Odnos lokalnih vlasti prema medijima u Vranju nikada nije bio gori,
opšti je zaključak posle čak i letimičnog pogleda na lokalnu
medijsku sferu. Sa druge strane, ovde nikada nije bilo više medija i
više novinara, pa paradoksalno zvuči ocena da su građane informisani
manje nego ikad. Godina 2005. na medijskom planu obeležena je nizom
teških incidenata na relaciji mediji – vlast, a kulminacija je došla na
samom kraju godine, otvorenim sukobom između grupe vodećih novinara i
predsednika Opštine Vranje Miroljuba Stojčića.

Kao retko gde, ovde lokalni moćnici nisu birali sredstva, ali ni mnogo
krili svoje namere da medije prekroje po sopstvenoj volji, i da
„nedisciplinovanima“ jednom zauvek stanu za vrat. Sa druge strane, i
podele među novinarima nisu ni male, ni bezazlene, i to po više linija.
Tu su, naime, podele na profesionalce i amatere, ali i na one koji rade
u opštinskim budžetskim medijima, i sve ostale. Za ulepšavanje ružne
medijske slike iskorišćeno je novogodišnje raspoloženje, kada je vlast
u svoju kulu od slonovače na koktel pozvala sve novinare, u misiji
pomirenja. Ali, hladnoća koja je provejavala starim opštinskim zdanjem,
i najvećim optimistima je pokazala kako stoje stvari. U ovom trenutku,
rat se nastavlja nesmanjenom žestinom, čini se, na obostranu štetu.

Lista razdvajanja

Nezadovoljni sopstvenim rezultatima na lokalnim izborima, kada su
uspeli da zadrže tek trećinu mesta u Skupštini koju su ranije u
potpunosti kontrolisali, socijalisti su krivca pronašli u medijima. Čim
se novostvorena koalicija učvrstila na vlasti, SPS je tužio regionalni
OK radio za klevetu i povredu ugleda stranke, i tražio odštetu od
ukupno 24 miliona dinara! Ovaj radio je na sam dan izbora 24.
septembra, profesionalno potpuno zaštićen, emitovao vest da su
socijalisti tajno štampali 2.500 glasačkih listića, spremnih da se
ubace u prave kutije ako stvari krenu loše po njih. Na sudu, sekretar
IO OO SPS-a Zoran Antić potvrdio je da su aktivisti socijalistima
motkama, lancima i bejzbol palicama krenuli na OK radio, ne bi li
novinarima uterali pamet u glavu! Posle više od godinu dana suđenja,
sud je u potpunosti odbacio sve navode socijalista i oslobodio tuženu
redakciju svake odgovornosti.

Ipak, „najgabaritniji“ sukob vlasti i novinara dogodio se na samom
početku Nove godine. Nezadovoljni fotomontažom objavljenom u
„Vranjskim“, više gradskih funkcionera tužilo je taj nedeljnik sudu,
očekujući višemilionsku odštetu. Valjda su računali, ako je sud je
osudio redakciju na enormnih 400.000 dinara zbog objavljivanja
fotografije jednog navijača na fudbalskoj utakmici, koliko će da ih
oglobe kad Oni tuže! Naravno, kasnije je sud preinačio svoju odluku,
ali to opštinskim vlastelinima nije bilo važno, pa su tužbe na temu
fotomontaža učestale. Ima i komičnih obrazloženja – tri visoka lokalna
funkcionera tužila su „Vranjske“ jer su ih u fotomontažama prikazali u
„položaju moljenja visokih muslimanskih funkcionera“! Najnapadanija,
redakcija „Vrajskih“ stalna je meta tužbi, ali, do danas, ni jedan
proces se nije završio na štetu redakcije. Obijanja, provale,
pritisci i pretnje toliko su stalna da se ovde gotovo smatraju
normalnim.

Da su novinari nezaštićena sorta za koju ne postoji lovostaj pokazuje i
ponašanje lokalnih odbornika prema njima. Dva odbornika SRS su otvoreno
pretila novinaru „Vranjskih“ Saši Stojkoviću samo zato što se usudio da
sedne u „njihov“ deo sale za sastanke. Nažalost, i takve situacije
ostale su u senci mnogo ozbiljnih napada na novinare.

„Niki mi ne treba“

Sukobi na relaciji vlast – novinari intenzivirani su odmah posle letnje
pauze. Predsednik SO Vranje Nenad Stošić, nezadovoljan prilogom koji
uopšte i nije emitovan na OK radiju(!), pozvao je redakciju i
najgrubljim rečima izvređao vlasnika i urednika Gorana Vladkovića.

