Не постоји ни једно налазиште на југу Србије које дивљи археолози већ нису прекопали – Има људи који годинама добро живе од крађе и кријумчарења археолошких предмета – Епилог судских процеса су условне или ослобађајуће пресуде

 

Пљачка археолошких налазишта достигла је застрашујуће размере широм света али је, како упозоравају стручњаци, најдраматичнија ситуација, поред Ирака, тренутно у Украјини, Бугарској и Србији. Рејтинг држава балканског региона у арт трафикингу (илегална трговина уметничким предметима) последњу деценију никако није занемарљив, а томе у прилог иде и полицијска заплена 53 археолошка предмета која се прошле недеље десила на граничном прелазу Прешево, када је спречен њихов шверц у Македонију.

 

Дивљи археолози

 

Да овај проблем никако не спада само у криминалну рубрику, упозоравају и археолози.

 

– Одељење за археологију Народног музеја у Врања обавило је вештачење о процени старости и вредности заплењених предмета и утврдило да је њихова укупна каталошка вредност већа од 23.000 евра. По нашој процени вредност тих предмета на црном тржишту, када се третирају као јединствени археолошки налаз, износи око 100.000 евра – каже Горан МИТРОВИЋ, виши кустос Народног музеја у Врању.

 

Пљачка археолошког блага почела је да поприма данашње размере 1989. године отварањем низа источноевропских земаља према Западу, а Митровић тврди да је на археолошким налазиштима на југу Србије дивља археологија од тада уобичајена, као и кријумчарење културног блага, па да је због тога немогуће проценити колико је вредних археолошких предмета до сада илегалним каналима изашло из земље. Он наводи да је сасвим извесно да су ти комади само део шире целине и неког већег налаза за који званична археологија не зна.

 

– У пакету који је полиција запленила налазио се накит и предмети који су карактеристични, а коришћени су за обредне радње у периоду између 12. и 8. века п.н.е. Предмети су, сасвим је извесно, са ових простора, али са неког већег налазишта за које ми тренутно не знамо. Археолошки предмети се, иначе, свакодневно износе из Србије, а кријумчари су највише заинтересовани за антику, Грчку и Рим, период од 4. до 6. века п.н.е. из кога и потичу највреднији предмети – појашњава Митровић.

 

Од преко две стотине вредних археолошких налазишта које су у надлежности Народног музеја у Врању, већи степен заштите, који подразумева и чувара, има једино налазиште Кале код села Кршевица у бујановачкој општини, где од 2001. године трају ископавања најсевернијег града у Европи у царству Александра Великог.

 

Највећи број налазишта, међутим, држава није заштитила, па су они мамац за дивље археологе који их сиромаше, бришући остатке живота бројних култура и цивилизација које је земља похранила и уништавајући оне трагове материјалне културе који су им незанимљиви јер не могу да их препродају. Дивљи археолози односе накит, новчиће, камене и бронзане статуе и рељефе, оруђе за рад и бројне друге предмете, уништавајући тако и непокретно културно добро, остатке гробница, амфитеатара, тргова, кућа, аквадукта.

 

Немоћ државе

 

Постоје и крадљивци који пустоше музеје и цркве, али су они у мањини због тога што је ризик од кривичне одговорности приликом прекопавања незаштићених налазишта много мањи.

 

– Људи данас сами могу да набаве детекторе за проналажење археолошких предмета, а у свему томе важну улогу игра и материјална ситуација у којој живе. Многи су схватали да пљачкањем античких насеобина могу да дођу до новца, па то и раде. Ситуација је алармантна јер не постоји ни једно налазиште на југу Србије, на коме се појаве археолози, а да оно већ није прекопано. Археолошко друштво Србије стално упозорава на крађу археолошког блага које је важно за културу нашег народа. Закон о културним добрима је покушао то да регулише, али за сада је све без успеха. Има људи који годинама, буквално, добро живе од крађе и кријумчарења археолошких предмета – наводи Митровић.

 

Податка ради, готово без изузетка епилог судских процеса који се воде против дивљих археолога су условне или ослобађајуће пресуде. Не постоје статистике које би могле да посведоче колико су предмета који представљају културно благо под заштитом државе кријумчари до сада изнели из земље, као ни јасна стратегија којом би држава у томе надаље могла да их спречи. У међувремену, разарање археолошких ископина се несметано наставља:

 

– Тренутно радимо археолошка ископавања у селу Себрат у бујановачкој општини које финансира Министарство културе. Пре годину дана, када сам писао овај пројекат за Себрат, налазиште је било нетакнуто а сада, када смо почели радове, не може се доћи до места које већ није прекопано – упозорава Митровић.