Један од
најстаријих регионалних листова у Србији „преселио“ се у Ниш и излазиће под
окриљем „Народних новина“. Само четири стално запослена новинара, а из градова
тимочког региона јављаће се хонорарни дописници

Пре три
године почела је приватизација најстаријег недељног листа у Тимочкој крајини и
једног од најстаријих у Србији. Зајечарски „Тимок“ , који излази од 1945.
године, најпре као општински, а затим и као лист свих осам општина Тимочке
крајине, продат је посластичару из Рашке. Али, већ после првог сусрета „треће
врсте“ посластичар је изјавио да је разочаран куповином, јер је очекивао више.
По доласку у Зајечар затекао је само неколико канцеларија и четири писаће
машине и одмах је почео да прави планове о „будућности“ старог листа.
Перспективу је видео у покретању посластичарских послова и када је радницима
постало јасно да је њихову новину купио некомпетентан купац, подигли су праву
узбуну. Најпре је обавештена зајечарска општина, која је рачунала да ће лист
„Тимок“ купити неко из новинарске бранше. Али, одатле су допирали слаби сигнали
и одборничка равнодушност претила је да се најстарија тимочка новина
једноставно угаси.

Озбиљност
нису схватале ни остале општине региона, па је тако ствар дошла и до
новинарских удружења. Проблем је најзад почео да се решава и сада и није важно
да ли је „Тимок“ спасен због традиције или „личних“ интереса десетак новинара.

Тек, од
23. фебруара 2007. године зајечарски лист „Тимок“ послује у саставу нишких
„Народних новина“. Променио је само седиште и убудуће ће му у импресуму писати
седиште Ниш, али ће тематика и даље бити тимочка. У наредном непосредном
периоду нови власник, Томислав Радомировић, ће са сарадницима настојати да
уобличи физиономију, утврди нови програм и, по свему судећи, пред старом
новином стоји нова и лепа перспектива.

„Народне новине“ на Тимочким киосцима

„У овом
тренутку није познато да ли ћемо писати само о догађајима из зајечарске или
наставити да објављујемо теме и из других општина региона – каже Драгослав
Јовановић, главни уредник, иначе новинар који овде ради 35 година. – „Народне
новине“ су дневни лист који излази на 36 колорних страница и ми ћемо сада
видети да ли ће написима из Тимочке крајине бити посвећено шест, осам или десет
страница. То зависи од заинтересованости општина. У сваком случају, мислим да
смо урадили праву ствар и „Народне новине“ би могле да се нађу на трафикама
свих осам општина Тимочке крајине. Верујем да грађани неће имати ништа против и
да им неће штетити ако нешто више знају о збивањима у Нишком, Зајечарском и
Борском округу.

Дакле,
зајечарски „Тимок“ је решио статусну позицију, а од десет новинара посао ће
наставити четири. Остали ће свој лични даљи статус решити разним социјалним
програмима, а у општинама Тимочке крајине биће ангажовани хонорарни дописници.

Овде
треба поменути и „Колектив“, лист Рударско-топионичарског басена Бор, који је у
пакету продат румунској компанији „Купром“. „Колектив“ излази од 1947. године и
најстарији је фабрички лист на целом подручју бивше Југославије. Одиграо је
веома значајну улогу у развоју борског гиганта и сада, чини се, преживљава
судбоносне дане. Први проблем настао је већ на првом кораку. Било је питање где
сместити богату архиву листа, јер се зна да нови газда РТБ-а неће бити
заинтересован за њено чување. Тренутно, обимна грађа смештена је у депоима
борске библиотеке, али тамо су неодговарајући услови па ће се врло брзо
поставити питање даљег чувања архиве. Како сада ствари стоје у Бору нема много
заинтересованих за ову „проблематику“ и све ће, на крају, остати на доброј вољи
појединих институција.

На реду продаја електронских медија

Много
већа неизвесност очекује тимочке електронске медије. Најјача је зајечарска
телевизија, а ту су и Телевизија (и радио) Бор, затим телевизије у Неготину и
Мајданпеку и неколико радио станица. Приватизација мора да се заврши до краја
2007. али је утисак да су тимочке телевизијске куће неспремно дочекале продају.
Наравно, за то нису криве оне, већ општине које су овом проблему приступиле
недовољно озбиљно. Први проблем је добијање фреквенција, а када се он превазиђе
предстоје нови и то они везани за кадрове, опрему, програме…Новинари страхују
од могућности да њихове телевизије откупе људи који са новинарством немају
много заједничког, али имају довољно новца за упуштање у авантуру.

Можда је карактеристичан пример из Бора. Тамошњи
председник општине Бранислав Ранкић мисли да градска телевизија неће бити
приватизована, већ да ће прећи под окриље овдашњег Центра за културу. Питање је
да ли ће ова идеја бити остварена, а друго питање је да ли је она добра. Јер,
извесно је да би у случају да Телевизија Бор остане у граду, она више личила на
разгласну станицу или на медиј који је под директном контролом општинских
функционера. Овде постоји утисак да је већини новинара то свеједно, јер им је
најважније да имају сигурну егзистенцију.