Упознао сам га на једној свадби у Старој чаршији. Био је у српској ношњи. Има тога. После ми рекоше да је он “наш“. Одавде. Зове се Александар Крмпот. Научник је. Ради на Институту за физику у Земуну.

 

ПРАГ – Постоје заблуде о научницима, њиховом физичком изгледу. Да морају бити помало шашави и запуштени. Видиш, ја сам нормалан. Као сваки просечан момак. Рођен пре тридесет три године у Милановцу, имам млађег брата који је играо фудбал у “Такову“. Мајка ми је од Ђурђевића из Бранетића. Ћале се овде доселио као момак из Банатског Деспотовца. Иначе тата је дете послератних колониста из босанске Крајине (мислим после другог светског рата). Тако да ја поред свих богатстава имам још једно, а то је да имам три завичаја Милановац, Банат и Крајину. Ако може волео бих да се ово помене, ако не може ок није проблем. Брат и ја смо плод њихове љубави. То је наука… Школа коју сам завршио зове се Физички факултет. Неко помисли да је ДИФ. Физика је фискултура мозга. Београђани питају из које сам Гимназије дошао. Ја кажем, “Из Прве“. Они мисле да сам са Дорћола. После допуним, “И једине, Милановачке“. Често долазим, то кошта. Не могу да се наплаћам казни због прекорачења брзине јер када пређем Рудник, срце ми јаче удара.

 

Имао сам са колегом изложбу у Дому културе (бивши Дом ЈНА) и једно предавање у Норвешкој кући 2008. г. На жалост нисмо ми ишли по Европи, ишла је изложба и по некада др Мира Божић која је званични аутор поводом Светског дана физике, 2005. г. држали смо предавања по Европи о Милеви и Алберту Ајнштајну. Овај брачни пар научника је тема историчара. Милева никада није стигла да дипломира. Родили су девојчицу пре њиховог ступања у брак. Тек недавно се сазнало за то и податак да је дете живело свега две го­дине. Можда је то један од разлога Ајнштајновог удаљавања од супруге али је очигледно да је Милева као научник утицала да њен муж доживи ментални врхунац у својој 26. години. За поменуту изложбу и предавање у Милановцу, наишао сам на невидљиви зид неразумевања код појединих установа али ми је много помогао својим искуством наш суграђанин, Тодор Поповић.

 

ЛАСЕР – Од 2002. г. радим на ласерима. Ласерска спектроскопија. “Ми не варимо гвожђе и не лечимо бубуљице“. Бавим се експериментом и моје оруђе није оловка или одвијач. На пример, ласерски даљиномер има примену у војсци или геодезији. То је двоглед али се гледа и држи руком као телескоп. Импулс који ласер испаљује има трајање 10 наносекунди (1нс-милијардити део секунде). Нанишаниш на циљ, испалиш импулс, светлосни импулс одлази, враћа се ка теби и ти га детектујеш. Светлост је много брза. Колега и ја радимо тај мерач даљине. Сада смо у фази нове генерације даљиномера који ће бити потпуно безбедан за очи. У почетку није било лако јер Србија има раскорак струке. У земљи је остао стари кадар професора, средња генерација је у расејању. То је штета. Велика штета. За нас. Не за њих.

 

ОЛИМПИЈАДА – Колега и ја смо аутори тестова за физику средњошколске омладине. Задаци и конкретан експеримент. Прво је школско такмичење, па општинско, међуопштинско, регионално и на нивоу Републике. Финале је Српска физичка олимпијада. Она траје два дана. Од осам најбољих бирамо пет за  Међународну олимпијаду из физике.  Припреме трају две недеље. Кинези своју децу спремају две године. То није спортско такмичење а учествује се појединачно. Од 400 кандидата из целог света, првих 6% је злато, следећих 10% сребро итд. У Исфахану, граду 700 км удаљеном од Техерана били смо 2007. године. Следеће, 2008. г. у Вијетнаму, (85 милиона становника) а у Мексику (око 100 милиона становника), 2009. године. Седмо место је освојио Никола Шибалић члан  наше репрезентације. Али шта после тога? Куда ће отићи ти препаметни људи? Ове године Олимпијада физичара одржаће се у Хрватској и они се спремају… Кажу, Тесла је Хрват. Православни али Хрват. Питам их за Теслиног оца, свештаника СПЦ, где је Теслин музеј, његови посмртни остаци, име аеродрома на Сурчину… Они не одустају. То је стратегија. Можда би код нас све било другачије да као у САД, министар енергетике буде научник, као Стивен Чу, добитник Нобелове награде за ласерско хлађење атома.

