Svoje dugogodišnje iskustvo i utiske  sa nama je podelila talentovana fotografkinja, Anđela Lukić.  Uvek nasmejana i raspoložena za priču, otkrila nam je ,,kako se ljubav prema fotografiji rodila”,  iskustva, ali je i dala savete svima onima koji počinju da se bave fotografijom . ,,Sve sto radiš sa ljubavlju nije teško, iako se na početku čini kao velika prepreka.” , na početku razgovora nam je rekla.

Anđela je oduvek volela da fotografiše nebo i prirodu oko sebe. Drugarica joj je rekla, kako njena rođaka fotografiše utakmice.

,,To me je najviše privuklo. Prvi fotoaparat kupili su mi roditelji i tada sam otvorila instagram profil, kako bi ljudi mogli da zakažu fotografisanje. U tom periodu sam završavala šesti razred i polako sam otkrivala svoja interesovanja.“

Da je svaki početak težak, potvrdila nam je i Anđela. Uplovila je u sasvim nepoznate vode, sa velikim samopouzdanjem i željom za uspehom. Sve što je do sada uradila, naučila je potpuno sama.

,,Kroz sve sam prošla sama, a i dalje prolazim. Bolje pamtiš nešto što sam shvatiš- naučila sam to iz puno iskustva. Na samom početku pravila sam greške, ali nisam imala nikoga da me upozori. Otvarala sam objektiv i brisala ga što ne bi smelo da se radi. Za dosta stvari mi je drago što sam sama otkrila i naučila, kao što su poze i uglovi kod portreta. “

Jedna je od najtraženijih mladih fotografa za mature i punoletstva u Loznici, kao  i svakodnevna obična fotografisanja.  Još na samom početku javio joj se veliki broj zainteresovanih ljudi.

Profil sam otvorila čim sam kupila fotoaparat, kao što sam već spomenula. Veoma sam bila iznenađena što mi se na samom početku javio veliki broj devojaka koju su bile zainteresovane. Mislila sam da nikoga to neće zanimati. Prve dve sedmice slikala sam i po šest- sedam sati dnevno, a umora nije bilo. Veoma sam bila srećna i puna entuzijazma. Te prve fotografije jesu bile početničke, ali su mi veoma drage, jer sam ih stvarala sa velikim trudom. Valjala sam se po travi, ležala i krivila se, sve sam radila, samo da slika što bolje ispadne. Kroz široki osmeh nam je rekla:

,,Fotografija je večna i trajna uspomena, jedan zamrznut trenutak.”

Žar i volja su bili, na početku, njena glavna motivacija da nastavi dalje. Sada su se neka njena razmišljanja promenila.

Naravno i dalje volim da fotografišem, ali se izgubilo to uzbuđenje i moja prevelika zainteresovanost. Možda sam se samo navikla na to i nekako mi je postala rutina. U opremu mora stalno da se ulaže, te svoj rad moram da naplatim. ,, Svaki fotograf ima svoju cenu”, posavetovao me je jednom prilikom otac.

Pored sportskih fotografija uživa u izradi pejzaža i portreta. Najbolje fotografije, po njenom mišljenu, su one koje su spontano nastale.

,, Osmeh uvek izvuče karakter ljudi na površinu.”

Podelila je sa nama svoje petogodišnje iskustvo i dala korisne savete početnicima.

Najpre, bitna je upornost. Meni se mladi uvek mogu obratiti za pomoć. Naravno važno je da sami stiču iskustvo i uče na greškama, ali treba im skrenuti pažnju na neke osnovne stvari. Navešću i jedan primer, gde pravljenje previše fotografija u skoro istim pozama, može da ošteti aparat. Dovoljno ih je uputiti u par osnovnih pravila i pustiti ih dalje sami da se bore i uče. Mnogo je lepše kada ti sam primetiš neka pravila. Kada fotografišem portret uvek osobu gledam u oči i kao da mogu da joj ,,pročitam misli”. Dosta toga, može se naći i na internetu.

,,Biraj lokaciju na osnovu odeće ili odeću na osnovu lokacije”,  poručila je svima koji se odluče da ih neko fotografiše. ,,Izbor mesta koje fotografišem najčešće uklapam sa garderobom.”

Pružila je podršku svima koji nemaju puno samopouzdanje i plaše se da otpočnu nešto novo.

