Političke stranke u Srbiji,
dakako i užičke, sve ozbiljnije pristupaju obrazovanju političara, pre svega mladih,
uz to ne krijući da žele da formiraju novu generaciju političke elite koja će odgovoriti
svim izazovima

Koliki je uticaj mladih
na društvenai politička kretanja u Srbiji? Na ovo pitanje svakodnevno slušamo uglavnom
isti odgovor – zanemarljiv. Na prvi pogled, rekli bismo da takav odgovor možemo
da očekujemo i u gradu na Đetinji. Povremene prigodne akcije ne menjaju opšti utisak.
Od vremena akcija Otpora i mladih aktivista koji su prednjačili  svojim stavovima i idejama teško da se može ocrtati
razvojna linija ovog fenomena. Mladi ne vide ovu sredinu kao perspektivnu, a podatak
da se tek koji procenat svršenih studenata vrati u Užice, dovoljno govori. U međuvremenu,
prošla su vremena kada je samo partijska pripadnost bila dovoljna da se ostvari
sve neophodno u životu: školovanje, solidan posao, privilegije… Političke stranke
u Srbiji, dakako i užičke, sve ozbiljnije pristupaju obrazovanju političara, pre
svega mladih, ne krijući da žele da formiraju novu generaciju političke elite koja
će odgovoriti svim izazovima. Posebno je to uočljivo u vreme političkih kampanja,
stranačkih promocija, medijskih nastupa. Stranke koje ovaj posao budu ozbiljno shvatile,
mogu da računaju na opstanak na političkoj sceni.

 

Demokrate su na razne
vidove osposobljavanja uputile preko pet hiljada devojaka i mladića, edukaciju organizuju
i socijalisti, iz njihovih redova seminare godišnje pohađa blizu tri stotine omladinaca,
dok se LDP zalaže da iz svojih redova za početak osposobi stotinak kadrova za zastupanje
partijskih interesa.

 

„I ogranak užičkog DSS-a
pruža mogućnost mladima da steknu znanja koja bi im bila od velike koristi u političkoj
karijeri“, kaže Branko Gavrilović, predsednik stranačkog podmlatka u DSS-a u Užicu
i dodaje da je saradnja uspostavljena sa nizom domaćih i stranih fondacija „Između
ostalog, DSS je uspostavila saradnju sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer i zahvaljujući
tome mladi, politički angažovani studenti mogu dobiti stipendije za postdiplomske
studije, kao i priliku da kroz obuke u vidu 
treninga i seminara steknu neophodne političke veštine“

 

Predsednik omladinaca
užičkih demokrata Nenad Stanisavljević, takođe, potvrđuje da se i u njihovim redovima
puno polaže u edukovanje omladine,jer je prepoznat značaj političkog liderstva
„Svakodnevno dolaze pozivi za učešće na seminarima, obukama i letnjim školama svih
vrsta.Imamo odličnu saradnju sa Beogradskom otvorenom školom, a i sa Školom za evropske
integracije“, kaže Stanisavljević.

 

Ni G17 plus, po oceni
Željke Udovičić, predsednice mladih, ne zaostaje za pomenutim strankama, i oni takođe
vode brigu o svom podmlatku, želeći da na taj način budućnost politike u Srbiji
učine što kvalitetnijom. Slično je i kod ostalih stranaka, edukacije su češće, a
mladi  kadrovi su sve prisutniji. U Srpskoj
radikalnoj stranci tvrde da svi kreativni i sa dobrim idejama uvek mogu da budu
kreatori daljih događanja. Iz Nove Srbije apeluju da se mladi i perspektivni što
više uključe u stranački život, pošto je spoj iskustva i mladosti dobitnička kombinacija.

 

„Program mladih lidera
u Srbiji trebalo bi da omogući razvoj omladinske politike na lokalnom i nacionalnom
nivou, a cilj je podsticanje aktivnog učešća mladih u društvenom životu zajednice“,
kaže Željka Udovičić iz G17 plus.

 

Mladi sa kojima smo pričali,
žele da se aktivno uključe u proces kreiranja savremenog društva. Svesni suda pasivno
bavljenjepolitikom ne otvara perspektive, ili, bolje rečeno, ne participira u dovoljnoj
meri pri donošenju odluka koje predstavljaju osnov modernog društva. Zato Branko
Gavrilović misli da svako od mladih treba da nosi odgovornost za budućnost, da ima
pravo da da sugestiju, predlog za stvaranje boljeg života.

 

„Iako demokratija podrazumeva
jednaka prava i mogućnosti za sve, u ovom slučaju to nije baš tako. Nažalost, jedini
put jeste preko političke partije. A, ako baš tražite odgovor zašto je moj izbor
stranka kojoj pripadam, onda je to isključivo program. DSS ima program sa strateškim
ciljem reformisanja društva i stvaranja savremene demokratije, istovremeno čuvajući
sve one tradicionalne vrednosti na kojima se temelji srpstvo i pravoslavlje“, podseća
Gavrilović i navodi da je proces stvaranja političkog lidera dugotrajan i težak.On
smatra da je preduslov za tako nešto lična afirmacija i dokazivanje u poslu koji
se obavlja, ali zaključuje da je „logično da društvo vode najbolji, jer je to put
koji garantuje napredak za sve“.

