Od zanosa i nade devedestih godina, preko euforije petokotobarske pobede, do letargije novog srpskog političkog dila – da li je to konačna ruta kojom su prošli mladi na trnovitom putu demokratskih promena, ili ima još neka stanica? U svakom slučaju, neki mladi partijski lideri su odlučili da sa ulica i iz tesnih opozicionih kancelarija pređu u kabinete vlasti i pokušaju da utiču na glavne tokove, dok su drugi svesno doneli odluku da se sklone u stranu i preusmere energiju koja je nekada generisana zarad velikih promena… I jedni i drugi imaju svoje argumente…

 

– Nažalost, pojam politike je danas izvitoperen i uglavnom se doživljava kao mogućnost da se steknu određene društvene privilegije – kaže Danijel Pantić (30), potpredsednik SO Mladenovac i funkcioner OO G17 plus u Mladenovcu i dodaje: – Ne slažem se sa takvim stavom i duboko verujem da je politika profesija koja zahteva punu posvećenost i odgovornost u radu. I zato nisam sklon da govorim o mladim ili starijim ljudima u politici, već isključivo o odgovornim i neodgovornim političarima. Zastupljenost mladih u srpskoj politici zavisi isključivo od njih samih, od njihove potrebe da aktivno učestvuju u političkom životu svoje opštine, grada ili republike.

 

S druge strane, Igor Kojčić (23), student Građevinskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji funkcioner OO DS Mladenovca, koji je jedno vreme bio svojevrsna nova politička nada, kaže: – Tragična je činjenica da generacije koje nasleđuju ovu zemlju, ne veruju da nešto mogu da promene. Aktivnosti mladih u političkim partijama svode se uglavnom na fizičke poslove, pa i nije čudno što mladi apstiniraju od takve vrste političkog delovanja. Naravno, niko ne govori o tome da bi rešenje svih problema bilo u postavljanju isključivo mladih ljudi na najodgovornije pozicije u društvu. Mlade, kao društvenu gupu, karakteriše i niz negativnih atributa koji su došli kao posledice nedovoljno efikasnog obrazovnog sistema, poremećenih vrednosnih sistema i opšteg stanja u zemlji.

 

Na pitanje kako je i zašto jedan od najperspektivnijih lidera mladih u Mladenovcu došao u poziciju političke pasivnosti, Kojčić odgovara: – U odredjenom trenutku, zastupajući svoja uverenja i stavove, ostanete u manjini i bez mogućnosti da na određene stvari utičete… Nezadovoljan načinom na koji stranka na lokalu funkcioniše, duboko uveren u negativne posledice određenih odluka, a iznad svega poštujući legitimana prava većine, nisam želeo da nosim ni minimalnu odgovornost za posledice svega. Zato sam se povukao.

 

Kompromisi… Ili ne.

 

Mlad čovek, po svojoj definiciji, nije sklon kompromisima. S druge strane, politika je, a posebno učešće u vlasti, umetnost mogućeg, veština kompromisa. O tome kako mlad čovek u politici uspeva da pomiri te dve kontradiktornosti, Pantić, inače diplomirani politikolog, kaže: – Mladi ljudi po svojoj prirodi brže prihvataju promene i brže se uklapaju u savremene društvene tokove. Ali to ne znači da nisu skloni kompromisu. Naprotiv. Važno je samo praviti razliku između takovanog ‘trulog kompromisa’ i kompromisa koji za rezultat ima opšte dobro. Sposobnost pravljenja te razlike nema veze sa godinama, već sa svešću pojedinca o sopstvenoj odgovornosti prema poslu koji obavlja – smatra Pantić, koji kao da svojom ocenom trenutnog političkog stanja želi da, beskompromisno, ilustruje svoje malopređašnje stavove: – Trenutna politička situacija u Srbiji je bolja nego što je bila 90-ih godina. Ipak većina stranaka populističkim sredstvima prilazi građanima udvarajući se za neke naredne izbore, ne pružajući konkretne rezultate. Svoj ostvareni populizam kasnije isključivo koriste kao metod političke mobilizacije i za učvršćivanje pozicije harizmatskog lidera. S druge strane, stranke koje pokušavaju da rešavaju identifikovane probleme nepopulističkim metodama postaju teret populistima i neko ko je kočničar njihovom udvaranju. Jasno je da je cilj svake političke stranke  dolazak na vlast. Ali to ne sme biti cilj po sebi, već sredstvo za rešavanje nagomilanih problema. Nažalost, većina stranaka je fokusirane samo na istraživanja javnog mnjenja, rejtinge i popularnost, dok se problemi gomilaju, umesto da se rešavaju – ocenjuje Pantić.

