne, kulturne i pismene srednjoškolce. Različite u mišljenjima, ali jedinstvene u načinu polemike: jasno i glasno reći svoj stav, ali pri tome ne vređati druge. Na prvom sastanku su pokazali kvalitete danas, nažalost, retko uočljive u svetu odraslih. Od panike “čemu, kako i šta”, došla sam do straha ‘samo da ih ne pokvarimo’”, zapisala je u tekstu “Zadovoljstvo je s njima raditi”, glavna urednica Glasa Podrinja Tanja Trifković.

Na narednim stranicama Novi magazin kroz razgovore s mentorima mladih Tanjom Trifković i Nebojšom Trifunovićem predstavlja koncept i značaj redakcija mladih za mlade, kao i po jedan njihov tekst. U nekom od narednih brojeva Novi magazin će i kroz razgovor s mladim novinarima/kama iz obe redakcije, ali i iz drugih medija koji su formirani u okviru Laboratorije, pokazati kako funkcionišu, šta ih interesuje, šta misle o medijskoj sceni Srbije, a šta o alternativnim kanalima informisanja kao što su društvene mreže i koliko im je značajno iskustvo koje stiču. Napokon, da li se neko “zarazio” virusom novinarstva. I o čemu bi zapravo želeli da izveštavaju i šta je njihovoj generaciji potrebno.

Inače, Local press laboratorija je pilot-projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije. Jedan od ciljeva projekta je povećati interesovanje mladih za štampane medije.

INCIDENTNO I SVEČARSKI: Sva relevantna istraživanja, među kojima su i istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, pokazuju da su mladi u fokusu javnosti najčešće u dva slučaja – kada se desi neki incident u kojem su akteri, obično vršnjačkog, ali i “odraslog” nasilja ili afirmativno, kada se izveštava o uspesima mladih matematičara, fizičara, sportista i umetnika. “Veliki” mediji, prestonički posebno, najčešće ih ne vide i ne prepoznaju, a kako kaže Nebojša Trifunović, jedan od razloga te prakse je što mediji u mladima ne vide potencijalne kupce, posebno novina. To deluje frustrirajuće po mlade, ali i samim medijima donosi dugoročne probleme, pošto je sve teže obnoviti redakcije mladim, talentovanim ljudima. I pitanje je ko će kad mladi prestanu da budu mladi pratiti medije koji ih konstantno zanemaruju.

Ovde se valja prisetiti da su u počivšoj Jugoslaviji i mlada publika i mladi novinari/ke imali sopstvena omladinska i studentska, pa i pionirska glasila, najčešće novine, ali i omladinskih medija; štampe ima samo u okviru Fakulteta političkih nauka kroz “povremenik”, list Politikolog i Ogledalo, koje takođe povremeno izlazi kao podlistak Nedeljnika. Moguće je da ima i “zastarelih” zidnih novina ili proizvedenih školskih listova na štampačima, ali to je više incident nego pravilo, koji “izazivaju” nastavnici kojima nije teško da nauk o medijskoj pismenosti začine i pravim proizvodom.

GLAS: Upravo stoga je i Laboratorija Lokal pressa, a još više volja i namera Glasa Podrinja i Lozničkih novosti da oforme i održe redakcije mladih vredna pažnje i divljenja iako, kako priznaje Tanja Trifković, “nije to bila ljubav na prvi pogled”.

“Pošteno rečeno, i mi smo se plašili šta ćemo i kako ćemo raditi s njima”, kaže naša sagovornica i dodaje da nije bilo lako u Šapcu naći odmah mlade dobrovoljce. U početku se na interni oglas javilo samo dvoje, pa su oni animirali druge, a najviše je pomogla Kancelarija za mlade Grada Šapca.

Prva redakcija je imala 12 članova/ica, danas ima devetoro novinara/ki, rade povremeno u grupama, posebno otkako je počela školska godina, pa imaju redovne obaveze. Uz to, epidemija korone učinila je svoje, pa su doskorašnji redovni nedeljni sastanci ponovo prebačeni na Zoom.

“Mi smo odavno želeli da podmladimo redakciju, a i Glas Podrinja je najvećim delom tokom 76 godina postojanja imao ili podlistak za mlade ili bar strane i uključivao je mlade generacije. Međutim, ovi rođeni posle 2000. nisu baš zainteresovani za štampano novinarstvo”, kaže Tanja Trifković.

