Током стогодишње борбе за равноправност и једнакост жене су прошле трновит пут. Половином  деветнаестог века почела је  женска револуција,  да би половином  двадесетог века прва генерација жена на Планети већину права имала као већ стечена, да их  чува и унапређује даље. Тако су жене оствариле право на имовину, право на школовање, право на запошљавање, право на слободно кретање, право гласа, право кандидовања, право да буду репрезентоване у институцијама, слободу избора, слободу да одлучују о браку и рађању, слободу да покушају да  живети свој „женски“ живот онако како саме сматрају  да би требало.

 

Жене процентуално „одређене“ 

 

Сходно томе жене су почеле више да буду заступљене у локалним органима управе као и локалним политичким паријама. Постоје механизми за остваривање родне равноправности  и пројекти који се баве охрабривањем локалних самоуправа да се активније баве овим питањима. У циљу стварања базе прецизних података о положају жена  спроводе се истраживачки програми који служе за израду препорука за побољшање  положаја жена. Најзад и Устав Србије гарантује равноправност жена и мушкараца. Али какав је случај у пракси?

 

– У политици су жене недовољно заступљене, само у оквиру уских законом прописаних граница. Мислим да се морамо у будућности изборити да се укину сва законска ограничења, која су код нас једва уведена у том смисли да би женама требало дозволити да буду заступљене у политици и органима локалних  самоуправа онолико колико су заинтересоване за такве активности. Јасно ми је зашто је уведен обавезујући проценат жена али је у неку руку то и понижавајући за нас жене.  Жене никада себи не би смеле дозволити да стечена права и слободу занемаре и забораве већ да их даље негују и спроводе јер смо, нажалост, морале и морамо и даље доказивати да смо их достојне. Жене су данас образоване, самосталне, одговорне, доследне и принципијелне при обављању својих послова, како породичних тако и професионалних. Данас постоји  велики број успешних жена које су оствариле лични и професионални просперитет, али је и даље наш пут трновитији,  каже Ирена Ајдачић, одборница у скупштини Града Пожаревца, једна од представница костолачког општинског одбора ДС.

 

– Када анализирате нашу политичку сцену, жена политичара има ,али због јаког мушког лобија  и  предрасуда, не долазе до изражаја онако како би то требало да буде. Мало је жена у редовима високих функционера наше земље. То није зато што жена нема или нису активне, напротив, мислим да на нашој политичкој сцени има много квалитиних ,способних и паметних жена које једноставно немају прилику да искажу своје способности и идеје, које у највећем броју случајева мушкарци приписују себи. И сама сам често наилазила на отпор према некој својој идеји која је касније реализована од стране некг мушкарца, додаје.

 

Европска унија, чији је кандидат за чланство недавно постала и Србија, утемељена је на фундаменталним правима и слободама укључујући и залагање за родну равноправност а европско законодавство се позива на међународни правни оквир за људска права Уједињених нација и Општу декларацију о људским правима као и Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминације жена усвојену 1979. године.

 

 Савет Европе промовише равноправност жена и мушкараца у локалним самоуправама, што подразумева елиминацију директне и индиректне неравноправности као и изградњу правне, политичке и друштвене средине која ће подржавати развој равноправне демократије, имајући у виду да је равноправно учешће жена и мушкараца у управама и на водећим позицијама од суштинског значаја за демократију.

 

-Верујем да ће наша држава уз помоћ Европске уније дати већу подршку свакој жени, оној на селу, која је стуб породице, а нема никаква примања и ништа не наслеђује, оној у граду, која једва налази посао и за њега је, увек, мање плаћена. Ја верујем да имамо потенцијал да живимо у праведнијем друштву да свака жена може и требало би да се одважи да крене у свој сопствени посао и да у томе има подршку државе, каже Ирена Ајдачић.

 

Помак видљив али недовољан 

 

И Слађана Петрушић, секретар скупштине Градске општине Костолац и начелниоца одељења инспекцијских послова у пожаревачкој Градској управи слаже се да жена може ускладити  породичне и пословне обавезе на прави начин и да на веома одговорним местима показује способност и енергичност коју поседује.

