Ukoliko se osećaš nelagodno svaki put kada u školi ili na fakultetu treba da izneseš svoje mišljenje i ako izbegavaš bilo koju priliku da se obratiš pred nekolicinom ljudi – ne brini, nisi sam/a. Sa strahom od javnog nastupa bore se mnogi, bilo mladi ili stariji. Međutim, postoje načini da se taj strah prevaziđe.
Za sedamnaestogodišnjeg Marka Mitića, učenika Muzičke škole u Nišu, javni nastup zapravo predstavlja jedan od načina za prevazilaženje treme, i motiviše ga da nastavi da neguje ljubav prema sviranju saksofona i klavira.
Devetnaestogodišnja Marija Životić, studentkinja glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na svaki svoj javni nastup gleda kao na priču koja postoji da bi se ispričala.
Javni nastup isključivo na pozornici i pod reflektorima – ili ipak ne?
Na pomen javnog nastupa, mnogi zamišljaju pozornicu, širok auditorijum i reflektore. Međutim, javni nastup ipak ne obuhvata samo to.
„Počev od engleskog public speaking, javni nastup je zapravo svaka reč koju javno uzmemo. Za javni nastup nije potrebna velika publika. Dovoljno je svega nekoliko ljudi, svega jedan čovek. Razgovor za posao je javni nastup, budući da u formalnoj situaciji predstavljamo sebe, svoje ideje i sposobnosti. Važno je da shvatimo da je javni nastup mnogo više od scene i auditorijuma”, objašnjava Slobodan Roksandić, dipl. glumac i master komunikolog, edukator Instituta MainPoint u Beogradu u oblasti javnog nastupanja.
Za Andrijanu Stojković, studentkinju produkcije na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, koja se bavi i glumom i recitovanjem, javni nastup počinje mnogo pre samog izlaska u javnost.
„Mislim da u javni nastup spada i sve ono pre samog javnog nastupa. To je sve ono što nosimo sa sobom, to je ono što smo mi. To je znanje koje nadima biće, načitanost, ali pre svega razlog za izlazak pred publiku, potreba da nešto doneseš, ili kažeš neku istinu do koje dolaziš mnogo pre tog javnog nastupa, tokom priprema. Kada sam potkrepljena i pripremljena svim navedenim, onda mi samo preostaju mašta, igra i radost koju nosim svojom energijom na sceni“, navodi sagovornica.
Strah od javnog nastupa – kompleksan problem sa kojim se treba suočiti
Anđela Lekov, psihološkinja Ubuntu centra u Beogradu, kaže da mnogi klijenti počnu sa psihoterapijom upravo zbog straha od javnog nastupa. Međutim, neki otkriju da imaju problem sa strahom od javnog nastupanja iako su svoj psihoterapijski proces započeli iz drugih razloga.
„Situacija kada je potrebno da izložimo svoj rad, predstavimo sebe ili govorimo pred grupom ljudi, što je sve javni nastup, a to nam ne polazi za rukom ili nas osećanja preplavljuju, ostajemo bez daha i mislimo da svi vide da imamo tremu, zaista može biti izvor problema za nas same. Može na neki način kompromitovati naš uspeh, ugled i utisak koji ostavljamo. Zato bih ja, u svrhu ozbiljnog shvatanja ovog vida straha i poteškoća, strah od javnog nastupa nazvala problemom”, navodi psihološkinja Lekov. Sagovornica ističe da, ako je nešto problem, verovatno postoji i rešenje – samo ga treba pronaći.
Šta ako javni nastup pođe po zlu?
Dlanovi koji se znoje, kratak dah, knedla u grlu, podrhtavanje ruke i noge, zamuckivanje, samo su neki od pokazatelja da je strah od javnog nastupa i te kako prisutan. Ljudi se plaše nepoznatog, a nepoznat im je svaki scenario javnog nastupa koji je za njih nepoželjan ili o kome prethodno nisu razmišljali.
Nikola Živković, student Elektronskog fakulteta u Nišu i gitarista, priseća se iskustva od pre nekoliko meseci, kada on i njegov bend nisu bili zadovoljni svojim nastupom.
„Bilo mi je jako krivo, jer ne volim sebe da predstavljam u lošem svetlu, kao ni bilo ko drugi naravno. Nakon tog nastupa smo počeli više da vežbamo i naredni je prošao mnogo bolje“, kaže Živković.
Marko Mitić, mladi saksofonista i pijanista, mišljenja je da nikada ne može sve da bude savršeno na javnom nastupu. Dešavalo mu se da nešto tokom nastupa ne prođe po planu, ali je svaku grešku posmatrao kao lekciju.
„U početku kada mi se dešavalo da pogrešim, osećao sam se kao da ja nisam za to i razne misli su mi prolazile kroz glavu. Kasnije sam shvatio da je sasvim u redu pogrešiti“, navodi sagovornik.
