Без обзира што су млади људи до 2000. године били један од главних генератора политичких промена, њихово ангажовање на политичкој сцени и у самим странкама углавном се завршавало на лепљењу плаката и дељењу пропагандног материјала у предизборним кампањама, док су функције по инерцији припадале „старијима и паметнијима”. Девет година касније можемо рећи да је та прича завршена и да млади, од политичких маргиналаца, све више постају важна карика у политичком животу и у доношењу одлука за средину у којој живе.
Пример за унапређену позицију младих у политици и процесу доношења одлука, јесте и актуелни скупштински сазив који је најмлађи у историји вишестраначја у Пироту. Локални парламент тренутно броји 56 одборника, од којих је петнаесторо млађе од 35 година. Чак деветоро има 30 и мање година, а најмлађи одборници, троје њих, стари су по 26 година.
Осим што их има на броју, ови млади људи су и активни у доношењу одлука и креирању политике Пирота, јер од четири одборничке групе, две за своје шефове имају младе људе. Првог младог политичког лидера Пирот је добио пре шест година, на претпрошлим ванредним локалним изборима, када је за председника Општине, по већинском изборном систему, изабран мр Владан Васић, кандидат Коалиције за Пирот, и са 32 године тада постао не само најмлађи председник у историји Пирота, већ и најмлађи председник општине у Србији. На функцији првог човека остао је и после прошлогодишњих, последњих избора.
Политика није „прљава работа”
Међутим, иако је скупштински сазив доста подмлађен, представници млађе генерације готово свих странака заступљених у Скупштини општине сматрају да млади треба још више да се укључе у политику и да на њу не гледају као на „прљаву работу”, већ на механизам којим се може нешто променити.
То је био и један од разлога због којег се актуелни председник Општине Пирот мр Владан Васић 2000. године, тада као кандидат ДОС-а за одборника у насељу у коме живи, почео активно да се бави политиком, иако „бити млад у то време и није била велика предност”.
– Идеја је била да покушамо нешто да променимо, а не само да седимо у фотељи и критикујемо. Те прве године моје политичке каријере биле су веома бурне. Као један од најмлађих одборника успевао сам понекад и да се изборим против скупштинске већине за неке од својих идеја. Чак сам у једном периоду, пре увођења принудних мера 2003. године, „испливао” као решење за председника Извршног одбора и кратко био на тој функцији. Међутим, бити млад у то време и није била велика предност. Због тога сам дуго размишљао да ли да прихватим кандидатуру за председника Општине, јер сам био свестан да људи у Србији, поготову у Пироту, немају поверење према младим људима да они могу да носе тако одговоран посао – каже Васић.
Иако се од тада до сада доста променило, гледајући старосну структуру скупштинског сазива, а и то што и на најважнијим функцијама у локалној самоуправи има млађих људи, ипак њихов утицај на политичка и друштвена збивања у Србији, па и у Пироту, сматра Васић, није велики.
– То је због тога што су странке поприлично хијерархијски настројене институције, а с друге стране постоји и велика пасивност међу младима. Мали број људи се бави политиком сматрајући да је политика нешто прљаво и да се политиком баве само лоши људи. Све док тако сматрају, они је неће мењати. Зато је и моја порука младима да морају да покушају да нешто учине са својим животом, својом околином, а не да стално криве друге, оне који су на власти, или су успешни у њиховој околини – каже Васић.
То што се млади људи све више укључују у политички живот и што их има на одговорним функцијама даје наду да се и њихови проблеми чују и почну да решавају. Пре неколико година Пирот је добио Спортску халу намењену младима, пре свега спортистима, међу првима у Србији је пре пет година усвојио Локални план акције за децу, који је проширен и на младе, а крајем прошле године формирана је и Канцеларија за младе. У Канцеларији за локални економски развој и Канцеларији за мала и средња предузећа, које су отворене прошле године, такође раде млади људи, а и општинска управа је последњих неколико година доста подмлађена запошљавањем скоро шездесетак младих и образованих.
– Постоји много простора да се млади укључе у политику и да своје идеје пренесу на поље политичког деловања. Међутим, још увек у огромној мери постоји изражена намера људи да се укључују у политику како би решили радно место, јер се до запослења заиста тако и долазило – напомиње Васић.
Функције су доступне
На укључивању младих у све сфере живота, па између осталог и у политику, ради Канцеларија за младе преко радионица намењених овој популацији. Један од координатора ове канцеларије и одборник СПО у пиротској скупштини Милош Цолић (28) каже да млади људи расту у таквом окружењу где им родитељи, незадовољни ситуацијом у времену кризе, на чудан начин представљају шта је заправо политика, па се због тога недовољно ангажују.