,,Ako ti ne veruješ u sebe niko drugi neće. Ti sebi treba da budeš najveća podrška ali i konkurencija. Napravi svoj stil i ne dozvoli da te sitnice sputavaju.”

Svoju zaradu racionalno i nesebično raspoređuje. Ulaže u novu opremu, svoje hobije, ali uvek izlazi i u susret roditeljima.

Mnogo je lepši osećaj kada svojim trudom zaradiš. Ukoliko izgubim pare koje sam ja zaradila ne bi mi bilo žao, koliko bi mi bilo da su to pare koje mi je otac dao. Ja sam ih zaradila i stekla i zbog toga bih se bolje osećala. Većina mojih vršnjaka tako ne misli i svoj novac retko kada troši. Volela bih ove godine, da porodično letovanje, uplatim ja. Nemam problem da svoj novac potrošim na ovako lepe stvari. Od prve zarade kupila sam bojice za crtanje.

,, Ako nemaš cilj ne možeš napredovati.”

Mnogo više može da se napreduje u velikim gradovima kao što je Beograd. Težim ka tome da pređem i budem primećena u nekom većem gradu.

Otkrili smo njena najbolja iskustva, ali i da, do sada loših iskustava nije bilo. Uvek dobija lepe i pozitivne komentare. Sa  ,,hejterima” se, kako kaže, još nije susrela. Veliku podršku pružaju joj drugarice, a uz nju su i roditelji.

Veliki broj ljudi svakodnevno mi šalje pozitivne komentare hvaleći moj rad i trud. Takva vrsta podrške, svaki put mi ulepša dan. Svako iskustvo mi je bilo posebno na svoj način, ne mogu da izdvojim ni lepo ni ružno. Od kada sam kupila novi fotoaparat, bolji od prethodnog, mogu reći da počinje niz sve uspešnijih i uspešnijih fotografija. Neke od njih nastale su u mom novom studiju.

Poput pravog profesionalnog fotografa osnovala je i svoj radni prostor.

„Prvi studio, mi je bio u ne baš tako velikom lokalu. Zato sam odlučila da napravim veći( svoj drugi radni studio) . Novi radni prostor zauzima čak 80 kvadrata ali mi nekada ni to nije dovoljno- Kroz smeh je prokomentarisala.Nalazi se na potkrovlju moje kuće. Napravila sam razne pozadine i ceo prostor želim još više da unapredim. To je jedna od retkih stvari na koje sam ponosna“.

Pred njom je veoma lepa i blistava budućnost

„Kako sam sve više starija i ozbiljnija, polako se opredeljujem za određene teme koje me najviše privlače. Jedna od njih je sportska fotografija. Volela bih da fotografišem velike utakmice i derbije i ulažem veliki trud kako bi dobila akreditaciju. Sportski fotograf će mi uvek biti hobi. Velika želja mi je da upišem ,,Elektrotehnički fakultet” u Beogradu.

Skromna i iskrena, ova mlada umetnica nam je za kraj rekla, šta je ono što joj se najviše dopada u ovom poslu.

„Usrećuju me male stvari, npr. neka fotografija koja je dobro ispala i mislim da je to jedna od najlepših stvari koje mogu da izdvojim. Stekla sam veliki broj prijatelja i sa mnogima ostala u kontaktu“.

Pored fotografije, crtanje i programiranje su neizostavni deo njenog života. Učenica je Tehničke škole, smer- elektrotehničar računara razvijajući još jednu stvar koju voli. Bilo da radi fotografiju ili naslikava bojama -njeni radovi nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Od skoro se oprobala i u novinarstvu. Članica je ,,Lozničkih novosti”, u  izdvojenoj novinarskoj redakciji za mlade ,, GrmiLo”.

,,Nikada ne odustaj a pritom ceni svoj trud i vreme.”, glavni je moto koji predlaže svima da primene.

Neka primer mlade Lozničanke bude inspiracija novim generacijama, kako da razvijaju svoju kreativnost, otkrivaju talente i zarade svoj prvi novac.

Autorka: Tamara Savić, srednjoškolka iz Loznice i jedna od polaznica „Letnje novinarske škole“ PU „Lokal pres“

„Letnja novinarska škola“ organizovana je u okviru projekta „Young Media“ koji zajednički sprovode Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres i Dojče vele akademija.