Када би се Ромкиња кандидовала за одборницу, све бисмо гласале за њу – сагласиле су се учеснице дебатног клуба „Шта жене желе“, који су у педвечерје избора организовале активисткиње удружења жена „Пешчаник“ у партнерству са женском ромском НВО „Романи цикна“.  Ромкиње би желеле и да Србија коначно добије председницу

 

Када сте жена, када сте Ромкиња и када живите у насељу у које и током лета једва да можете ући без чизама, одлука да „искорачите“ из „места крај огњишта“ и закорачите у писменост, женски активизам, па и политичку дебату, права је прича о успешним женама.

 

Милица, Александра, Шехерзада, Тамара, Раба, Данијела, Драгица, Емина, Сунчица и још петнаестак њихових суграђанки и сународница, житељки ромског насеља Пањевац, одлучиле су да тако учине, одлучиле да је „лично политичко“ и да само као активне грађанке могу променити свој и живот својих породица.

 

Достојанствен живот – политиичко питање

 

– Ја сам мајка троје деце и немам посао. Да је другачија ситуација у политици, другачија би била ситуација и у мојој породици. И мој лични активизам је мој политички одговор, а мотив је да помогнем – Ромкињама, свом народу, свима који данас живе тешко.

 

Овако реченицу „лично је политичко“ види Милица Петровић, Ромкиња, чланица организације „Романи цикна“, једна од учесница дебате у Пањевцу.

 

У највећем делу овог, другог по величини ромског насеља у Крушевцу, са око 200 житеља, нема пута, нема водоводне ни канализационе мреже,  нема чврстих кућа. Насеље се налази испод високонапонског далековода, на мочварном земљишту и добар део године, такорећи под водом, због чега се и смеће нередовно и ретко износи.

 

– Из разних партија су долазили, снимали како живимо, обећавали, а ништа се није променило – поручиле су Ромкиње, илуструјући како се политика прелама на лични живот сваке од њих.

 

Многим ромским насељима стизала је помоћ донаторских организација за инфраструктурно опремање насеља, постављање контејнерских кућица, стварање услова за достојанствен живот. Ниједна таква донаторска организација није дошла у Крушевац. И то је лично-политичко, закључиле су оне.

 

Важно је да жена има у политици, јер жене разумеју потребе других жена, разумеју потребе породица, могу да утичу на њихово решавање, сматрају жене Пањевца.

 

Жене би у политику унеле солидарност и бригу за друге

 

Зашто Ромкиње нису друштвено активније, било је једно од питања о којима се разговарало. Прва препрека је недостатак образовања, а друга положај жене у традиционалној ромској породици у којој „мужеви женама не дозвољавају готово ни одлазак на кафу код комшинице, а камоли да се политички ангажују“, закључиле су учеснице дебате.

 

„Многе ромске жене свакодневно гладују, нико не види мајке које по цео дан на њиви раде за надницу док им бебе леже на земљи крај њиве“, говориле су о својим потресним искуствима, борби да прехране децу, апатији која је, због свега, захватила многе житељке насеља.

 

Али, баш зато што носе бреме опстанка, сиромаштва, одгајања деце и бриге за свакодневну кору хлеба, жене би у политици најбоље могле да изразе потребе својих суграђанки, сматрају жене Пањевца. Неке од њих су исказале и  спремност да се „уколико би им неко понудио и помогао“ ангажују у политици, а све су биле сложне у одговору на питање да ли би подржале неку од жена из насеља за бављење политиком: – Када би се Ромкиња кандидовала за одборницу, све бисмо гласале за њу – поручиле су. И да је „крајње време да жена буде председница Србије“, такође.

 

А оно што би, као политичарке унеле у политику коју сада виде као област пуну лажи, смицалица и превара, јесте солидарност, поштење и брига за сиромашне којих, како су рекле, има међу свима, не само међу Ромима.

 

Ромкиње против стереотипа

 

Ромкиње су оне од којих зависи промена њиховог живота, нико неће да се заузме за њих уколико се саме не ангажују – да се образују, да учествују у друштвеном животу и да заједно са другим женама утичу да се проблеми решавају, један је од закључака  грађанки Пањевца у дебати. Само активне и удружене, као у овом случају, могу да покрену питања својих потреба и свог статуса.

 

Дебата у Пањевцу,  реализована је, иначе, као један од четири женска дебатна клуба које је Удружење жена „Пешчаник“ организовало у оквиру предизборне кампање, како би се учиниле видљивијим потребе и очекивања грађанки од учесника избора. Прилику да о томе „шта жене желе“ говоре, имале су и младе жене, жене на селу и ромске жене.

 

Јунакиње наше приче, жене у Пањевцу, послале су јасну поруку о томе шта желе, али и показале да су спремне да, због свега и упркос свему што их врти у зачараном кругу сиромаштва и живота на маргини друштва, имају снаге да „заору“ прве бразде промена стереотипа о ромским женама. Већ неколико година, оне организовано, уз подршку своје женске организације, воде кампању за описмењавање ромских жена, за едукацију родитеља да разумеју значај образовања и охрабривање да своју децу шаљу у школе, за свој лични раст у улогама активних грађанки, а, ова дебата је то показала, и за отварање простора за Ромкиње у политичком свету.