 

Igor Kojčić, pak, upozorava da, ako se pitanje participacije mladih u političkom životu zemlje svede na procenat mladih na odredjenim državnim ili stranačkim funkcijama, čak i u slučaju da je taj procenat zadovoljavajući, njihove realne mogućnosti za delovanje nisu velike.

 

– Problem je u tome što ti ljudi – uprkos svojim, često nespornim, kvalitetima – sistemski ‘zahvalnost’ za tu poziciju duguju određenom pojedincu, stranačkom funkcioneru, često sa spornim kvalitetima, koji ‘bolje’ od njih ‘zna’ rešenja za sve probleme. Opstanak na toj poziciji omogućava čest kompromis između svojih ideja i ideala i ‘dobronamernih’ saveta ili uputstava. Ipak ohrabrujuća je činjenica da veliki broj mladih nije spreman na takve kompromise, i ne dozvoljava da bude ofinger za tuđe stavove i mišljenja ‘ ističe on.

 

A šta su najveći problemi mladog čoveka u Mladenovcu danas?

 

Birokratija i(li) inicijativa

 

– Uglavnom se problemi mladih ljudi u Mladenovcu  ne razlikuju od problema mladih u državi uopšte. Na prvom mestu to je  nezaposlenost, koja je posledica ekonomskih problema naše države – smatra Danijel Pantić potpredsednik SO Mladenovac i dodaje:

 

– Nedostatak kvalitetnog društvenog života, posebno u ruralnim sredinama, ima za rezultat konzumiranje droga, alkohola i ostalih psihoaktivnih supstanci. Lokalna vlast pokušava, koliko je to u njenoj nadležnosti, da se suoči sa problemima mladih, a država osnivanjem Ministarstva za sport i omladinu aktivno prilazi prvo prepoznavanju, a kasnije i rešavanju problema mladih ljudi. Naša lokalna vlast osnivanjem posebnog radnog tela za suzbijanje bolesti zavisnosti pokušava da kroz edukativne seminare i radionice učini dostupnim informacije o štetnosti psihoaktivnih supstanci na društvo. Trenutno pripremamo otvaranje Kancelarije za mlade, koja će se baviti prepoznavanjem i rešavanjem problema mladih ljudi u našoj opštini – najavljuje Pantić.

 

Igor Kojčić podseća da su NVO Gradjanske inicijative iz Beograda pre par godina sprovele anketu o položaju i potrebama mladih u Mladenovcu, a kao najveći problem izdvojena je nezaposlenost i nizak životni standarad, dok su problemi nedostatka sportskih i kulturnih dešavanja došli u drugi plan zbog preovladavanja opšteg ekonomskog problema. – Naravno visoko mesto zauzima i problem narkomanije, nemogućnost daljeg obrazovanja i slično. Zanimljiv je i podatak da je oko 70 odsto mladih izjavilo da želi da rešava određene probleme u gradu, ali i podatak da bi čak 68 odsto mladih napustilo grad ako bi im se ukazala prilika. S obzirom na ovakve podatke, lokalna samouprava bi morala napraviti odgovarajuće mehanizme, koji bi omogućili i podstakli uključivanje mladih u društveni život grada, organizujući, na primer, kancelariju za mlade, što je slučaj u nekim drugim beogradskim opštinama… Siguran sam da takvi mehanizmi trenutno ne postoje, pa se svaka trenutna aktivnost opštine u pravcu mladih, pre svega svodi na formu.

 

Kojčić naglašava da ne vidi preveliku potrebu za pozitivnom diskriminacijom mladih prilikom izbora na različite funkcije. – Lično znam nekolicinu mladih ljudi koji se nalaze na određenim pozicijama u lokalnoj vlasti. Svoj posao uglavnom obavljaju korektno. Da li ih ima dovoljno? Dovoljno je što ih ima. Mislim da je pravo pitanje – pitanje njihovog uticaja… Sad, da li je problem u broju mladih ljudi na pozicijama ili nepostojanje odgovarajućih programa prilagođenih potreba mladih, zaključite sami.

