Иако нема прецизних података о томе, све је  више самосвесних жена ван стереотипа којима је улога у друштву јасно подељена међу половима. Лепе, елегантне и самоуверене, многе Врањанке годинама успешно воде свој бизнис и, може се рећи, у томе се одлично сналазе.

 

Марина СТАЈИЋ и њена сестра власнице су бутика уникатних модела СМС Фасхион у главној улици.  Марина сматра да је свакој жени потребна одскочна даска за пословни почетак, али исто тако истиче да су људи у граду много лењи, да не воле да раде и да многима који имају дара треба храбрости да их искажу.

 

Како ћете саме

 

Марина је данас, осим што је успешна пословна жена, и самохрана мајка дванестогодишње девојчице.

 

-Прве моделе смо моја сестра и ја радиле на обичној кућној машини, не на индустријским. Ја сам дуги низ година радила код приватника. Завршила сам средњу економску, а моја сестра средњу медицинску школу и уопште нисмо из овог света, у смислу, да смо завршиле академију за дизајн. Нас је, једноставно занимала мода и одувек смо саме смишљале креације које смо саме носиле. И дан данас носимо искључиво оно што саме сашијемо. Тако је од моје петнаесте године – прича Марина.

 

Све је почело док јерадила у једном бутику 2005.године. Тада је био расписан конкурс преко невладине организације !!!!ХЕЛП. Програм је био такав да се додељивала донација у износу од 1.200 евра али не у новцу него у средствима.

 

– Сестра и ја смо конкурисале, она је била одбијена, а ја сам добила две индустријске машине. Тада сам, први пут, видела да протекција не игра велику улогу, већ искључиво квалитет и идеја. Њима се допало то што смо моја сестра и ја радиле уникатне моделе.  Почеле смо да развијамо посао и купиле трећу машину која нам је била потребна за ту минималну производњу. Пошто радимо искључиво женски програм, а наши донатори су били презадовољни нашим радом и истицали нас као њихове најбоље кориснике,   добиле смо на поклон и четврту машину. Код нас у радионицу су долазили холандски, британски и немачки амбасадор.

 

 -Желела бих да истакнем да моја сестра и ја нисмо седеле, нисмо глумиле газдарице, већ смо даноноћно радиле. У почетку смо радиле у влажној просторији у сутурену куће а онда смо мало прошириле и средиле тај простор.

 

Већ 2007.године су отвориле бутик.

 

Бојала сам се тада како ће у граду људи прихватити наше моделе, јер се у другим бутицима продаје другачија роба. Међутим, ми и даље имамо редовне муштерије и људи препознају квалитет – поносна је Марина.

 

Што се тиче положаја пословних жена данас, она је свесна да он није исти као што је некад био.  Наилазила је на разне коментаре типа „како ћете ви, ви сте саме, немате родитеље, ти си самохрана мајка, ти то нећеш моћи“ и слично. Било је чак и нагађања да иза нас сигурно „стоји“ неко.

 

– Ја, међутим, сву своју снагу користим да докажем супротно.  Драго ми је да су временом људи препознали наш квалитет.

 

Супруга и мајка

 

Светлана ИЛИЋ, Светлана, заједно са својим супругом, води туристичку агенцију Ласен турс. Сматра да жене морају бити самосталне, упорне и истрајне у ономе што заиста желе да раде, без обзира да ли је то неки бизнис или породица.  Она истиче и то да без подршке породице, ма колико год способна и  вредна била, не би могла.

 

-Врање је традиционална средина и овде традиција има чврсте корене. Не бих рекла да је то нешто позитивно и да људи исправно гледају на пословне жене, али исто тако не могу да кажем да су злонамерни па погрдно гледају на то. Али ипак, чудно је бити жена у послу а да притом не заборавимо да мора да се усклади све оно што жена као домаћица мора да уради, да се докаже као супруга, мајка и да након тога има снаге и енергије да ради посао којим се бави мање или више успешно.  Јесте већи део терета на мојим леђима, али ипак без подршке породице заиста не бих могла.

 

Јасмина АНТИЋ, дипломирала је педагогију на Филозофском факултету у Скопљу 1987, а наредних десет година провела је у просвети. У Предшколску установу стиже 96, на место стручног сарадника. Од 2001. до 2008. била је директорица ове установе, где је још увек запослена. Ипак, прошле године одлучила се за пионирски корак.

 

– Прошлог септембра отворила сам својеврстан кутак  за продужени боравак школске деце. „Креатива едукатива“, својеврсна уметничка радионица, недостајала је Врању и нимало се нисам бојала када сам у опремање 160 квадратних метара простора уложила скоро 15.000 евра. Овај посао заправо је материјализовање моје идеје још док сам радила у просвети. „Креатива едукатива“ намењена је школској деци пре и после школе, замењује родитеље који су данас оптерећени обавезама и послом, и који не треба да брину да ли су им деца гладна, жедна, да ли им нешто фали. О томе бринемо ми – прича Јасмина

 

За отварање овакве радионице није се одлучила тек тако, обзиром да је скоро читаву каријеру провела са децом.