Posmatrajući period od pojave epidemije koronavirusa u Srbiji, prelazak na virtuelnu nastavu i, kako se ispostavilo, mnoge mesece izgubljene za stvaranje uspomena iz osnovne ili srednje škole, kao da je gurnulo u drugi plan nekada generalno važeću izreku „Od kolevke, pa do groba – najlepše je đačko doba“. Nije to bio slučaj samo u Srbiji, ali tokom prethodnih „korona godina“, prioritet svake države bio da se obezbedi kontinuitet obrazovnog procesa, a ne da se osigura kvalitet obrazovanja u tom procesu.

Prisutni su još neki problemi sa kojima se danas susreću učenici u našoj zemlji, a iz dana u dan, taj broj je sve veći.

Bilo je brojnih spekulacija o ukidanju prijemnih ispita za fakultete i uvođenje državne mature kao jedinog uslova za upis, a sada su sve veće šanse da će se budući brucoši sresti sa ovakvim načinom ocene srednjoškolskih znanja i polaganja državne mature 2024. godine.

Ova tema je najaktuelnija među srednjoškolcima otkada se pojavilo saopštenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u kojem se navodi da će se „u cilju unapređenja kvaliteta obrazovanja, uvođenjem državne mature uskladiti i uslovi upisa na visokoškolske ustanove počev od školske 2024/25. godine“.

S tim u vezi, visokoškolske ustanove su dužne da svoje predloge za način vrednovanja učeničkih postignuća u srednjem obrazovanju za potrebe rangiranja studenata za upis na studije u školskoj 2024/25. godine – objave na sajtu fakulteta.

Kako će ovakav vid upisa uticati na visokoškolske ustanove i koje su prednosti i mane za buduće brucoše?

Mnogi fakulteti su izrazili neslaganje i obrazložili svoje argumente zašto ne žele da se sistem menja.  S druge strane, u mnogim srednjim školama ocenili su da se na ovaj način „ide u korak sa razvijenim zemljama i po modernom sistemu“.

Nakon (za mnoge dve godine) kombinovane nastave, sve češći su problemi nedovoljnog znanja i pogotovo razumevanja i funkcionalne pismenosti dece, učenika i budućih studenta, zbog čega mnogi smatraju da državna matura ne bi bila dovoljna za ocenu znanja kao uslova upisa među akademske građane. Mnogi fakulteti se pozivaju na autonomiju koju im garantuje Zakon o visokom obrazovanju i smatraju da sami treba da određuju pravila studiranja i uslove upisa. Oni ističu da Zakon predviđa da „propisivanje uslova, proveru ispunjenosti uslova i rangiranje kandidata vrše samo i isključivo fakulteti“.

Zabunu je izazvala i nedavna najava Branka Ružića, ministra prosvete, da će „kompromis biti rešenje da se polaže državna matura, ali da fakulteti koji smatraju da dodatno treba testirati studente, organizuju testove posebnih sklonosti, iako je pre dva meseca izjavio da je namera Ministarstva da učenici polažu jedinstven test, koji bi istovremeno bio i sertifikat o završenoj srednjoj školi i ulaznica na studije.

„Dakle, nema paralelizama, nema potrebe da opterećujemo decu i prijemnim i državnom maturom. To je naša namera, a videćemo da li ćemo dotle stići“, rekao je tada ministar.

Mnogi smatraju da će matura u velikoj meri izgubiti na značaju samom činjenicom da se visokoškolske ustanove mogu opredeliti na dodatne provere znanja koje, prema nezvaničnim informacijama, ne bi trebalo da sadrže pitanja iz gradiva koje „pokriva“ matura. Mišljenja đaka na temu izbora prijemni ispit na fakultetu ili državna matura su podeljena.

„Moje mišljenje je da nama, srednjoškolcima, ukidanje prijemnih ispita ništa ne bi značajno olakšalo, s obzirom da svi fakulteti imaju pravo na uvođenje dodatnih testova sposobnosti i znanja“, ističe Jovana, učenica kraljevačke Gimnazije.

Marko iz Elektro-saobraćajno tehničke škole „Nikola Tesla“ u Kraljevu kaže da je njemu svejedno, jer smatra da svako treba da uči da usvoji dovoljno znanja, a na koji način će ih neko ocenjivati – manje je važno.

