Ako ste se nekada pitali kako je biti mlad Rom, evo, pokušaću da vam objasnim iz mog ugla. Najpre, da naglasim, danas, kao i oduvek, svetom vladaju predrasude. Gotovo svi ljudi kada vide da si Rom, pomisle da manje vrediš od njih, kao da si neka niža rasa. Međutim,  niko ne može da bira kakav će se roditi, boju svoje kože ili veroispovest i to ga ne čini ni boljim ni lošijim. Verujem da bi trebalo da se razlikujemo  i vrednujemo samo po tome da li smo dobri ili smo loši ljudi.

Dalje, za  Rome svi misle da su neradnici, da se radije ponižavaju i prose nego što bi se prihvatili nekog posla i zaradili za hleb. Mi Romi znamo da nije tako, a znate i vi. Znamo i zašto je tako. Mnogo je to složeniji problem od olake konstatacije da li smo lenji ili ne.

Što se mene tiče, ja ću dati sve od sebe da posle završene škole nađem posao i neće mi biti ništa teško da radim. Od keramičarskog zanata može lepo da se živi.

Ali, kada sam već spomenuo školu, primećujem da kada mediji objave tekst o nekom mladom Romu koji je završio fakultet, ljudi to dožive kao senzaciju. Voleo bih da to više ne bude nikakva vest i da postane uobičajeno da se i Romi, kao i svi drugi, obrazuju jer bez obrazovanja, mi to najbolje znamo, nema boljeg života. U školi se trudim, koliko mogu, ali ponekad razmišljam, najčešće kada imam puno da učim, zašto su školovanje i mladost stavili u isti period… Sad sedim i učim, a napolju društvo se lepo provodi bez mene… Šalim se, naravno. Što se škole i društva tiče, nemam problema zbog toga što sam Rom, svi su me prihvatili ovakvog kakav jesam. Da budem iskren, ima i onih koji na mene  gledaju drugim očima, ali ja mislim da će se oni promeniti kada sazre kao ljudi.

U principu, život mladog Roma je isti kao i život bilo kog drugog mladog čoveka – muče nas isti problemi. Ponekad škola, ponekad ljubav, uvek džeparac… Samo što mi odrastamo u drugačijim uslovima, suočeni sa predrasudama i svesni da je na nama mukotrpan put dokazivanja.

Kada ste svesni toga, lakše praštate, nekom odbijete na glupost, nekom na nezrelost, a sebe jačate verom u bolje sutra, jer tek mi je 16 godina.

Svete, da li si spreman za mene?

Milutin Slavković