Снежана Седлар: -У животу се никад нисам руководила срећом, пошто они који се ослоне само на фортуну по неком правилу ,,вечито тапкају у месту”. –У оџачком парламенту била сам више пута изложена разним врстама безобразлука и заједљивих примедби, док је однос у републичкој Скупштини међу посланицима много култивисанији и колегијалнији.
Дипломирана правница, посланица у последњем сазиву парламента Републике Србије Снежана Седлар једина је жена из оџачке општине која се може похвалити политичком каријером која је превазишла локалне оквире. За себе каже да је жена са високим животним циљевима и да се никад није задовољавала просечношћу. Сматра себе успешном из разлога што је и у професионалном раду и у политичком деловању успевала да се избори за своје ,,место под сунцем”. То што је жена доживљава као привилегију, али и чињеницу да је због тога неретко била принуђена да ради и више и боље како би је ,,јачи” пол узео за озбиљно. Не признаје поделу послова на мушке и женске пошто је она, по њој, вештачка. За жене каже да су одговорније, организованије, педантније, емотивније и истрајније су у намери да се изборе за своје идеје. Оно што је мотивише да истраје у често неравноправној борби је њена ћерка Соња којој жели да покаже како може све. Самохрана је мајка која због политике не жели у други план да потисне свакодневне кућне послове и у томе успева уз несебичну помоћ родитеља који јој пружају подршку и у њеном политичком ангажману, иако нису најсретнији што је ушла у свет политике. У животу се никад није руководила срећом, пошто, по њој, они који се ослоне само на фортуну, по неком правилу ,,вечито тапкају у месту”. Образовање, рад, вера у себе, чаробна су формула на путу успеха на ком се никад не сме посустати. Признаје да је од средњошколских дана ,,заражена вирусом политике”, да су јој јунаци били Изабела Аљенде, Кенеди , Че Гевара, али и то да је њен прави политички ангажман у странци Г17 плус везан за период у ком се суочавала са највећим животним проблемима.
Снежана Седлар каже да је као председница оџачког парламента била више пута изложена разним врстама безобразлука и заједљивих примедби, а да је у републичкој Скупштини однос међу посланицима много култивисанији и колегијалнији. Иако је, по њој, тешко бити жена у политици, поготову у малим срединама које су оптерећене предрасудама, каже да би било пожељно да се што више припадница ,,лепшег“ пола политички ангажује, како би на тај начин дале свој допринос побољшању живота у општини, њеном развоју и просперитету. Народна посланица у републичком парламенту Снежана Седлар стоји на становишту да су ,,јаке” жене несхваћене у малим срединама, да су у неравноправном положају и да немају исти третман у односу на мушкарце ни кад је реч о политици, ни кад је реч о професионалном раду. Упркос томе, успела је својим радом да се докаже, да се домогне места народне посланице у републичком парламенту, председнице оџачке Скупштине, а данас обавља функцију председнице Општинског савета за запошљавање. -Никад се нисам плашила да изађем на црту ,,јачем” полу, што сам доказала кад сам на поновљене изборе у локалу 2010. године изашла једина са својим именом и презименом не кријући се иза страначке припадности. Нисам се плашила ни онда кад сам се запослила у оџачкој Хемијској индустрији ,,Хипол” у којој је од 600 запослених било тек око стотињак жена. Успела сам да будем руководилац персоналне службе, након чега сам обављала и функцију заменика директора општег сектора, шефице маркетиншке службе – каже Седлар, додајући да је све то успела захваљујући двадесетчетворочасовној посвећености пословима за које је била задужена како у политици, тако и у професионалном раду.