Mladi i digitalna i medijska pismenost

U Kraljevu je završen četvorodnevni trening medijske i digitalne pismenosti, koji je pohađalo 17 mladih, srednjoškolaca i studenata iz 10 gradova Srbije, a Luk Stajnberg, jedan od predavača govori za portal Krug zašto je ova tema toliko važna

Pismenost odavno nije (samo) ono što je nekad bila. Ako danas želite da budete pismeni, morate pored one „klasične“ da konstantno radite na medijskoj i digitalnoj pismenosti. Mediji i digitalni svet menjaju se iz dana u dan, pa je logično da i vi morate da pratite te promene da biste bili u toku. O tome kako je raditi sa mladim ljudima iz Srbije i šta je najvažnije u vezi sa medijskom pismenošću, govori Luk Stajnberg, jedan od predavača.

Da li si već radio sa mladima Srbiji?

Da. Već smo održali jedan trening sličan ovom u Vrnjačkoj Banji, a naredni će biti održan u novembru u Novom Sadu.

Kako utisak ste stekli o učesnicima ovog treninga?

Svi su bili sjajni, puni entuzijazma, aktivni tokom radionica i zainteresovani za temu, ali i primenu stečenog znanja kroz naredne delove projekta. Prepoznali su važnost medijske pismenosti, što je najbitnije.

Šta je, zapravo, medijska pismenost?

Ljudi najčešće kao glavnu komponentu medijske pismenosti vide kritičko razmišljanje, kritički filter kroz koji medijski sadržaj treba da prođe, ali to je samo jedan deo. Podjednako su bitni pristup informacijama, analiza sadržaja, procena istog i onaj aktivni deo – deljenje i učestvovanje u kreiranju sadržaja.

Zašto je medijska pismenost bitna za mlade, ali i sve druge ljude?

Medijska pismenost izuzetno je važna u 21. veku, jer je danas potrebno da budete deo medija. Ranije su glavni izvori informacija bili televizija, novine i radio, ali je pojava interneta sve promenila. Na internetu mi stvaramo sadržaj. Mi smo medij i mi šaljemo poruku. Pored toga, sve je neophodnija za posao, donošenje odluka, ali i demokratiju i izbore. Pomoću nje možemo da usmerimo pažnju na prave stvari s obzirom da smo pretrpani informacijama. Svesno biramo sadržaj koji utiče na naše stavove i ponašanje. Tako se ide ka boljem društvu.

Kako izgleda medijska pismenost u različitim zemljama? Kakva je situacija u Australiji, zemlji u kojoj živite?

Australija je počela znatno ranije da radi na medijskoj pismenosti i situacija je prilično dobra. Tu su i Kanada i SAD. Finska je vrlo dobar primer pozitivne prakse u ovom polju jer imaju odličan program u srednjim školama što se tiče medija. Inače je teško uticati na obrazovne sisteme zemalja, pa se mnoge članice EU odlučuju da rade projekte kao što je ovaj, čiji je ova radionica deo. Mislim da su bibliotekari značajni u radu na medijskoj pismenosti jer je deo njihovog posla učenje o upotrebi informacija.

Šta je glavna poruka ovog četvorodnevnog treninga?

Pitaj, ne uči odgovore napamet. Mediji i tehnologija se stalno menjaju i zato morate stalno da učite, da iznova postavljate pitanja, ali i da naučite da postavljate prava pitanja. Kako budete stariji, biće teže, ali medijska pismenost je put kojim se ide celog života. I naravno, medijska pismenost nije samo kritički filter, već i poziv na aktivnost!

Luk Stajnberg saradnik je na projektu „Media Pluralism Monitor“ u Centru za medijski pluralizam i slobodu medija u Firenci. Projekat se bavi merenjem medijskog pluralizma i slobode u zemljama EU i zemljama kandidatima. Povremeno je i trener MDI-a čije se sedište nalazi u Londonu, a jedna od kancelarija u Beogradu.

Radionica održana u Kraljevu deo je projekta „MLADI“ koji zajednički sprovode PU Lokal pres, KOMS, Novi magazin i Media Diversity Institute, a finansiran je od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji.

autor teksta: Lazar Simić

autor fotografija: Nikola Petrović

http://www.krug.rs/vesti/projekti/5029-mladi-i-digitalna-i-medijska-pismenost.html