No, svi su se, kao i mnogi pre njih, radovali svojim prvim tekstovima, ipak željno iščekujući da se njihov trud pojavi i na sajtu, a posebno ih je obradovala video-sekcija. Iako su počeli sa izvesnom strepnjom, obostranom, iako je projekat odavno istekao, mladi i dalje rade svoj posao. Ključno je da imaju slobodu u odabiru tema, a ispostavilo se da ih interesuju ne isključivo teme mladih o mladima – što je bila inicijalna zamisao – već širi spektar, posebno kultura i psihološke teme, posebno prevladavanje anksioznosti. Politika ih ne interesuje – izgubili su nadu da mogu na nešto da utiču. Sport ih interesuje prevashodno kroz predstavljanje svojih uspešnih drugova i drugarica. Inače, ova grupa, za razliku od većine vršnjaka, povremeno čita knjige, ali ipak više vole da svoje poruke primaju i prenose putem interneta, posebno kroz video-poruke. Sve u svemu, kako su sami rekli svojoj urednici, oni i jesu i nisu tipični predstavnici svoje generacije.

Tanja Trifković je tu da ih koriguje pri obradi, a posebno da otkloni mladalački nagon emotivnog vezivanja za priču koji im zamagljuje istinu. Zajedničkim snagama osmislili su i sopstvene projekte, tako što je svaki novinar dobio mladog pomoćnika s kojim radi teme koje mu urednički tim odredi, ali kad istekne taj period mladi će biti urednici svojim mentorima i s njima raditi teme po sopstvenom izboru. Prvi krug eksperimenta, objašnjava Tanja Trifković, dobro je prošao, mladi novinari/ke su želeli da dobiju što više informacija od starijih kolega i da sagledaju različita iskustva i viđenja novinarstva.

LOZNIČKE: Slično je i iskustvo Lozničkih novosti, koje nam prenosi Nebojša Trifunović, s tim što oni nisu imali problema s formiranjem redakcije, koja sada ima desetoro mladih. Neka su deca tu već bila i inicirala su svoje prijatelje. Koje teme interesuju mlade Lozničane/ke?

“O, odmah su hteli da pišu o migrantskoj krizi i Kosovu. Rekao sam odmah može, ali objasnite mi kako ćete doći do kvalitetnih podataka i sagovornika, pa su shvatili da se mora drugim putem. Počeli smo od nekih tema koje su bitne za njih i njihove vršnjake, a kad steknu iskustvo i rutinu, radiće i tzv. velike teme. Prvi tekst je objavljen uoči Nove godine, pa su radili tekstove o tome šta mladi rade preko praznika”, kaže Trifunović.

Pisali su potom o sportskim turnirima, o koroni, kontaktirali Hitnu pomoć, “savetovali” vršnjake kako se zabaviti tokom vanrednog stanja, imali su temu u susret upisu na fakultet, a odlaskom troje na fakultet Lozničke su dobile i dopisnike iz Beograda. Bila je tu i tema o devojci koja je pobedila rak, ali i o gavranu koji govori… “Trebalo je da napravimo i serijal o mestima koja vole, a malo su poznata Lozničanima, koji je odložen zbog novog talasa korone”, kaže Trifunović.

Mladi volontiraju, a da bi bili motivisani, raspisan je konkurs sa tri atraktivne nagrade.

Kao i mladi Šapčani/ke, više vole da rade za portal, ali željno iščekuju i svoje tekstove, “valjda su svesni da je ono što izađe u štampi trajnije”.

I Lozničke su nastavile rad sa mladima i posle prestanka projekta jer je to donelo svežinu novinama i portalu, a može se dogoditi da neko od mladih bude i trajno rešenje u bliskoj budućnosti.

Dakle, samo kroz ove dve redakcije obučava se dvadesetak mladih koji i svojim vršnjacima mogu da prenesu iskustva ne samo kako se mediji prave nego i kako se pravilno čitaju.

U nastavku su dva teksta objavljena i u novinama i na portalima, opremljena fotografijama i video-snimcima.

