Kao i u privredi, i u lokalnom parlamentu u Gornjem Milanovcu gotovo na prste jedne ruke mogu se izbrojati odbornici mlađi od 30 godina. Kada je novinaru, nedeovoljno upućenom u novija dešavanja u lokalnom parlamentu, zapala tema o mladima kao političkim liderima na lokalnoj sceni, upitao je starijeg kolegu, redovnog izveštača sa sednica lokalnog parlamenta, za najmlađeg odbornika u SO Gornji Milanovac. Dobio je odgovor: „Nađi onog malog Tomića iz LDP-a“. A onda se setio – taj „mali Tomić“ sada ima blizu 40 godina

 

Gornji Milanovac je nekada, u staroj Jugoslaviji, bio poznat kao „privredno čudo“. Ne bez razloga, jer je raznolika i nakon Drugog svetskog rata planski izgrađivana privreda zapošljavala preko 20 000 ljudi. Skoro dve hiljade više nego što je grad imao stanovnika. U Milanovac su na posao dolazili mnogi Čačani i Kragujevčani. Samo je moćni PIK „Takovo“ u zlatna vremena, sredinom osamdesetih, imao godišnju produkciju vrednu preko 300 miliona dolara, od čega je dobar deo eurokrema, sokova i alkoholnih pića završavao na inostranim tržištima donoseći gradu i državi ogroman devizni priliv. Veliki izvoznici u to vreme bili su i „Dečje novine“, konfekcija „Rudnik“, fabrika ambalaže „Tipoplastika“, fabrika automobilskih delova FAD… Uspeh onovremene milanovačke privrede, koja se u velikoj državi svrstala odmah iza mariborske, postigli su obrazovani mladi kadrovi. Političkom dalekovidošću tadašnjih opštinskih funkcionera, mladim i obrazovanim ljudima širom su otvarana vrata grada koji je u to doba imao svega 4 000 stanovnika.

 

Danas, slika je sasvim drugačija. Krizom, koja je počela početkom devedesetih godina, izvozno orijentisana privreda se našla u teškoćama. Mladi ljudi, koji su odlazili na školovanje u Kragujevac i Beograd, uglavnom su tamo i ostajali. Privreda je nekako preživela, posluje i danas solidno, doduše sa znatno manje zaposlenih. Tu brojnost nije uspela da popravi ni privatna inicijativa, koja je u poslednjih desetak godina veoma razvijena u gradu. Uglavnom, od nekadašnjih preko 20 000 zaposlenih, danas u gradu pod Rudnikom posao ima između osam i devet hiljada ljudi. Mladi, oni koji su ostali u gradu, do posla sve teže dolaze.

 

Neki se teško bore

 

Kao i u privredi, i u lokalnom parlamentu u Gornjem Milanovcu gotovo na prste jedne ruke mogu se izbrojati odbornici mlađi od 30 godina. Kada je novinaru, nedeovoljno upućenom u novija dešavanja u lokalnom parlamentu, zapala tema o mladima kao političkim liderima na lokalnoj sceni, upitao je starijeg kolegu, redovnog izveštača sa sednica lokalnog parlamenta, za najmlađeg odbornika u SO Gornji Milanovac. Dobio je odgovor: „Nađi onog malog Tomića iz LDP-a“. A onda se setio – taj „mali Tomić“ sada ima blizu 40 godina.

No, šalu na stranu. Ranko Tomić, lider lokalnog odbora LDP-a i šef odborničke grupe ove partije u Skupštini opštine, iako blizu četrdesete, predvodi najmlađu grupu milanovačkih odbornika. Retko ko da u opštinskom odboru ove partije ima preko trideset godina, pa tako i odbornici. Iako imaju svega tri odbornička mesta u skupštinskim skamijama, u ovoj partiji su odlučili da odbornike rotiraju na svakih šest meseci, osim predsednika Tomića, da bi se on starao o kontinuitetu rada. Na taj način želeli su da što više svojih „mladih nada“ uvedu u svet lokalne politike.

 

– Hteli smo tako da što više članova uključimo u rad, da steknu neophodno političko iskustvo, ali i da dobiju mogućnost da mogu da sprovode svoje ideje i menjaju ono što im se ne sviđa – kaže Nikola Jovanović, dvavdesetosmogodišnjak i predsednik omladine u milanovačkom LDP-u. Jovanović se u politiku uključio još u srednjoj školi, dok nije imao ni pravo glasa.

 

– Mislio sam da se nikada neću baviti politikom, ali je politika postala deo mog života. Šetao sam, bio u Otporu, hteo sam da menjam ono što nije valjalo – kaže Jovanović.