PILOTIRANJE DRŽAVNE MATURE

Pre polaganja, ili završnog ispita, ili mature, učenici će imati probna tesitranja, odnosno „pilotiranja“. Prvo pilotiranje nisu sprovodile sve škole, već samo 101 škola koliko ih je izabralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovim odabirom, prvo pilotiranje je polagalo oko 4.500 učenika krajem oktobra 2020. godine. Drugo pilotiranje je od 4. do 8. aprila, ali planirana su još dva pilotiranja ako krene sprovođenje državne mature dogodine.

Prema oceni Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, znanja učenika nisu svuda jednako vrednovana, zbog čega srednje škole ne mogu da se porede. Osim toga, visokoškolske ustanove uglavnom nemaju poverenja u rezultate maturskih ispita, a učenici smatraju da će morati da izdvoje dodatno vreme i novac kako bi polagali i maturu, i prijemne ispite.  Pripreme za prijemni ispit na fakultetima, prema nezvaničnim istraživanjima, mogu da koštaju i do 1.000 evra, a školarina na nekim fakultetima više je od 2.000 evra.

Pet fakulteta Univerziteta u Beogradu predložilo je povećanje školarina (među kojima je i Arhitektonski fakultet sa povećanjem na 300.000 dinara za studente koji nisu na budžetu), pa će i studiranje mimo budžeta biti – sve skuplje,.

Prema najnovijim informacijama, sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu odlučilo se na dodatnu proveru znanja pored državne mature za upis 2024. godine. Ostala 24 fakulteta, među kojima je i Pravni fakultet, opredelili su se da jedini uslov za upis 2024. godine bude državna matura.

ODLUKE FAKULTETA

Budući brucoši će se sresti sa velikim promenama u školskoj 2024/25. godini, ali će kriterijum za upis na Medicinski, Stomatološki, Veterinarski, Elektrotehnički, Arhitektonski, Saobraćajni i DIF ostati nepromenjen. Pomenuti fakulteti su se izjasnili povodom uvođenja državne mature kao jedinog uslova za upis i doneli odluku da će za upis na njih biti potrebna dodatna provera znanja za studente.

Za umetničke škole predviđeno je da se polaže, osim srpskog jezika i test iz stručnog predmeta i završni umetnički rad. Učenici srednjih tehničkih škola, pored testa iz srpskog jezika i matematike, polagaće i stručni ispit. Nakon toga konkurisaće na željeni fakultet, a uz svedočanstvo prilagaće i uverenje o položenoj državnoj maturi i ostvarenim rezultatima.

NEĆEMO MATURU

Protest srednjoškolaca protiv uvođenja državne mature održan je 27. marta kada su učenici okupili na Cvetnom trgu, a potom prošetali do Ministarstva prosvete u Nemanjinoj ulici gde su predali peticiju sa više od 25. 000 potpisa.

Nezadovoljni srednjoškolci okupili su se ispred neformalnog udruženja „I mi se pitamo“ sa željom da iskažu neslaganje sa najavljenim načinom upisa na visokoškolske ustanove u 2024. godini. Oni su istakli da imaju neformalnu podršku svojih profesora, a da su u nekim gimnazijama imali i skraćene časove zbog skupa koji je održan tog dana.

Prvi zahtev srednjoškolaca je da dobiju odgovore na veliki broj pitanja u vezi sa državnom maturom i njenom implementacijom kojeg, kako su naveli, još nema, iako je zakonski rok za te odgovore bio 31. avgust prošle godine.

Napominjemo da je sajt Projekta državne mature ugašen, s obzirom da je projekat završen, tako da budući učenici koji će se prvi sresti sa ovakvim načinom polaganja državne mature nemaju informaciju ni koji je donji prag za prolaz.

 

Nakon što su predstavnici srednjoškolaca predali svoju peticiju, Miloš Blagojević, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje izjavio je da je dogovoren sastanak na kojem će predstavnici studenata imati dovoljno vremena da iznesu obrazloženja o, po njima, najvećim nedostacima projekta državne mature kao uslova za upis na fakultete.

Peticiju možete pronaći: na ovom LINKU

 

Autorka: Una Dabić

 

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“