О учешћу лепшег пола, кад су у питању одговорније функције у Локалној самоуправи најбоље говори податак да међу 12 чланова Општинског већа, тела које предлаже одлуке које Скупштина треба да усвоји, нема ни једне жене.

Иако су се од увођења вишестраначја у Србији на челу оџачке Локалне самоуправе у два мандата налазиле жене Драга Пешић и докторка Марија Шаргач за општину са севера Бачке, с пуним правом се може рећи да спада у оне средине у којима су по неком неписаном правилу ,,полуге власти” и одлучивања у већини случајева биле у рукама мушкараца. Данас је то најбоље видљиво на примеру Општинске управе у којој, иако су жене бројније, запослене на свим важнијим местима, од председника општине, његовог заменика и саветника, председника Локалног парламента, начелника Општинске управе, седе мушкарци. Ништа боља није ни слика кад је реч о управним и надзорним одборима по јавним предузећима и установама чији је оснивач општина, а поражавајући су и подаци из девет оџачких месних заједница у којима су у стопостотном проценту на челу савета припадници јачег пола који у осам месних заједница обављају и секретарску функцију. Припадницима лепшег пола годинама уназад поверено је руковођење Дечјим вртићем ,,Полетарац”, појединим образовним установама основног и средњег образовања, Центром за социјални рад, Информативним центром, а у  новије време и испоставом Националне службе за запошљавање. Оно што је приметно, поједине установе на чијем челу се налазе жене предњаче по резултатима рада и пословању. Истини за вољу, данас је у оџачкој општини куд и камо више жена на руководећим положајима и директорским местима него што их је било уназад десетак година, али приметно је да су оне још увек недовољно заступљене у органима општинске власти, као и у органима одлучивања политичких странака. О учешћу лепшег пола, кад су у питању одговорније функције у Локалној самоуправи, најбоље говори податак да међу 12 чланова Општинског већа, тела које предлаже одлуке које Скупштина треба да усвоји, нема ни једне жене. Исто тако несразмерно је и учешће жена у локалном парламенту у ком наспрам 27 мушкараца седи шест жена, из редова Демократске странке три, коалиције СПС-ПУПС-ЈС једна и из Одборничке групе Српске напредне странке две припаднице лепшег пола. Остале политичке партије које имају своје представнике у Скупштини општине за овај сазив Скупштине нису делегирале жене. Кад је у питању политичка сцена, обесхрабрујуће звучи податак да је уназад две деценије само дипломирана правница Снежана Седлар обављала функцију председнице Општинског одбора странке Г17 плус. Данас се само Изабела Шерић из Демократске странке може похвалити местом шефице Одборничке групе коалиције ,,За европске Оџаке”. У свим осталим политичким организацијама које делују на територији оџачке општине, жене су пуки посматрачи дешавања и так с времена на време, по правилу у време изборне кампање, охрабре се да изнесу ставове и програме странке којој припадају. Иако стоје на становишту да је присуство лепшег пола у општинским одборима странака добродошло, чак и пожељно, мушки део у већини политичких организација мисли да још увек није сазрело време да им се повери нека одговорнија политичка функција, пошто, како кажу, жене нису спремне да улазе у политичке сукобе у којима се неретко не бирају речи. Иако стоје на становишту да би им бављење политиком омогућило додатне привилегије, код већине жена преовлађује став да је то мушки посао. ,,Гледање преко нишана” због различите страначке припадности у средини ,,у којој се сви знају” за њих је и даље непремостив јаз, тако да у највећем броју нису спремне да се политички ангажују. Упркос чињеници да су мушкарци у оџачкој општини у већини случајева били главни фаворити за неке од најважнијих места, како у локалној самоуправи, тако и у политичким странкама, и мушкарци и жене слажу се у једном, да се не ради о никаквој дискриминацији. Доказ за то су и припаднице лепшег пола које су захваљујући својој стручности, упорности, понека и политичком ангажману, успеле да се изборе за место председника општине, Скупштине, начелнице Општинске управе.