– У патријархалном Врању жена мора да схвати да не зависи од мушкарца и то мора и да му стави до знања. Одборнице би, по мени, требало да дају пример осталим женама да је могуће мењати ствари – сматра Наташа Костакиев

 

Србија улази у нови изборни циклус са нешто измењеним изборним правилима: на изборним листама најмање сваки трећи кандидат мора бити жена, што значи да би у будућим сазивима локалних парламената требало да буде бар 30 одсто жена. На до сада овде предатим изборним листама – три за Врање и седам за Врањску Бању, укупно има 98 жена. Највише их је кандидовао УРС – 27, а најмање СПС – само четири. Помак у односу на претходне године, када су представнице „лепшег пола“ међу одборницима махом биле старије жене, је и то што су сада у питању кандидаткиње старости између 26 и 39 година.

 

Бивши драги

 

Скоро сви шефови странака су нас уверавали да нису имали проблема са проналажењем кандидаткиња за листе, а оне саме да нису имале никаквих дилема када су одлучивале да се прихвате те помало незахвалне позиције. Стиче се утисак да је нешто искренији од осталих овога пута био лидер напредњака Драган НИКОЛИЋ.

 

– Па, било је мало проблема са женама. У ствари, увек има неких проблема са женама – додаје кроз смех и наставља – Некима нису дозвољавали момци, некима браћа, некима мужеви, а некима чак и бивши мужеви. Али, добро, тако је то код нас – наводи Николић.

 

Појединци, попут шефа социјалиста Предрага МИЛЕНКОВИЋА из Бање, кажу да су имали чак и превише кандидаткиња, тј. да су имали проблем да сузе тај избор.

 

Било како било, сви уверавају да ће одборничке клупе попуњавати по редоследу са списка. Међутим, иако су на папиру прописи испуњени, у пракси све може бити другачије. Очекивано, партије су у врхове листа делегирале најјаче кандидаткиње (види оквир). Међутим, питање је колико њих ће успети и да уђе међу одборнике у локалним парламентима, било да се ради о Врању или Бањи.

 

Зато је огромна одговорност, у овом тренутку, на свим странкама да покажу да нису ставили жене на листе само зато што то од њих захтева изборни закон већ зато што разумеју да су жене ресурс који се нигде, а нарочито не у сиромашној средини као што је наша, не сме занемаривати. Велика је одговорност и на женама које у већем броју и с већим шансама улазе у средиште политичког живота него икада до сада.

 

Медицинска сестра Горана ЛАЗАРЕВИЋ (1965.) заузима високу трећу позицију на листи СРС. Иако је убеђена да није лако бити политичарка у Врању, решила је да се упусти у ту борбу јер је то од ње очекивала, помало нетипично, превасходно њена породица.

 

– Врање је помало уморно од политичара, требају му политичарке. Људи губе веру у институције па и сам демократски поредак. То су тенденције које нису карактеристичне само за наш град. Жене у политици добијају јединствену шансу да покажу солидарност за све жртве транзиције и кризе, да демонстрирају одговорнији однос према јавном послу, према најзначајнијој улози коју им грађани додељују. Као председница савета за социјалну политику у мојој странци намера ми је да се на том пољу посебно ангажујем – наводи она.

 

Додајући да се нада да ће жене унети сасвим нову енергију у локални парламент, нада се и да ће она узети учешће у његовом раду.

 

Крв, зној и сузе

 

Дипломирана економисткиња из редова демократа Наташа КОСТАКИЕВ (1975), нешто је лошије позиционирана, тек на 24 месту. Она не гаји нереална очекивања, с обзиром на то да је у политици од 1994. године и као кључну ствар у томе да ли ће жене нешто моћи да промене у будуће истиче промену начина размишљања код самих жена.

 

– Жена у патријархалном Врању, мора да схвати да не зависи од мушкарца и то мора и да му стави до знања. Одборнице би, по мени, требало да дају пример осталим женама да је могуће мењати ствари. Зато сам се укључила у политику. Сматрам да је један од највећих проблема жена у нашем друштву то што трпе насиље у породици – јасна је Наташа.

 

Истичући као кључну ствар за ову врсту друштвеног ангажмана подршку мужа и породице, закључује да ће битка бити дуга и неизвесна.

 

Још једна високо котирана – на трећем месту, кандидаткиња са листе бањских социјалиста је дипломирана правница Александра СТОШИЋ (1977). Иако размишља доста слично као њена претходница, закључује и да бањски парламент сигурно неће моћи да функционише добро ако у њему не буде довољно жена.

 

– Надам се да ћу ући међу одборнице и покушати да утичем да се промени начин размишљања жена у средини у којој живим. Жене у Бањи су прилично конзервативне, али нису ни довољно упознате са својим правима. Усуђујем се да кажем да чак нису ни претерано заинтересоване да мењају ствари, да су окренуте махом деци и породици, што је по мени јако лоше – закључује Стошићева.

 

Ново лице међу демократама је и Лидија ЦВЕТКОВИЋ (1968), дипломирани инжењер текстила. То што је тек на позици 36 не забрињава је јер сматра да је најважније да довољно жена уђе у парламент и да покушају да се избори за њихов што бољи положај у друштву.

 

– Шира околина је била помало изненађена када су видели да сам на изборној листи, као да то нису од мене очекивали. Жене у Врању нису довољно слободне, не задовољавају своје потребе, не могу чак ни да едукују јер живе у сенци мушкарца. Лично сматрам да жена може све да постигне, ако се добро организује – сматра она.

 

Закључујући да трећина жена у локалној скупштини није мала ствар, изразила је наду и да ће то и утицати да се у њему створи нека нова, позитивнија и стимулативнија радна атмосфера.

 

И док је Черчил 1939. године обећао бирачима „крви, зној и сузе“, а наши политичари обећавају искључиво „мед и млеко“, жене будуће политичарке чврсто стоје на земљи и не обећавају ништа.