Као и на нивоу Србије, и у Крушевцу је жена више него мушкараца, али ова проста математичка радња не важи када је реч о позицијама одлучивања. Чак ни чињеница да је у последња три изборна циклуса у Крушевцу на челу локалног парламента била жена, није значајно променио однос ове «више мушке математике»
Према резултатима пописа из 2002. године, Крушевац има 131.368, док прелиминарни резултати пописа из 2011. године говоре о 127.429 становника/ца. Процентуално, жене чине 50,7 одсто становништва.
Број незапослених особа у новембру 2011. био је 15.586 особа. Жене чине већину незапослених – 54 процента. Највише незапослених је са средњом стручном спремом. Као угрожена категорија незапослених идентификоване су у Стратегији одрживог развоја, али, осим у спорадичним мерама за стимулацију њиховог запошљавања, генералне стратегије за трајније решавање проблема незапослености жена нема.
Када је реч о образовној структури, подаци показују тенденцију пораста броја жена које уписују последипломске студије, актуелну последњих година. Са друге стране, највећа разлика у корист мушкараца је она у области високе стручне спреме.
И квоте се могу изиграти
Од 70 одборничких места у градској Скупштини, 16 или 22 процента заузимају жене. Само једна одборничка група, листа за европску Србију, има 30 одсто жена међу својим одборницима, 7 од 20 одборничких места. По две жене имају одборничке групе ДСС-а са 15 и СПС са седам одборника, од 14 одборничких места Српске радикалне странке три су припала женама, по једну одборницу имају УРС са пет и Богата Србија са четири одборничка мандата, док Јединствена Србија у својој петочланој одборничкој групи нема ниједну жену. Шефови свих одборничких група у Скупштини су мушкарци.
И градоначелник Крушевца је мушкарац, као и свака претходна особа на тој позицији, не само од 2000. године него одувек. На челу Скупштине налази се жена, а неколико особа пре ње на тој позицији, рачунајући од 2000. године, такође су биле жене. Заменик градоначелника је мушкарац док су 2, од укупно 4 особе на функцији помоћника градоначелника, жене – за економски развој и питања социјалне политике, здравља и наталитета. Заменик председнице Скупштине је мушкарац. Од 11 чланова Градског већа, у чијем саставу су и градоначелник и његов заменик, само једна је жена, што је мање од 10 процената.
Скупштина има 13 радних тела. Ни у једном, осим у Савету за родну равноправност, мање заступљени пол, односно жене, не чине 30 посто чланства. Савет за родну равноправност основан је 2008. године, у јануару, али је због чињенице да се на челу Савета тада нашла представница политичке странке која не признаје дискриминацију жена у друштву, конститутивна седница одржана више од пола године након оснивања, у августу 2008. У састав Савета улазе чланице политичких странака које имају одборничке групе у скупштини. Тренутно, Савет има 12 чланица, рачунајући и 3 представнице невладиног сектора, по једну из организација Романо Алав, Романи цикна и Удружење жена Пешчаник. Невладине организације имају статус придружених чланица и њихове представнице не учествују у одлучивању.
Од 7 јавних предузећа, у 6 су директори мушкарци. Жена није директорка ни у једној од 7 средњих школа иако, као што је познато, жене чине већину или приближно једнак број запослених у систему образовања. На челу свих медија у граду су мушкарци, иако жене, као и у просвети, и у медијима чине барем половину запослених.
Жене у развојним документима и плановима – углавном невидљиве
– Истраживање о заступљености жена у националним и локалним развојним стратегијама, које су пре неколико година спровеле Јелена Вишњић и Катарина Лончаревић, показало је да ти документи нису благонаклони према женама. Жене, дакле, у стратегијама, не станују. Развојни планови и документи пуни су различитих чињеница и података и то је је добро. Оно што није добро је што смо у тим подацима сви исти, имамо исте потребе, приоритете, тежимо истим вредностима. Поменути подаци не препознају разлике између жена и мушкараца, нити се развојни планови и документа њима баве. Када којим случајем или, ређе, намером, одређени докуменат има родно класификоване податке, они најчешће представљају увод у докуменат и нису у вези са садржајем на каснијим странама документа, односно нису праћени адекватним циљевима, мерама и активностима – каже за ГРАД Снежана Јаковљевић, активисткиња Удружења жена Пешчаник у Крушевцу.
Потребу побољшања положаја жена, односно заштите жена од дискриминације, по њеним речима, први пут је локална управа у Крушевцу имала у виду приликом израде Стратегије о развоју социјалне заштите. – У изради документа учествовале су и представнице Удружења жена «Пешчаник», заговарајући обезбеђивање заштите и подршке женама и деци у ситуацији насиља у породици. Стратегија је усвојена крајем 2007. године и за један од пет приоритета има, управо, заштиту и подршку женама које трпе породично и партнерско насиље. У међувремену, 2008, у Статут града унета је одредба о обавези оснивања тела за родну равноправност и исте године основан је Савет за родну равноправност – прецизира она.
– Из Стратегије о развоју социјалне заштите проистекло је неколико пројеката у чијем су фокусу угрожене категорије становништва, између осталог и пројекат превенције и заштите од насиља у породици који је «Пешчаник» имплементирао од септембра 2008. до краја 2011, уз подршку Министарства за рад и социјалну политику, Министарства за државну и локалну управу и Града Крушевца. Направљен је историјски корак на овом подручју – основан је СОС телефон и Правно саветовалиште за жене жртве сексуалног и родно заснованог насиља – први икада, не само у Крушевцу него и у читавом округу. Током скоро 3 године рада, консултанткиње ове службе су пружиле близу 2000 услуга, одговарајући на потребе око 600 жена у ситуацији родно заснованог и сексуалног насиља. У 2012. години, Град Крушевац је, без образложења, престао да финансира рад СОС телефона и Правног саветовалишта, иако је његово постојање предвиђено не само Стратегијом развоја социјалне заштите него и Стратегијом одрживог развоја – наводи наша саговорница.
Када је реч о Стратегији локалног одрживог развоја, област економског развоја и инфраструктуре остали су без елемената родне равноправности, а родна димензија не постоји ни у Локалном акционом плану за избегла и расељена лица, као ни у локалним акционим плановима за децу и младе.
Донекле позитиван пример, када је реч о акционим плановима, је Локални акциони план за побољшање положаја Рома. Поменути документ препознаје вишеструку дискриминисаност ромских жена у одређеним сегментима и дефинише неколико афирмативних мера за побољшање њиховог положаја.