Improvizacija takođe može da bude korisno sredstvo kada okolnosti ne budu baš onakve kakve smo zamislili da će biti. Marija Životić, studentkinja glume, kaže da je vremenom naučila da proceni kada je vreme za improvizaciju, zbog koje često nastup može da ispadne i efektniji nego što je planirala. Međutim, ukoliko okolnosti ne dozvoljavaju snalaženje u datom trenutku, ona udahne duboko i nastavi dalje, jer je naučila da okolnosti na sceni ne zavise samo od nje.
Niko nije srećan kada pokaže svoje slabosti, ali greške su tu da bi se na njima učilo. Iako ne možemo da imamo apsolutnu kontrolu ni nad čim, pa ni nad javnim nastupom, ono što možemo da uradimo jeste da se za njega pripremimo najbolje što možemo.
„Na javni nastup ne idem bez čokoladice, vode i kvalitetnog sna“
Trema je prirodno čovekovo stanje. Sve dok možemo da je kontrolišemo, ne može da nam naškodi. Slobodan Roksandić, dipl. glumac, master komunikolog i edukator u oblasti javnog nastupanja, kaže da čak i posle 10 godina podučavanja drugih tehnikama javnog nastupanja za sebe ne bi mogao da kaže da nema tremu pred nastupe.
„Treba otvoreno reći da je trema prisutna, jer ona je deo našeg bića. U najvećem broju slučajeva moja trema je vrlo kontrolisana. Prvo vrlo dobro smislim šta ću govoriti i napravim probu, što je savet svim čitaocima i čitateljkama. Uključim telefon ili diktafon, snimim svoj govor i tako vidim da li se njegovo vremensko trajanje uklapa u ono što je predviđeno. Treba poslušati sebe i kritički pristupiti tom snimku ako želimo da naš nastup ostavi trag“, savetuje Roksandić, i dodaje da vežbe za ispravno, duboko disanje mogu biti od velike važnosti.
Ivana Čepić, maturantkinja Ekonomsko-trgovinske škole u Požarevcu i aktivistkinja i vršnjačka edukatorka Udruženja Kreativna pedagogija iz Požarevca, javni nastup vidi kao priliku da se pohvali svojim umećima govora, bogatim rečnikom, i da tako izrazi svoja razmišljanja. Kaže da niko ne voli da bude pogrešno shvaćen ili pak neshvaćen, te da zato na veštinama govora i javnog zagovaranja treba raditi.
„Kada znam da ću imati javni nastup, držati radionicu ili predavanje, veče pre toga odradim rutinu nege tela i kose, što nije ništa posebno, ali čini da se osećam sveže. Pre nastupa sredim frizuru tako da mi iz svakog ugla bude uredna. Nanesem neutralnu šminku, a zatim ono najbitnije – obučem udobnu i lepu odeću. To su neke stvari koje mi daju samopouzdanje, a ono je, po mom mišljenju, jedno od bitnijih karakteristika javnog nastupa. Obavezno još jednom pročitam sadržaj svog govora ili nastupa, a neretko volim dodatno da se edukujem na interentu o datoj temi, kako bih smanjila rizik od neočekivanih pitanja ili potpitanja na koja nemam odgovor. Uvek nosim čokoladicu i vodu i dobro se naspavam“, poručuje maturantkinja i aktivistkinja Ivana.
Neki mladi put do afirmacije i građenja samopouzdanja pronalaze u objavljivanju sadržaja na društvenim mrežama, gde prikazuju svoje talente kroz snimke i fotografije. Javnim nastupima u onlajn svetu čeliče se za nastupe u oflajn svetu. Stanimir Ilić, student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bavi se plesom još od 2018. godine, kada je imao prvi nastup. Kako kaže, oseća se neverovatno kada sa svojim plesnim timom izađe na scenu i tako stvori mogućnost da se emotivno poveže sa publikom. Za njega je najveća priprema za javni nastup rad na samopouzdanju, u čemu mu pomaže TikTok.
„Tokom pandemije otvorio sam nalog na TikTok-u i delio svoje klipove kad plešem. Tako sam sebe, u suštini, izložio publici kao pojedinac i predstavio se kroz ples. Savetujem svakome ko ima strah od javnog nastupa da bude izložen što više može i na različite načine koji njemu/njoj prijaju. Ja još uvek radim na tome da prebrodim strah i nelagodu da sam plešem pred publikom“, navodi student i plesač Stanimir Ilić.
Trema nije nepoznanica ni za iskusne u javnom nastupu. Važno je da te ne spreči da iskažeš svoj potencijal, do čega se dolazi iskustvom i suočavanjem sa strahovima. Pripremi se, udahni duboko i upamti – ništa loše se neće desiti ni ako pogrešiš.
Autorka: Milica Mihajlović
“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“