– Оно на шта им скрећем пажњу јесте да су функције доступне, да су за грађане и да су функционери у њиховој служби. У Скупштини општине има доста младих људи, али нико од њих није тамо постављен. Они су у својим странкама морали најпре да се изборе за позицију кандидата за одборника, па тек након пређене борбе за ту позицију ишли су у борбу за изборе. Покушавам младима да објасним да од њих све зависи и да, колико буду ангажовани, толико ће им се вратити – наводи Цолић.
За политику се, каже, почео да интересује од малена, а директно је њоме почео да се бави укључивањем у протесте 1996. године, мада га ни проблеми које је касније имала наша земља, нису оставили равнодушним.
– На жалост, код нас је велики део живота политика и животи многих од нас зависе од политичких односа у нашој земљи. Али шта је ту је. Док то јесте тако, мислим да и ми треба да се интересујемо за политику. У Србији је до 2000. године важио принцип да ако ниси партијски послушник, онда треба да имаш 55 година да би те неко сматрао за озбиљног. Срећом, то се мења и добро је што се у Пироту неке од битнијих функција поверавају младим људима – каже Цолић.
Његово ангажовање у Канцеларији за младе и одборничко место у локалном парламенту доприноси да се преко њега глас младих непосредно чује у Скупштини.
– Ја јесам одборник у тој скупштини у којој се итекако обраћа пажња на децу и младе. Међутим, живимо у таквом времену, а нарочито сада у доба светске економске кризе, да морамо прихватити да проблеми који долазе имају одређене приоритете. Зато и не могу баш у сваком тренутку да говорим о проблемима младих, ако је на дневном реду нешто приоритетније – наводи Цолић.
Млади – носиоци развоја
Шеф одборничке групе Демократске странке у Скупштини општине Велимир Дробњак (32) каже да је добро и за град и а за средину уопште што је све више младих који утичу на рад локалних организација.
– Последњих десетак година у Србији, кренувши и од председника републике и од неких министара и разних других функционера, све је више заступљен млађи кадар. Једноставно, у данашњој ери компјутеризације и едукације друштва, млади су ти који су носиоци развоја, који познају језике и који су спремни на енергичан рад без икакве поштеде, тако да смо ми преузели ту одговорност да будемо носиоци рада Демократске странке у Пироту. Сада смо добили и председницу Општинског одбора која је само годину дана старија од мене. Међутим, ту су и наше старије колеге, искусније, и то је некакав природан и добар спој који би требало да даје резултате – наводи Дробњак.
Основни критеријум да се дође до неке фунције у странци, према њему, јесте рад и квалитет.
– Млади све више стичу предност, јер једноставно на неке задатке који се постављају пред локалну самоуправу, као што су организације и канцеларије које се отварају из Републике, они једини могу да одговоре и то је, на крају крајева, добро и за старије – каже Дробњак, али и наводи да се велики број младих не укључује у рад политичких странака, што није добро.
– Није добро што је политика омражена и асоцијација на неке нечасне радње. Треба се борити да млади људи врате поверење у политику као професију, јер само њиховим укључивањем могуће је нешто променити – закључује он.
Ослањамо се на младе кадрове
Српска радикална странка, једина опозициона партија у Скупштини општине Пирот, броји шест одборника старих 35 и мање година, а пиротски општински одбор ове странке најмлађи је у округу. Све важне функције у овој странци поверене су управо припадницима млађе генерације. Председник одбора и шеф одборничке групе Бојан Илић (30), који је на овим функцијама од прошле године, каже да у њиховим редовима није тешко да млади људи дођу на одговорне позиције.
– СРС се у последњих неколико година, поготову после раскола, претежно ослања на младе људе, што се може видети и у републичкој Скупштини. До 2000. године био сам само члан странке и технички секретар, после тога изабран сам за секретара одбора, што је врло велика функција, а после неколико година и за секретара окружног одбора. То је био велики успех како за мене, тако и за остале младе људе у странци, јер им био подстрек да се на мом примеру и они ангажују – каже Илић.
Он наводи да млади треба више да се ангажују у политичким странкама како би кроз институције самих странака, а касније и кроз институције Скупштине општине, решавали проблеме својих вршњака.
– Млади су најугроженије становништво у нашој држави. Знамо да је незапосленост велика, да млади људи кад заврше школу или факултет немају запослење, али да би дошли у ситуацију да овај град побољша економију, да се окрене према туризму, пољопривреди и привреди, млади школовани људи треба пре свега да се више ангажују – закључује Илић, додајући да је на иницијативу младих из неколико месних заједница ова странка подржала изградњу спортских игралишта и да ће у наредном периоду позвати младе да се прикључе осмишљавању идеје да и Пирот добије једну од високошколских установа како би се млади потенцијал овде и задржао.