 

ПЕТНИЦА – Село код Ваљева, познатије као Истраживачка станица за основце и средњошколце. Ту сам стручни сарадник и предавач. Услови су фантастични, деца одмарају уз лагано, практично учење. Заступљено је више наука. У Петници сам упознао нашу милановчанку, лингвисту Душицу Божовић. И она се чуди што наших ђака нема. На многим такми­чењима појављују се исте школе. За неактивност и неучешће криви су наставници. Пријаве за Петницу иду преко интернета или школе. Долазе и странци. Рад овог центра је високо котиран у свету а у Европи је међу првих три.

 

ТРОЈКА – Милутин Миланковић је наш најцитиранији научник. Први Србин доктор технике. Анексијом БИХ напушта Беч и висок положај да би се вратио у Србију. У Првом рату Аустроугари га депортују у логор а после Другог, нова власт га ставља у кућни притвор. Почео је од нуле и направио револуцију тезом о климатологији Марса, температури Месеца. После пола века НАСА је потврдила његове теорије у пракси. Он је творац Цариградске календарске реформе. Тесла је био визионар као Леонардо. Ишао испред времена. Али у владању новцем толико назадан да га је то уништило. Говорио је да ће се у будућности свет возити на струју а људи лечити ла­серским зраком. Он је претеча мобилне телефоније. Пупин је “змај“ човек. Врло образован, професор Колумбија универзитета, лични пријатељ америчког предсеника. Помогао је сиротињу и давао стипендије талентима. Велики дипломата и патриота. Ум и национ.

 

ПЕРСИЈА – Иран ме је распаметио. Древна цивилизација. Врло духован народ. После Шаха Резе Пахлавија код њих се догодила пре свега социјална, па Исламска револуција. Они имају 70 % становништва млађег од 30 година. Жене носе зар али су у јавном животу равноправне. Срео сам много жена новинара, професора, колега… Своје енергетско богатство су усмерили на образовање и инфраструктуру. Путеви су им беспрекорни као и здраствена заштита. Страни капитал је доста присутан али га држава контролише.   Изненадило ме је да Мерцедес у Ирану има своју фабрику аутобуса и камиона. Иран данас није ничија колонија и то им извесне земље Запада не могу опростити. Ми смо о овој земљи пуни предрасуда и подложни утицају других. Они чувају своју веру, тиме и нацију. Жена је стуб породице. Матријархат иза завесе. Звучи нестварно али је тако.

 

КРИТ – У питању је европски пројекат о Нелинеарној микроскопији. То је Фондација за истраживање и технологију Грчке. На простору од 5 ха има неколико института. Све је ново и запослено је око 300 људи, а то је само на институту у којем сам ја радио, у целој фондацији их има на хиљаде. Објекат је далеко од градске вреве. Ишао сам да учим и истражујем у њиховом Институту за електронску структуру и ласере. Да упростим. Обичан микроскоп има 2Д (две димензије). Ми дограђујемо тај микроскоп за слику у 3Д (три димензије). Не гледа се очима него се уводи светлост из ласера, уместо беле светлости.  Касније се детектује одређена врста светлости која није иста као ласерска. Има другу енергију односно боју. Нпр, од црвене (коју има ласер) се одређеним процесима добија љубичаста и она се детектује. Од инфрацрвене добија се зелена итд  Наука је процес. У овом случају, имамо моделни организам, црва који се не види људским оком. Правимо слику да му на рачунару „завиримо у ждрело и извадимо крајнике“.  Ради се и хирургија на нивоу ћелије (рецимо људске ћелије рака) помоћу ласерског снопа, сецирају се органеле (митохондрије, једро итд). Не знам да ли сам ти рекао то, али ето могло би да буде занимљиво То је за биологију. Примена у сликарству за рестаурацију слика или икона ради се ласером. Нека тачка се скида, отпарава и не смеш да „пукнеш“ узорак да га ласер „не поједе“. Нема великог новца појединачно али су  улагања огромна у истраживања. У науци нико није зарадио велике паре  али има слободе. Ми смо као земља равноправни за пројекте, усвојена су нам четири. Неколико месеци на Криту је моје велико искуство. Докторат сам одрадио, на лето ћу га озваничити. На семинарима се упознао много сличномишљеника. Дружимо се и приватно. Колега Грк ме је одвео у своје село код његове бабе и деде јер сам му много причао о мојим јабукама у Брусници. Wегова баба се ближи деведесетој, ја јој испричам о мојој нани и тако… Повратком у Србију, мојој баки испричам кога сам упознао, како су били дивни према мени и пренесем поздраве из Грчке. Слуша мене моја лика, па каже: “Ма пусти ти ту бабу и тог деду, него је си ли ти упозно тамо неку ђевојку?“