 

On danas, kako kaže, politiku doživljava kao neku izvesnu svoju obavezu jer misli da bi svi, a naročito mlađi, trebalo da menjaju ovo društvo. Nikola Jovanović se za politku i obučavao, pohađao je razne seminare i obuke. Danas, međutim, ne vidi da se nešto u gradu menja.

 

– Mi smo na prvim izborima na kojima smo učestvovali dobili tri mesta u skupštini. Radili smo mnogo pa i danas imamo tri odbornička mesta, od ukupno 49. Ne uspevamo da se u tom pogledu proširimo pa ne možemo ni da sprovedemo sve svoje ideje, jer smo u manjini u opštinskom parlamentu. Ne vidim da se u gradu išta menja, čak ni rukovodstvo mesne zajednice se ne menja trideset godina – tvrdi Jovanović.

 

On dodaje da su za sve krivi ljudi, jer na lokalnom nivou gledaju na politiku kao nešto daleko. Ne shvataju da je politika svuda oko njih i da samo sopstvenim delovanjem mogu da utiču na svoj život. Jovanoviću i njegovim kolegama u LDP-u mnogo kad se obraćaju mladi. Vide ih kao svoje predstavnike, traže da se, u njihovo ime, izbore za rešavanje problema koji ih tište.

 

– Svi se žale na mrtvilo u gradu, na nedostatak kulturnih dešavanja, na dobijanje posla po rođačkoj i partijskoj vezi – kaže Jovanović.

 

On, ipak, ima nade da se nešto može promeniti i poziva građane, naročito mlade, da se aktivno uključe u politički život i time utiču na rešavanje problema koji ih muče.

 

Za razliku od Jovanovića i LDP, koji ne mogu mnogo da utiču na odluke skupštine jer su u manjini, Pokret za opštinu Gornji Milanovac je ovde na vlasti u koaliciji sa Demokratskom strankom. Nedeljko Vučićević se u politiku uključio pre četiri godine, sa nepunih 28 godina. Prvo je, na nagovor prijatelja, postao član Saveta Mesne zajednice, jedine u gradu, a potom i odbornik vladajućeg Pokreta za opštinu.

 

– Kada me je prijatelj, koji je već bio u Mesnoj zajednici, iz želje da u rad uključi i nekog mlađeg, pozvao da se kandidujem, prvo nisam želeo. Na njegov nagovor i na obećanje da ću, ako dobijem mandat, moći da radim u korist građana, pristao sam. Video sam u tome šansu da ostvarujemm svoju viziju grada, onu što sam je imao još u detinjstvu – kaže Vučićević.

 

Najpre u mesnoj zajednici Vučićević se izborio za uređenje starog gradskog parka u kome je odrastao. Umesto zapuštene šumetine, sada su u parku asfaltne staze za šetnju, svetiljke, korpe za otpatke, igračke za decu…

 

– Mesna zajednica je podeljena po reonima pa se i pare tako raspoređuju. Morate da imate dovoljno snage i argumenata da biste ostale ubedili u to da su upravo vaši projekti nabolji i najpreči za grad – objašnjava Nedeljko Vučićević.

 

Imao je jake argumente da ostalim članovima Saveta MZ objasni i to zbog čega bi morala svaka ulica u centralnom gradskom delu morala da bude kompletno rekonstruisana, takođe i da se sredi stari, zapušteni gradski park, da je neophodno ulagati u gradsko groblje i spomen kompleks „Brdo mira“, da se izgradi parkić pored zgrade policije… Ušao je kasnije i u odborničke i tako dospeo u još povoljniju situaciji da se izbori za ono što nije mogao kao član Saveta mesne zajednice.

 

– Važno je da se čuje glas mladog čoveka u Skupštini opštine, da tako utiče na život u gradu. To uvek ne ide baš glatko, ali ne može da se kaže ni da nema podrške starijih. Uglavnom, imaju sluha za potrebe mladih: izgrađena je sportska hala, trebalo bi u njoj da se igra NLB liga, imamo i fudbalskog prvoligaša, gradiće se stadion… Sve to poboljšava kvalitet života u malom gradu – nabraja Vučićević projekte na koje je imao uticaja.

 

Vučićević je najmlađi član Saveta Mesne zajednice u milanovačkoj istoriji. Počeo je da menja od svoje ulice, svog dela grada, pa krenuo dalje. Kao i Jovanović, i on poziva mlade da se uključe u politički život, i da deluju. Da se čuje glas mladih i da se vide njihovi problemi.