 

Na problem odgovornosti i inicijative ukazuje i Danijel Pantić: – Koliko mogu da primetim, u poslednjih nekoliko godina je sve više mladih ljudi koji učestvuju u vršenju lokalne vlasti. Ključne pozicije u modernom društvu iziskuju ljude koji su željni dokazivanja, imaju inicijativu i visok stepen obrazovanja, što su karakteristike i mnogih mladih ljudi – ocenjuje on, uz zaključak: – Vršenje lokalne vlasti više se ne svodi isključivo na birokratiju već i na inicijativu i visok stepen odgovornosti.

 

„Poštuj sebe, da bi te drugi poštovali“

 

Na temu „Mladi kao politički lideri u Srbiji“ razgovarali smo i sa Draganom Lukač (28), članicom Opštinskog veća opštine Mladenovac, zaduženom za oblast obrazovanja. Dragana, inače diplomirani pravnik i član DS, iako vrlo mlada ima veoma dug staž u politici, duži od deset godina. Dobro pamti, ne samo kao svedok već i kao vrlo aktivan učesnik, i vreme opozicionog delovanja svoje stranke…

 

– Za uspeh 5. oktobra su mladi više nego zaslužni, sećam se da je naš entuzijazam i angažovanost tokom kampanje motivisao ljude da izađu na izbore i da smo mi, kao podmladak nacije, dali presudnu reč za promene – podseća Dragana i dodaje: – Tada je naša uloga bila mnogo više ‘terenska’ a zasluge za dobro obavljen posao uglavnom su pobrale starije generacije. Danas su mladi više uključeni u rad institucija nego ranije ali to po sebi nosi i odgovornost jer su prvi na udaru za greške koje u najvećem broju slučajeva nisu njihove. Zaključak koji se iz ove obrnute proporcije nameće nije baš ohrabrujuć.

 

Na pitanje ima li dovoljno mladih ljudi u lokalnoj vlasti, a posebno na mestima sa većim uticajem, Dragana Lukač odgovara: – Ne, ima nas premalo. Sa jedne strane činjenica je da su odgovornija mesta mahom ‘predodređena’ za ljude sa više iskustva ali je isto tako činjenica i da je uočljiv nedostatak interesovanja mladih da se aktivno uključe u politiku i manjak ambicija u tom pravcu. Dosta mladih ljudi se bavi politikom više kao hobijem nego što zaista vidi priliku da aktivnim participiranjem uradi nešto i unese osveženje i promene u postojeće stanje.

 

Konkretno, u njenom slučaju: – Mogu da kažem da sam, pošto pratim osnovnoškolsko obrazovanje, prilično upućena u aktivnosti najmlađih đaka. Trudim se da motivisanjem i finansiranjem raznih aktivnosti zajedno sa njihovim profesorima i direktorima škola motivišem decu da se od malena okrenu pozitivnim stvarima i poželjnim delovanjima u društvu. Podsticanje takmičarskog duha, kreativnosti, proširivanju saznanja i širenjem spektra društvenog angažmana je jedan od mojih glavnih prioriteta. Trudimo se da što manji broj dece ode stranputicom i upropasti život nesticanjem adekvatnog obrazovanja ili okretanjem drogama, alkoholu ili kriminalu. Droga je, inače, ogroman problem u Mladenovcu danas, sve je više zavisnika među maloletnicima i mladima. Siromaštvo, nezaposlenost, loše društvo i pesimizam su ključni uzroci te društvene anomalije i smatram da će kako oni budu iskorenjivani, tako će biti i sa ovim problemom.

 

Na kraju, isto pitanje i za gospođicu Lukač – mlad čovek i kompromisi u politici: – Bitno je da se razgraniči kompromis kao neophodan sastojak političke egzistencije od beskičmenog pristajanja na sve. Ko nastupi od starta sa stavom  da ‘sve može’, nikada neće sebi uspeti da izgradi poštovanje i zauzme iole pristojno mesto u poslu kojim se bavi. Mlad čovek u politici mora da se bori sa mnogo više predrasuda nego njegov stariji kolega, vrlo je bitno kako nastupa jer se svaki njegov potez meri i gleda najpre kroz prizmu neiskustva što ga automatski diskvalifikuje u očima saradnika i građana. Sa druge strane, opasno je da mladi budu previše servilni i da se ‘otimaju’ da odrađuju tuđe delove posla jer tako sebe ne predstavljaju kao ravnopravnog već kao potrčka pa neretko i ulizicu. Znam da možda zvuči grubo, ali poznato je da ako ne poštuješ sebe ne možeš očekivati ni da te drugi poštuju.