 

Gotovo isti motivi prevagnuli
su i kod mladog demokrate Nenada Stanisavljevića, koji je na završnoj godini ekonomije,
a u stranci je od punoletstva. Njegov politički uzor bio je Zoran Đinđić. On sebe
vidi kao političkog lidera, smatra da to zaslužuje, ali i da će se u praksi potvrditi,
posebno u oblasti ekonomije i održivog razvoja.

 

„Motivi su bolji život,
put u Evropu bez viza, ukratko, da se osećam kao punopravni građanin Evrope“, jasan
je Stanisavljević, dok Željka Udovičić dodaje da je u G17 plus prepoznala onekoji
misle o budućnosti svih, a posebno mladih. Nju posebno fascinira to što vodeći ljudi
njihove stranke plasiraju projekte koji su usmereni na rešavanje problematike omladine
„Cilj je  sprečavanje odlaska školovanih kadrova
iz zemlje, stipendiranje i podsticanje mladih ljudi na pokretanje privatnog biznisa“.

 

A ukoliko se zapitamo
koliko su mladi zastupljeni u političkim strukturama, hteli to da priznamo ili ne,
odgovor je: veoma  malo, čak zabrinjavajuće
malo, kao da nisu ni svesni da će upravo oni uskoro biti „stubovi društva“. Da njihov  udeo mora biti vidniji, slažu se svi naši sagovornici.

 

„Smatram da je od suštinske
važnosti uključivanje što većeg broja mladih koji svakako imaju pravo da, ako ništa
drugo, izraze svoj stav po mnogim pitanjima. Mali broj dođe u situaciju da svojim
kritikama i sugestijama doprinese poboljšanju života ljudi. Zašto je to tako?“,
pita se Gavrilović i podseća da je u gotovo svim strankama slika identična.

 

Povrh svega saradnjameđu
omladinskim ograncima je na niskom nivou, što dodatno stvara premisu o slabom uticaju
omladine. U DSS-u, potvrđuje, bar kada je lokal u pitanju, da se  iz godine u godinu menja odnos prema mladima,
oni postaju  bitan faktor u funkcionisanju
stranke, izvršena je reorganizacija, za člana Glavnog odbora izabran je omladinac.
Opet, njegov kolega demokrata dodaje da su kod njih mladi u dobrom broju zastupljeni.

 

U republičkom parlamentu
sedi 11 članova omladine, što je impozantna brojka. Sudeći po rečima predstavnika
G17 plus ni oni puno po tom pitanju ne zaostaju, mladi se ovde cene, a potvrda su
odbornici iz njihovih redova, dobra saradnja sa Ministarstvom zasport i omladinu,
podržani su i oko otvaranja kancelarije za mlade, osnivači su Saveta za mlade.

 

To što se sve više polaže
na edukaciju političkog kadra dobro je, ali mora se imati u vidu da političko obrazovanje
mladih nije izum višestranačja. I u vreme jednopartijskog sistema radila je partijska
škola u Kumrovcu, ali i drugim mestima širom Juge, a kroz nju su prodefilovale na
hiljade omladinaca koje su stariji edukovali da budu „na liniji“, da postanuprovereni
kadrovi. Po pravilu, kasnije suse domogli dobrih mesta i niza privilegija. I danas
je Užice „puno“ rukovodećih kadrova koji su prve političke korake napravili upravo
u ovakvim  školama.

 

Za razliku od jednopartijskog
sistema, kada se selekcija mladih vršila po porodičnoj ili političkoj podobnosti,
u višepartijskom sistemu ljudi se sami učlanjuju u partije, dakako oni koji smatraju
da im upravo ta pripadnost može pomoći da reše neki od egzistencijalnih problema.
Zato i ne čudi što se mladi angažuju, „bljesnu“ i potom, po rešenju „svog problema“,  osvanu u nekoj dobro plaćenoj firmi. Naravno ima
i ona druga strana medalje: mladi koji ni po koju cenu ne bi pristali da im „drugorazredni“
političari kroje sudbinu.

 

O tome koliko su mladi kvalitetno edukovani možda je previše rano govoriti,
pošto smo tek nedavno iskoračili iz jednopartijskog, a višepartijski sistem je tek
u povoju, pa se pozitivni rezultati tek mogu očekivati. Svakako da se edukaciji
mora posvetiti i više i detaljnije, a stranke koje to blagovremeno shvate, mogu
se nadati i opstanku na političkoj sceni. Uostalom, ono što se preduzima po pitanju
edukovanja, daće rezultat tek kad mladi lideri budu osposobljeni da se što aktivnije
uključe u proces ekonomskog i političkog približavanja Evropi. Oni moraju biti presudni,
složiće se mnogi, jer ne kaže se uzalud da na mladima svet ostaje.