Политика, по дефиницији, не може бити невина и наивна дисциплина. Она, као вештина управљања друштвом, подразумева обиље метода и поступака који владајућој гарнитури омогућавају да очува изборени статус. Но, као веома млада „вештина“, у земљи Србији, демократска политичка пракса тежи да се приближи идеалу „најмање лошег модела“ политичке владавине, по Аристотелу – демократији, те стога свакоме појединцу, без обзира на пол, расу, вероисповест, националност, образовање… , омогућава да се њоме бави.
Иако постоје само два (за сада) пола, неопходно је било доносити законе о родној равноправности, мада се сијасет земаља декларише као тврдо демократско станиште. Ако узмемо у обзир историјско традиционално гурање жена на маргине друштва, то јесте била неминовност, но, шта је са данашњим друштвима? Жену је потребно штитити законима у којима јасно пише шта оне све могу, која им се права не могу ускраћивати и због чега. Зашто се то већ не подразумева? Закон јест’ био мудар, имао је у виду да ће неко можда ставити ову примедбу, те тако, рецимо, у Закону о изборима, не пише да 30 одсто у парламентима, било локалним, било републичком, морају бити жене, већ стоји „мање заступљен пол“. Да ли то значи да се некада у српскоме друштву десило да у парламетну буде више од 70 одсто жена, а да мањина буду мушкарци? Но, правна терминологија је једно, а живот је, као и обично, нешто сасвим треће.
Најједноставије питање гласило би: да ли се жена у политичком животу посматра истим очима као и мушкарац? Питање једноставано, али суштински саздано од мора потпитања, јер, да би се жена посматрала на тај начин, мора бити у ситуацији да живи, ако не истим, а оно бар сличним начином живота као и припадник такозваног јачег пола. Што, наравно, није могуће. Бар у овом тренутку, као и вековима пре овог тренутка. Но, ствари се ипак крећу набоље.
Политички активне жене града Пожаревца слажу се у једном, помак је видљив, али је потребно још времена, едукације, промене нивоа свести и код једног и код другог пола (нису за све криви мушкарци), да би се жене масовније укључивале у политику.
Јавност је скептична према женама
Вукица Васић, потпредседница Градског одбора Демократске странке Пожаревац, и заменица градоначелника, наводи да Демократска странка никада није имала проблем са мање заступљеним полом, односно, учешћем жена у Градском одбору и у локалном парламенту. – И на прошлим изборима ми смо поштовали тих 30 одсто мање заступљеног пола, а оно што је новина на овим изборима је то да свака страначка листа на трећем месту има жену за кандидатата. Мислим да су жене данас укљученије у политички живот свих странака и да је ситуација далеко боља него пре пет година. Ипак мислим да је потребно да се жене више ангажују и да се својим радом изборе у страначкој хијерархији. Јесте да је усвојен закон о родној равноправности и сви ти правилници и законска акта, али просто мислим да од нас самих доста тога зависи и да треба да препознамо значај тог нашег политичког и друштвеног ангажовања. Ми можемо дати свој допринос, а свакако да жене ту енергију, сензибилитет, способност, одговорност, имају и то треба да „извуку“ из себе.
Ипак су у страначкој хијерархији мушкарци ти који доносе одлуке, тако да и од њих зависи да ли ће препознати квалитет одређених жена и да им просто дају шансу. Прочитала сам негде податак о томе како је то у Европи, имали смо Маргарет Тачер, сада Ангелу Меркел и Јадранку Косор, која је била премијерка у Хрватској. Када су урадили анализу истраживања ко није гласао за Јадранку Косор, управо су то биле жене. И даље је јавност скептична да жена не може као мушкарац да се посвети неком послу, с обзиром на то да има бреме породице и много више обавеза него мушкарац. У нашем региону и у Србији још увек владају предрасуде о женама. Једноставно, доста тога зависи и од нас самих. Предрасуде које владају на овим просторима – ако успете да будете високо на хијерархијској лествици, било да се ради о страначкој или професионалној, сматра се да то постижете изгледом, или да иза вас стоји неки висококотирани и добро позиционирани мушкарац, сматра Вукица Васић, додајући да напредак јесте постигнут, али остаје чињеница да су и даље жене у лошијој економској ситуацији, за исте послове мушкарци су боље плаћени и даље жене поседују јако мали проценат непокретности. Она, такође, сматра да је далеко мањи број жена и у бизнису и центрима моћи и износи податак да је тренутно у Србији само једна жена на месту градоначелнице, а 10 их се налази на местима председница општина. Уколико на одборничким листама дође до промена, требало би да место на коме је жена заузме такође жена, како би се испунила квота од 30 одсто.
Закључујући да је жени дефинитивно теже у политици, посебно жени која има породицу и брак, Васић истиче да је јако битно да се у том сегменту обезбеди подршка, јер „ако имате ситуацију да се борите са политичким противницима на једној страни, па онда дођете кући и тамо се борите са мужем, онда је то превелики напор за једну жену, уз све друге обавезе које има око куће и деце. У том смислу, пола политичког успеха је ако успете да направите тај баланс“.
Норвежанке као пример
Градски одбор Социјалдемократске партије Пожаревац има 10 чланова, 5 je жена, 5 мушкараца, дакле 50-50 одсто. Што се чланства тиче, заступљеност жена је око 40 одсто, како на градском нивоу, тако и у целој Србији, када је у питању ова партија.
Љиљана Дабић, председница Градског одбора СДП-а, сматра да политика данас уопште не представља реалну слику друштва, а требало би да се води за опште добро друштва и да би грађани морали да буду много више едуковани о томе шта политика треба истински да представља.