NIJE SRAMOTA: Nisi lud ako ideš kod psihologa

“Mladi se plaše da se povere nekome najčešće iz straha od osuđivanja, prisutan je ogromna stid za ispoljavanje određenih ponašanja, češće negativnih i društveno neprihvaćenih. Takođe u našem narodu je zastupljeno uverenje da samo “ludi” idu kod psihologa, što je dodatna otežavajuća okolnost. Međutim, vremenom se taj jaz smanjuje i sve češće je onih koji dolaze verujući da im razgovor sa psihologom može pomoći”

Sve više se nalazimo u društvima gde su deca omalovažena na bilo koji način, ne mogu da se obrate roditeljima, nastavnicima… da još više ne bi bili poniženi. Skoro 80% dece misle da samo “ludi” idu kod psihologa da zatraže pomoć.
Kako na to gledaju šabački srednjoškolci, a šta je mišljenje psihologa? Odgovore na ova pitanja pokušali smo da saznamo od psihologa Dragica Simić i kroz iskustva naših vršnjaka.

Dragica Simić

Ukoliko smo na traženje pomoći naterani, rezultati su minimalni

U svom dugogodišnjem radu sa decom susrela sam se sa raznim problemima koji su navodili mlade da dođu kod istog. Najčešće su to bili problemi sa kontrolisanjem emocijama, što je i uobičajeno za period adolescencije i odrastanju u eri modernih tehnologija u kojoj se “živa” reč izgugla.

Mladi dolaze prema preporuci roditelja, ali čine to i samostalno, postavljajući pri tome, razna pitanja pre nego što dođu želeći da, na neki način, budu sigurni u svoj izbor. U situacijama u kojima su mladi “naterani” da dođu od strane roditelja, efekti kod psihologa su svedeni na minimalan nivo, najpre zato što se javlja otpor prema nečemu što oni ne žele i nisu svesni problema zbog kojih su tu.

Za efikasan rad, kao i u svojoj profesiji, i ovde je veoma bitno da je osoba svesna svojih problema i da li želi da ih reši, u suprotnom odlazak kod psihologa ne daje očekivane, pozitivne ishode.

Mladi se plaše da se povere nekome najčešće iz straha od osuđivanja, prisutan je ogromna stid za ispoljavanje određenih ponašanja, češće negativnih i društveno neprihvaćenih. Takođe u našem narodu je zastupljeno uverenje da samo “ludi” idu kod psihologa, što je dodatna otežavajuća okolnost za mlade. Međutim, vremenom se taj jaz smanjuje i sve češće je onih koji dolaze verujući da im razgovor sa psihologom može pomoći.

Često je dovoljno da te samo neko sasluša
Psiholog je dužan da sasluša i da sa potpunom pažnjom bude prisutan u razgovoru sa osobom koja je došla po neku vrstu pomoći. Iznenadili bi smo se kada bi smo saznali koliko je često dovoljno samo saslušati nekoga, jer neko drugi nije imao volje za to. Psiholog je tu da podrži, ostvari dobar odnos sa osobom koja dolazi na razgovor, iz čega kasnije proizlazi i odnos te osobe sa spoljašnjim svetom – kaže Simićeva i poručuje mladima:

Ne stidite se svojih emocija
Ne stidite se svojih emocija, čak i kada ih ne razumete. Preispitujte se i posmatrajte sebe i ljude kojima ste okruženi. Razgovarajte sa drugima o svojim dilemama, strahovima, svemu što se dešava. Ne zatvarajte se pred mogućnostima i mislima da ste neshvaćeni, možda niste samo našli dovoljno dobrog sagovornika.

A šta vi mislite?
Ovo su reči stručnjaka, ali svesni činjenice da veliki deo naših vršnjaka vrlo dobro zna svoje emocije i ima mišljenje o njima, ali se odlučuje da sve to drži u sebi, da ćuti o problemima koji se ukoliko se podele mogu rešiti, pitali smo nekoliko naših vršnjaka za mišljenje na ovu temu..
Pre svega osoba ako oseti potrebu treba da ide kod psihologa, bez obzira na to šta će okolina reći, kaže sedamnaestogodišnja Violeta Katić, i dodaje:
Violeta Katić

Nije sramota tražiti pomoć, ako vam je potrebna. Iz ličnog iskustva znam da ljudi osuđuju odlazak, sa rečenicom “šta ti njegove reči mogu pomoći”. Ali bez obzira na to ipak sam išla i prijalo mi je. Zato što je psiholog osoba koja je sa strane koja vam može pomoći bez da unosi emocije, on gleda racionalno. Svaka osoba bi trebala bar jednom godišnje da ode, da popriča.