 

-При формирању Градске општине Костолац  као и при  мом избору на место секретара скупштине Градске општине имам утисак да се ценило пре свега искуство и стручност, те да то што сам жена заиста није био  битан фактор. Сви моји савети, с обзиром на моје дугогодишње искуство рада у управи, били су саслушани и углавном прихваћени. У  обављању свог посла нисам никада „осетила“ да сам жена у негативном контексту, мислим да је то због тога што  у први план истичем пре свега своје образовање, стручност, искуство, рад… Евидентно је да су жене  у Градској управи у Пожаревцу  на челу скоро свих одељења и да су их за та места определиле управо  поменуте квалификације. Идеје начелница се у овој управи поштују и подржавају од стране руководећих органа. Функција секретара је одређена Законом о локалној самоуправи као и Статутом и Пословником а пошто се тога стриктно придржавам, здушно сам подржана на скупштинским седницама у случајевима када сам на било који начин  реаговала када сам приметила да се крши пословник, објашњава Слађана Петрушић.

 

Помак у заступљености жена на одговорним положајима у локалној заједници је видљив али недовољан, додаје наша саговорница. То је, каже, вероватно последица тога што се на нашим просторима сматра да је жена пре свега мајка, супруга, домаћица па тек онда особа која би могла да се лати неког одговорног „државног“ посла.

 

-То се јасно види по заступљености жена на местима директора јавних предузећа. У Пожаревцу, конкретно, на овим положајима нема ниједне жене. Сматра се да жена због породичних обавеза неће одговорити задацима тог радног места. Мислим да је у том смислу заиста неопходна подршка породице, колега али пре свега самопоуздања самих жена које добрим делом и саме сматрају да због бројних обавеза неће на одговарајући начин одговорити на постављене задатке, а жене, вероватно им је то у природи све послове желе да обаве са максималним учинком. Историја нас је уверила да жена може на својим “леђима“ да поднесе много више него што мисли и да морамо да радимо пре свега на свом самоизграђивању и борби са нашом грижом савести да ли смо на свим пољима довољно успешне, каже Слађана Петрушић.

 

На предрасуде се не треба обазирати 

 

Начелница управе Градске општине Костолац Биљана Вељковић која такође ради у „женском“ колективу каже да у Србији број жена начелница градских и општинских управа незнатан у односу на мушке колеге, те да су у управи на чијем је челу жене подједнако добро организоване.

 

-Тачно је да наше пословне обавезе трају много дуже од осам сати радног времена али жене су добру организацију из приватне сфере пренеле и на пословни план те  бити жена у том смислу може само да допринесе већој радној дисциплини па и бољим пословним резултатима јер ми, жене,  не губимо много времена. Моје лично мишљење је да су жене способније и одговорније од мушкараца и да би требало да их буде више на одговорним положајима. Предрасуда о женама на одговорним положајима вероватно има, али мислим да ће их бити мање уколико се на њих не будемо обазирале, што је и мој случај, напомиње начелница управе ГО Костолац.

 

По европској повељи родна равноправност претпоставља да у једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице. Све три саговорнице слажу се да управо то је јесте циљ свих нас те да  до потпуне примене права и слобода жене и мушкарци могу  само заједно.

 

Многе локалне самоуправе донеле су локалне акционе планове за унапређење родне равноправности  који инсистирају на подстицању жена за започињање сопственог бизниса јер је економско оснаживање жена један од фактора њиховог активирања и на другим пољима па и  у јавном животу, а као један од начина долажења до ових циљева истиче се сарадња локалне самоуправе са организацијама цивилног друштва и оснаживању женских удружења.

 

Женама остаје да се, уз сву подршку која им је још увек потребна, у јавном животу  намећу радом, способношћу, памећу и креативношћу  да би промениле уврежено мишљење да је последње што мушкарци предају женама, власт.