– Жене су јако укључене у реализацију пројеката, рецимо да мушкарац који се укључује у једну странку пита: шта ће да буде, а жена пита: шта треба да се ради? Жена мора да улаже много труда и рада да би била запажена и да би њено мишљење било уважено, а ово говорим уопштено за сваку политичку организацију, дакле, жена мора много више да се доказује да би у тој мушкој доминацији могла да пронађе своје место. Што се изборне листе тиче, наша има више од 30 процената жена, ми не пратимо строго одредбу по којој је свака трећа особа на листи жена, у смислу да то тако мора, па да се онда тражи из чланства по сваку цену, већ просто зато што имамо јако велики број активних жена, које су своје место заиста заслужиле. Када је у питању републички парламент, постоје дупли стандарди, уколико жена пређе на неку фукцију, њено место, по закону, странке нису у обавези да попуне женом. Следећи на листи странке је мушкарац и, у суштини, када погледате уназад, већину чине мушкарци.
Реална слика је да је тренутно нешто преко 20 одсто жена у парламетну, а нове законске одредбе требало би да поспеше њихово учешће и омогуће женама више него до сада. Присуствовала сам предавањима једне међународне организације која се бави политичком едукацијом и по њиховим истраживањима потребно је да се жене у Србији образују по питању учешћа у политици, затим, разлога због којих је то важно, потом разних техника доминације, аргументовања и уопште начина да се изборе за право које им припада. Оно што смо чуле од колегиница из Норвешке јесте да ни оне нису имале лак пут, али су свој положај издејствовале борбом и активном женском мрежом између свих политичких странака. Ако желимо да постигнемо неки напредак у Србији, мора се направити женска мрежа између свих странака. Норвежанке су нам дале пример, оне су се најпре унутарстраначким актима избориле за позиције, а потом и шире. Оне су успеле да при парламенту имају обданиште, као и при школама, где могу да оставе децу када иду на родитељсти састанак. Просто су живот прилагодиле себи. Да би се жене активније укључиле у политички живот било је потребно да се деси низ промена у друштву. Родна сензибилност и родна равноправност у сваком аспекту доприносе модернизацији друштва.
Ми, ипак, живимо у једном патријархалном друштву, али сада имамо ситуацију у којој би можда требало да се запитамо шта се дешава са мушкарцима; жене су се у великом броју освестиле, имамо већи број свршених студенткиња од студената, имамо много жена у образовним институцијама, тако да један млад мушкарац није у завидној ситуацији, јер се, с једне стране, од њега очекује да буде „мачо мен“, многе обавезе се свале на њега, а он, у суштини, и није упознао праве мушке узоре током одрастања, те тако и није у ситуацији да сагледа чињенично стање, сматра Љиљана Дабић, уз констатацију да је интересна сфера жена другачија него код мушкараца, да су по природи опредељене ка решавању питања која су од општедруштвеног интереса. Стога, полазећи од личних схватања, да се жена мора укључити у политику, како једнога дана не би дошла у позицију да је дете пита: „мама, шта си ти радила док су правили овакво друштво?“, она улози жене, која својим сезнибилитетом, може допринети напретку читавог друтва, придаје изузетан значај.
Значај медија у освешћивању жена
Верица Савић, кандидат за одборника Српске напредне странке у Пожаревцу активна је у својој странци на више нивоа, променила је више функција и била кандидат за народног посланика. Она каже да су у овој странци заступљене жене свих профила и нивоа образовања, те да су у потпуности укључене у рад странке.
– Што се нашег друштва тиче, жена је под многим притисцима и заиста је тешко балансирати између породичног живота, посла и додатних ангажовања. Јако је битно да жена има подршку супруга за бављење политиком. Такође, она мора да буде храбра, упорна, истрајна, мада мислим да је то одлика свих успешних људи. Неопходно је да жене буду укључене у политички живот, али и у све сфере друштвеног живота, како се не би десило да јој неко други уређује живот, али не само њој, већ и њеној породици, рођацима, пријатељима… Одлуке политичара утичу на све нас, а мислим да већина жена не зна значај политике у свом животу и у животу свих нас. Одлазе на изборе, заокруже број, не размишљајући, а својом одлуком некоме дају свој живот у руке на четири године. Као да потписују бланко документ: ради са мном шта хоћеш четири године. Људи не схватају колику озбиљност носи тај један глас.
Ја видим корак набоље, када су жене у политици у питању. Сигурна сам да би, када би жене у већем броју учествовале у власти и политика била другачија, јер су, што показују у и статистички подаци, жене у вођењу послова много праведније у доношењу одлука, каже Верица Савић, апострофирајући улогу медија у освешћивању жена, јер један од кључних проблема јесте недовољна информисаност о сопственој улози у друштву и кључним проблемима који га муче.
Конкретно
Родна равноправност, као поље које се законски може уређивати прилично је јасно дефинисана и не оставља места дилемама, но, родна сензитивност и даље, чини се, није уобичајена, а она би требало да подразумева узајамно разумевање и емпатију. Саосећањима и осећањима, као на почетку текста, никада није било места у политици, али да ли је то исправно и колико далеко у што краћем временском периоду, у овом правцу, може да догура једно недовољно политичи развијено друштво, које је при томе економски опустешено и морално деградирано, показаће време. Ауторка овог текста покушала је да „откине“ део бесконачне теме на листу новинског папира, а снажну и гласну поруку да се морају чути и видети у друштву, могу послати само саме жене, окупљене око идеје, не да су једнаке, већ да су способне да друштву допринесу конкретним деловањем.