‘Oćeš da dođem sad da ga utepam, da se usere! Sam, niko mi ne treba!
‘Oćeš da ga lično uhapsim, sad, odmah – samo je deo Stošićevog
vokabulara. Redakcija je te pretnje snimila, ali ih nije emitovala u
etar pre nego što je Stošić negirao da je tako nešto uopšte rekao.
Nečastan posao na podgrevanju sukoba odradila je i lokalna televizija,
bezrezervno držeći stranu svom nadređenom.

Posle ponovljenih pretnji, potpuno javnih, radio je prekinuo redovno
emitovanje programa, da bi se situacija smirila tek intervencijom
beogradske centrale DSS-a. U novogodišnjoj anketi „Vranjskih“
čitaoci ovog lista Stošićevo ponašanje proglasili su za „gaf godine“.

Ali, ni tu nije bio kraj novinarskim mukama. Samo mesec dana kasnije,
bez ikakvog razloga, obezbeđenje predsednika opštine izbacilo je
dvojicu novinara „Vranjskih“, uz upotrebu sile, iz prostora opštine
Vranje, dok su pratili štrajk glađu petorice odbornika Nove Srbije!
Ovaj nečuveni incident snimljen je sigurnosnom kamerom, a opštinska
televizija na svom programu prikazala je taj snimak, doduše montiran,
pokrivajući tom slikom saopštenje vlasti povodom incidenta!

Odatle se stvari zahuktavaju u suludom smeru – predsednik Opštine
Miroljub Stojčić samo nekoliko dana posle opisanog incidenta pismeno
traži od direktora radio televizije Beograd Aleksandra Avramovića da
napravi „hitne kadrovske promene“ u vranjskom dopisništvu RTS-a, i to u
roku od 30 dana, pod pretnjom oduzimanja opreme i iseljenja dopisništva
iz prostorija u kojima se redakcija trenutno nalazi! Po prvi put
u novijoj vranjskoj istoriji, novinari složno ustaju u zaštitu Miljane
Okiljević Nikolić, šefice dopisništva RTS-a čija se smena krije iza
floskule „kadrovske promene“. Pismo podrške potpisali su vlasnici,
urednici i dopisnici svih relevantnih medija, osim budžetskih, i ono je
poslato na preko 100 adresa u zemlji i inostranstvu. Vranjski novinari
u pismu traže zaštitu od bahatosti vlasti, koja čak i ne krije
mešetarenja kojima se bavi, i pomoć da se medijska slika grada dovede
na nivo koji neće biti opasan po život i egzistenciju ljudi koji se
ovde novinarstvom bave.

Na njihov zahtev, predsednik Stojčić primio je grupu od osam
najistaknutijih lokalnih novinara, čije je zahteve izneo Vukašin
Obradović. Novinari su tražili izvinjenje Miljani Okiljević Nikolić,
utvrđivanje odgovornosti za upotrebu sile prema novinarima, prekid svih
javnih i tajnih pritisaka i otvaranje lokalnih vlastodržaca prema
medijima, kako bi novinari mogli da rade svoj posao. Ali, bio je to
razgovor gluvih – Stojčić je odbacio sve primedbe na račun rada lokalne
samouprave i praktično nije prihvatio ni jedan zahtev novinara na način
koji bi ga na bilo šta u budućnosti obavezivao.

Ovakva slika jasno pokazuje kakav odnos lokalna vlast, ali i drugi
centri moći imaju prema medijima i novinarima. Doda li se uz to
tradicionalna zatvorenost izvora, sve vrste onemogućavanja normalnog
rada, nizak nivo lične kulture i nespremnost na saradnju, dobija se
zaista ružna slika lokalne vranjske medijske scene. Ipak, najvažnije od
svega je činjenica da nezavisnih novinara i medija još uvek ima, uprkos
svemu. Ovakva konstatacija možda je bila normalna pre deset godina,
ali, danas, ona, ma koliko istinita, predstavlja skandal, sama po sebi.
No, projektovana privatizacija medija mogla bi odlučujuće da utiče na
promenu medijske slike. Kada ostanu bez „svojih“ medija, vlasti će u
preostalim redakcijama morati da traže saradnike. Ali, do toga dana,
pred vranjskim vlastima je još dug, dug put.