Njen vršnjak, Lazar Gajić na istu temu odgovara:

Nijedan čovek svoje probleme ne može da reši sam, nije bitno koliko godina imaš trebalo bi da posetiš psihologa. Često se kaže kada imaš mnogo na leđima treba ti stručna pomoć da bi odredio prioritete. Treba neka osoba sa strane da sasluša koja nije upoznata sa problemom , zbog toga što ti je lakše da ispričaš nekome ko će ti zaista realno reći kako je i šta je. Nema potrebe za osudu, to je sasvim normalno u svetu.
Sa njima se slaže i Marija Petrović(16) :
Čovek kada je bolestan ide kod lekara a psiholog je jedna vrsta doktora od koga mnogi naši ljudi imaju strah i velike zablude da je to sramota. Nasuprot tome odlazak kod psihologa je veoma korisno. Kada imamo neki problem psiholog nas može pravilno posavetovati kako da reagujemo u nekim situacijama. Savetovala bih svakoga da odlaskom kod psihologa može olakšati sebi život.

Katarina Simić, Glas Podrinja, 5. mart 2000.

 UPOZNAJTE MARIJU BOŠNJAKOVIĆ – Što možeš da zamisliš, možeš i da ostvariš

Sedamnaestogodišnja Marija Bošnjaković rođena je u Loznici, a sada je učenica Srednje medicinske škole u Bijeljini i model. O tome kako vidi svet modelinga i svoju karijeru govori za Grmi Lo, omladinsku redakciju Lozničkih novosti.

U svet modelinga ušla je sasvim slučajno, na poziv direktorice jedne modne agencije. Najpre se, kaže, nećkala, ali je potom došao izbor za mis i stvari su krenule svojim tokom.

– Većina devojčica sanja o šetnji pistom u prelepim haljinama i na visokim štiklama, ali je samo mali broj njih spreman i dovoljno hrabar da se okuša u tome. Ipak, konkurencija je velika i u ovom poslu često odlučuju sitnice. Ja još uvek gradim sebe u ulozi modela i mogu reći da sam ispunila tek mali deo onoga što sam planirala. Zadovoljna sam onim što sam postigla, ali smatram da mogu još više i bolje i znam da me čeka još mnogo rada – kaže Marija.

Za uspeh je uvek potrebna podrška najbližih pa tako i Marija ističe neizmernu podršku koju joj pružaju roditelji u svakom trenutku. Ima i važnu poruku za devojčice nezadovoljne svojim izgledom.

– Volite sebe onakvim kakve jeste. Tada ćete biti najlepše i sebi i svima oko vas jer je najbitnije to kako se osećate u svojoj koži, a to se vidi i spolja. Zapamtite i da sve što možete zamisliti, možete i ostvariti, a to je i moj moto koji me podstiče da idem dalje – poručuje Marija.

Šta je još rekla, pogledaj u videu na Jutjub kanalu Lozničkih novosti u plejlisti “Grmi Lo”.

Anđela Lukić, Lozničke novosti, 26. septembar 2020

Lokal press mladima

Lokal press aktivno radi na unapređenju informisanosti mladih u lokalnim sredinama. Ovo poslovno udruženje kroz različite programe doprinosi podizanju nivoa Medijske i informacione pismenosti srednjoškolaca i studenata, podstiče lokalne medije da kreiraju sadržaja za mlade, pomaže razvoj medija za mlade i zagovara da lokalne samouprave deo sredstava iz budžeta odvoje za kreiranje sadržaja za mlade. Asocijacija godinama organizuje “Letnje novinarske škole” i druge edukativne programe na kojima srednjoškolci uče kako da kreiraju medijske sadržaje, stiču osnovna znanja o medijima i medijskoj pismenosti. Do sada je kroz različite edukativne programe prošlo nekoliko stotina mladih iz svih krajeva Srbije. Takođe, PU “Lokal pres” podstiče redakcije da u svoj rad uključe mlade iz lokalnih sredina, pa je obavezan deo većine realizovanih obuka za mlade i praksa u lokalnim medijima. U ovaj vid povezivanja mladih i lokalnih medija bile su uključene redakcije Lozničkih novosti, Sremskih novina, Jugpressa, Kruga, Kraljevačke televizije, Glasa Podrinja, produkcije Roma world…

Napomena: Prilog je deo projekta koji se sufinansira sredstvima EU. Vodeći partner na projektu “Mladi: savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekat za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo” je Media Diversity Institute, a partneri su Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Lokal pres i Novi magazin.