Иако нимало не заостају по образовању и способностима жене су генерално гледано мање заступљене на рукодовећим местима. Вероватно је то и историјско наслеђе и традиција, јер, на пример, тек после Другог светског рата на овим просторима женски потомци добили су право наслеђивања, отворене су шире могућности образовања и политичког ангажовања за жене. И док у политичком животу од 24 града у Србији само у једном је градоначелница, од 150 општина у Србији само у десет су председнице, на извршним функцијима такође мање су заступљене жене, па их је влади Србије две- заменица премијера Верица Калановић, министарка правде Снежана Маловић, а доскорашња министарка спорта и омладине Снежана Марковић Самарџић изабрана је на престижније и боље плаћено радно место у Бриселу.
У оквиру Града Шапца жене су нешто више заступљеније на одговорним функцијама. Заменица градоначелника као и секретар Градске скупштине су жене. Од 11 јавних предузећа у четири директори су жене, а од 10 установа полоивина има за директоре жене. У основним школама директорице предњаче, у чак десет од укупно 13 школа, док од осам средњих школа у четири су директори жене.
Мр Јасминка Ристивојевић, заменица градоначелника Шапца
Шабац спада међу пет највећих градова у Србији, са буџетом већим од три милијарде динара. Значајан сегмент су друштвене делатности, образовање, култура, спорт, по чему овај град заиста може да се похвали.
– Шабац спада у градове где се поштује принцип родне равноправности. У Градској управи знатна већина су жене , а након посете представника Министарства рада који су били задужени за утврђивање родне равноправности указано је да Шабац заиста нема проблема у овој области.Основни проблем је у традицији и начину организовања и исуњавања обавеза. Кућни послови и даље су углавном препуштени жени која опет нема довољно времена ни енергије да се посвети функцијама, као и већем политичком ангажману. Ипак, временом се то помера набоље, жене се више ангажују у друштвеном животу, све су активније у политици као и на радном месту, истиче мр Јасминка Ристивојевић, заменица градоначелника Шапца Милоша Милошевића.
Она напомиње да је мање битно да ли је на руководећем месту мушкарац или жена, а много је важније показати резултате.
– Жене могу подједано бити успешне и кретаивне и у породици и на руководећем радном месту. Наравно да је важно како се организује, и да имају довољно подршке у тим активностима. Нажалост, и даље су у највећем броју случајева жртве породичног насиља жене, и да је слабији пол већином жртва мобинга и на послу. Ствари се покрећу набоље, донети су одговарајући закони и жене све отвореније говоре и пријављују овакве случајеве. Код запошљавања жене теже долазе до посла, јер послодавци углавном гледају економску рачуницу, што значи да избегавају да приме млађе раднице због могућег породиљског као и због њихових обавеза код куће. Међутим, овакви односи присутни су и у другим земљама, али се мора много више учинити, а наравно и да жене буду активније да се ови ставови промене, каже мр Јасминка Ристивојевић.
Инбаче, до избора на функцију заменице градоначелника као економиста радила је у „Зорки“и „Јели“, а потом 15 година као предавач на Вишој хемијско-технолошкој школи у Шапцу. На том месту морала је стално да се усавршава, магистрирала је економске науке, а потом је пет година била директор Филијале за запошљавање. Као начелник за друштвене делатности била јхе упућена у решавање свих битних проблема у култури и образовању Шапца. На свим тим пословима поред редовног радног времена неопходно је било и додатно ангажовање, јер , како каже гђа Ристивојевић, за руководиоца нема одмора и увек мора бити спреман да решава проблеме. Такође, важно је да има подршку у породици и да добро организује постојеће време. Радни дан траје јој од раног јутра до поноћи, једино јој је потребан мали предах да престане да мисли на претходне обавезе и проблеме да би се посветила другим.
Валентина Ловрин Јефтић, директорица ЈП за грађевинско земљиште
Јавно предузеће за грађевинско земљиште има значајну функцију урбанистичког развоја града и одржавања свих виталнијих градских функција. Годишње преко овог предузећа у инвестиције се уложи око 200 милиона динара.
