На кључним местима више од половине су жене

Сремска Митровица као једини град у региону Срема, највеће насељено место и као административно седиште округа, по природи ствари има већи број женске популације укључене у јавни живот. Ако томе додамо и чињеницу да већина политичких странака има у својој инфраструктурној мрежи и одборе у Сремској Митровици, онда се може рећи да у овој сремској вароши проблем женског активизма није нешто посебно изражен. 

 

-Генерално гледано у Граду Сремска Митровица би могло да буде и више активних жена у политици. Истина, ми законску квоту премашујемо по броју, али би по мени ипак требало више женске популације да се активније укључе у политички рад. У односу на период од пре неколико година значајно их је више. Мислим да Митровица ту нема предрасуда и стереотипе, оних традиционалних предрасуда којима смо ограничени. Као градоначелник тврдим да таквих појава нема, али бих волео да има још више женске популације и у политичком и у јавном животу, прича актуелни градоначелник и кандидат за исту функцију на наредним изборима Бранислав Недимовић.

 

Он каже да на предстојећим изборима листа коју предводи као носилац а која се зове „Бранислав Недимовић –група грађана Вредна Митровица“ има 26 жена од 61 колико се бира одборника за локални парламен.

 

– Било је довољно да се на листи нађе 21 жена, тако да их имамо и више од законом предвиђеног постотка. Ми смо за једну четвртину пребацили број жена, у овој причи чак има много више жена него мушкараца. Све то у склопу приче о изборима, листама није код нас неповољно и слична ситуација је и у осталим странкама. Ми немамо тај проблем у мушко-женским односима, сматра Недимовић.

 

Иначе, у Сремској Митровици од седам градских управа у четири су начелнице жене, и тако има више од 50 одсто њих које се налазе на најважнијим функцијама. -Искрено, мислим да је на првом месту важно оно како ко ради и шта ради, а не да ли је мушко или женско. Битна је суштина а не форма. Чињеница је да је у Србији на политичкој сцени много мање жене и то наравно није добро. Законодавац је морао на индиректан начин да то реши. Јер, сетимо се пре неколико година у српском парламенту од 250 посланика само је десетак било жена. Сада се ситуација мења на боље. Добро је жене кандидовати, али не треба по мени превише инсистирати на том мушко—женском обрасцу, јер понављам важно је колико је ко добар у ономе што ради. Уколико будем у прилици након ових избора, да формирамо власт, сигуран сам да ће у Митровици у извршној власти бити више од половине жена на кључним местима.

 

Ми учествујемо само на локалним изборима тако да немамо кандидата за покрајински или републички парламент. На листи одмах иза носиоца, је на другом месту жена и тако смо потенцирали да женску популацију ставимо у први план, испричао је Недимовић.

Сем политичког ангажовања у Сремској Митровици бар када је реч о установама културе, у многима од њих на челу су жене. Тако је у митровачком позоришту „Добрица Милутиновић“, у Библотеци „Глигорије Возаровић“, у Установи за нековање културе “Срем“, Туристичкој организацији града, Високој школи струковних студија за образовање васпитача…