– У Шапцу нема никакве дискриминације кад је у питању родна равноправност и руковођење. Важно је ко како ради. Поред обилазака бројних градилишт и терена, већи део радног времена посвећујем спровођењеу градских одлука и законској регулативи у овој области. Инспиративно је да на овом месту на основу материјалних могућности креирам програм уређења града као и да учествујем у остварењу визија, као што је на пример излазак града на Саву. Закон о планирању и други закони у овој области су основе на којима зидамо неке нове односе и неки нови, лепши града, каже Валентина Ловрин Јефтић.
Дипломирала је права и положила стручни испит, а највећи део свог радног ангажмана уткала је у развој града и то преко предузећа за грађевинско земљиште као највећег ресурса. У овом послу нема фиксног радног времена, викенда и одмора, али се мора знати да је то саставни део одговорног посла. Све слобоодно време проводи са супругом , сином али и са сестрићима, што јој је највећи одмор и задовољство. Практично дан јој траје од устајања у пола шест до поноћи, а понекад успева да у међувремену украде који сат да прочита занимљиву књигу. Велики део времена траже кућни послови, поготово спремање ручка, а у распремању куће помаже јој супруг.
– Никада не знам како ће мој радни дан изгледати, али своје обавезе морам да испуним. Много посла, али тако је живела и моја мајка. Мора много да се ради, и не мислим да сам било чиме ускраћена у животу. Радне навике су битне, а то је део породичног васпитања. Тако се понаша и моја породица, свако има део својих обавеза, па рецимо син после школе иде на тренигн, и тек увече смо на окупу. Важно је ускладити обавезе, а успевам да барем три пута недељно идем у шетњу јер је важна за физичко и психичко здравље, каже Валентина. Ловрин.
Такађе као члан Извршног одбора ГрО ДС и председник МО ДС у Камењаку за политичко деловање потребно јој је најмање два до три часа недељно. Друштвени захтеви и политички ангажман су део који се подразумева.
Сузана Петровић, диреткорица ОШ“Доситеј Обрадовић“
Матична школа“Доситеј Обрадовић“ у Волујцу са 11 истурених одељења у исто толико села Горње Поцерине , са око хиљаду ђака и 90 запослених, захтева испуњавање свакодневних а често и непредвиђених обавеза. Уједно то је школа која обухвата подручје од 160 квадратних километара, уз то економски и инфраструктурно неразвијено.
– За десетак година успели смо да све школске објекте доведемо на један пристојан ниво, и сада се тренутно реконструише школа у Метлићу, чиме би овај изузетан посао привели крају. Изграђена је нова школа у Криваји, гради се савремена фискултурна сала, и укупно је у изградњу и реновирање уложено 195 милиона динара. У већини села школске зграде су једини објекти који омогућавају друштвени живот и окупљање, и то нам је значајна сатисфакција али и обавеза, каже не са малим поносом Сузана Петровић.
Међутим, за овакве резултате итекако су битни пројекти и организација целокупног посла . Она сама уверзирала се да их прави у право време, односно пре неких других. На основу тога одобрена су три пројекта које финансира НИП, минирстава културе и омладине, а изузетна значајна подршка је и Градске управе. Само нова сала за физичко васпитање коштаће 42 милиона динара, од чега половину обезбеђује Град а остало републичка министарства. Наравно, за све ове обимне послове Сузана Петровић била је непосредно укључена од идеје до реализације, а то значи да јој радни дан траје по 18 часова.
– Нема дискриминације али као руководилац мораш да се докажеш стручним и радним способностима, добром организацијом, педузимљивошћу, да си корак испред, да имаш осећај кад и шта треба урадити и који потез повући. Веома важан је и однос према људима, добра комуникација, да се направи и одржавају добри међуљудски односи. Тек тако може да се ради, и да од других да тражиш да испуне своје обавезе, каже Сузана Петровић.
Иначе, поред завршеног Учитељског факултета и дужности директора коју обавља већ трећи мандат са апсолутним поверењем запослених, завршила је Економски факлтет, смер за финансије и банкарастсво. Управо ово јој је много помогло да сви ови пројекти успеју. Наравно, ту су и редовне обавезе сталног стручног усавршавања као и обавезе у породици. Да би породица успешно функционисала потребно је изузетно много одрицања. Две ћерке веома успешно играју одбојку у првој лиги, а млађа ћерка игра у репрезентацији. Да се све то постигне нешто се мора жртвовати, тако да слободног времена практично и нема.